Кад истина напакости
СУЂЕЊЕ ЖАНДАРМИМА ЗА ИНЦИДЕНТ НА ПАРАДИ ПОНОСА
Бура на друштвеним мрежама после двоструког извињења Политике због објављивања тачне информације натерала је председника Вучића да на Пинку потврди да му је сина легитимисала Жандармерија јер је ишао на контраскуп и викао против тих људи на Паради
Бура на друштвеним мрежама после двоструког извињења „Политике“због објављивања тачне информације натерала је председника Вучића да на Пинку потврди да му је сина легитимисала Жандармерија „јер је ишао на контраскуп и викао против тих људи на Паради”
На последњем рочишту на суђењу седморици жандарма због инцидента са Андрејем Вучићем и Предрагом Малим, браћом тадашњег премијера Србије и градоначелника Београда, као и двојицом припадника војне јединице „Кобре“који су били у њиховој пратњи, откривене су чињенице које је власт очито желела да сакрије.
Сведок Сенад Коштић, тадашњи командант Жандармерије која је обезбеђивала Параду поноса 28. септембра 2014, сведочећи по налогу Апелационог суда рекао је да је претходно у близини где је био инцидент легитимисан тада малолетни Данило Вучић, син председника Србије. Одговарајући на питања браниоца оптужених Владимира Вучинића да ли су примећене навијачке групе, Коштић је одговорио: „И овога пута биле су ту навијачке групе које су правиле проблеме“, и
затим је истакао навијаче ФК Рад. На питање да ли је неко легитимисан, одговорио је да јесте.
„Тај податак сам чуо преко радиостанице, а да се ради о председниковом сину схватио сам накнадно у Вучићевом кабинету.“
Ово легитимисање вероватно открива прави разлог због којег су се младићев ујак и породични пријатељ нашли у близини места где је затим дошло до инцидента. Очигледно је да је претходно син Александра Вучића у друштву навијача ФК Рад скандирао против учесника Параде.
Чињеница да је легитимисан, која је изнета на јавном суђењу, била је прећутана у скоро свим медијима који су под контролом режима. Једини изузетак била је Политика. Дан након суђења, 12. јануара објављен је суви професионални извештај без било каквих коментара, под насловом -
Командант Жандармерије: Није било прекомерне употребе силе. Написала га је новинарка Мира Дерикоњић, која годинама са великим знањем и интегритетом пише текстове о суђењима. Текст почиње новом вешћу да је Данило Вучић „легитимисан током Параде поноса“и констатује да је то до сада била непозната информација. Иста информација се налази и у глоси која прати текст.
Дан касније дешава се нешто крајње необично у новинарству. Лист Политика се извињава због преношења тачне информације, и то два пута. У првом издању се објављује прво Извињење. У њему се наводи датум и наслов претходно објављеног текста за који се каже да „драстично одступа од професионалних критеријума Политике“без објашњења о чему се уопште ради. У другом издању Извињење се проширује бесмисленим об-
разложењем: „Део исказа са суђења истргнут је из контекста, а чињеници да је неко легитимисан дат је сензационалистички призвук. Легитимисање неког од стране полиције никако не значи да је извршено кривично дело.“Извињењима за тачну вест, осим што је невешто покушано да се професионално објављена информација покрије „сензационалистичким призвуком“а затим да се негира нешто што нико није навео - да је легитимисање једнако извршењу кривичног дела, добијена је још једна бесмислица. Јер објављивањем вести коју су желели да прећуте само су додатно скренули пажњу на оно што нису желели да се чује. О прећуткивању чињеница које не одговарају властима говори и то да је тек четири године и четири месеца након инцидента због кога је и покренуто суђење констатовано да је претходно легитимисан син садашњег председника. Чињеницу је обелоданио официр Жандармерије, који је саслушан као сведок тек након што је Апелациони суд поништавајући првобитно осуђујућу пресуду дао налог да се саслушају још неки сведоци.
Подсетимо да је Апелациони суд у Београду јуна 2018. укинуо првостепену пресуду којом су у децембру 2017. на условне казне затвора осуђена седморица жандарма, а потврдио је ослобађајућу пресуду команданту тог жандармеријског вода Радету Матићу.
