Женски принцип Рамајане

ПЛЕС

Убогатој и разноврсној позоришној историји Београда донедавно није било прилике за инсценацију хиндуистичког епа Рамајана. Интересовања није мањкало, али је прилагођавање око два и по миленијума дуге и хиљадама километара удаљене традиције ипак морало да буде плод индивидуалних напора. Трупа индонежанског плеса Бидадари и Мудра театар су исправили овај недостатак средином децембра на даскама позоришта „Пинокио“под редитељским и кореографским вођством Иване Ашковић и Бориса Чакширана. Резултат је амалгам плесне, драмске и музичке уметности под називом Рамајана – Буђење златног јелена.

Архетипска заснованост садржаја древног епа – борба принца Раме и краља Раване као различитих мушких принципа за наклоност Рамине супруге Сите као ефемерног женског принципа – у представи је онеобичена довољно да се може сматрати поетичко-политичким исказом. У тексту епа, наиме, Равана отима Ситу, а Рама је након борбе и њеног повратка излаже суровом тесту ватром који треба да покаже да ли му је у одсуству била верна. Ауторски коментар Бидадарија и Мудра театра налаже да би данашња Сита иступила из овакве афирмације патријархалних вредности и да би кроз живот наставила са златним јеленом, демоном који симболизује потврђивање властите слободне воље. Женски принцип остаје ефемеран, али осваја простор да у будућности бира какав жели да буде.

Објективна логистичка захтевност представе – учествовало је 25 плесача, хор који су водиле Андреа Елена Бастен и Јована Велимировић и петоро музичара из састава Вране камене – ниједном се није одразила на њен ток од непуних сат времена. Тамо где је фрагментација опсежног епа на ниво појединачних сценских игроказа лако могла да исклизне у механицистичко низање различито интонираних прича, редитељи су успели да задрже стилско и естетско јединство и да публици Рамајану прикажу језиком позоришта и модерног и традиционалног плеса. Садржајно, динамично, узбудљиво и дирљиво, „Рамајана – Буђење златног јелена“оправдава и заслужује дуг позоришни живот.