Иначе, прво и једино сведочење Сенада Коштића, тадашњег команданта свих жандарма на Паради поноса 2014, углавном су игнорисали режимски медији не објављујући да га је уопште било. Тако шира јавност није могла да зна да је Коштић сведочио како је Андреј Вучић бацио на оптужене жандарме флашицу, те да су они „добро поступили и нису употребили прекомерну силу“. Сведочио је и да окривљени нису познавали браћу тадашњег премијера и градоначелника, те да је инсистирао да се на лицу места обави увиђај, што није учињено. Такође је навео да је покренуо и процену рада жандарма, али да није стигао да је заврши јер је смењен два, три дана после инцидента.
Од председника два српска удружења новинара - Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије тражили смо коментар о чињеници да медији углавном игноришу овај судски поступак ио Политикином извештају и извињењима.
Славиша Лекић, председник НУНС-а, каже за НИН да је поштено од Политике да кад год објави текст који се креће у оквирима професионалних стандарда, сама себе понизи и такво штиво прогласи за инцидент и извини се читаоцима.
„Импресивно је да у том самокажњавању иде толико далеко да сопствено извињење, због тога што је новинар професионално урадио свој посао, ажурира новим, још суровијим самокажњавањем и посипањем оним чији мирис није најпријатнији. Али боже мој, временом се на то навикне“, каже Лекић.
Он наводи да би, шта год мислио о Александру Вучићу и његовом поимању медија, дао руку у ватру да иницијатива о двоструком извињењу читаоцима није дошла са Андрићевог венца, већ из стожера Политике.
„Једини одговоран за овај скандал је човек који, кад телефоном не информише Александра Вучића о безбедносној процени угрожености председника државе, уређује Политику. Ово, наравно, не аболира Вучића од одговорности за стварање атмосфере у којој је бесрамност подилажења врлина за понос, а способност ’антиципације’ препорука за фотељу.“
Председник УНС-а Владимир Радомировић не види да је у објављеном извештају Политике направљена грешка због које би се колегијум извињавао.
„У ситуацијама када се неки медиј извињава, треба да објасни како су прекршени професионални или етички критеријуми и да се омогући и новинару да се изјасни о томе. Није у добром духу одговорног новинарства да се не зна зашто и коме се извињава и ко је евентуално погрешио и како. Иначе, има мало новинара који професионално прате суђења како то и иначе ради новинарка Мира Дерикоњић. Поставља се питање да ли би се тако Политика
Чињеница, која је изнета на јавном суђењу, да је Вучићев син легитимисан, била је прећутана у скоро свим медијима који су под контролом режима
извињавала да су објавили информације о сину некога другога, а не о председниковом“, каже Радомировић.
Поводом веома ретког и селективног извештавања са овог суђења, у већини медија председник УНС-а наводи: „Један разлог је страх, да се не замери неком у власти због извештавања, а неки медији прате углавном догађаје за које не треба много труда и улагања, као што су на пример естрадне теме.“
Питали смо и уредника медија који су пренели исту информацију о легитимисању сина председника Вучића да ли има потребе да се извињавају. Драгољуб Дража Петровић, главни уредник Данаса, каже да не види разлог зашто би се извињавао за преношење информације са јавног суђења.
„Мислим да је Политика понизила своју новинарку која је тачно и професионално извештавала. Нас у принципу из власти не зову, а и да су хтели знају да не подлежемо притисцима“, напомиње уредник Данаса.
Извршни продуцент ТВ Н1 Игор Божић наводи: „С обзиром на то да смо објавили информацију која је верно пренета са суђења, не видимо шта је разлог за извињење Политике која је пренела то исто.“
Накнадно, 14. јануара, председник Вучић је на Пинку навео да је информација о легитимисању његовог сина жеља политичких противника да му напакосте. Али ју је и потврдио: „Легитимисали су га јер је ишао на контраскуп и викао је против тих људи на Паради.“
Случај са извештајем у Политици и са извињењима за тачну информацију оголио је чињеницу о постојању цензуре медија у Србији. Та чињеница не иде у прилог режиму који уредништво Политике непрофесионално штити. Изгледа да цензори нису баш мудри, јер осим што су оголили постојање цензуре накнадним реаговањем дали су неупоредиво већи значај вести објављеној на дну стране Политике која би остала незапажена. Извињења су супротна и елементарној логици - да се објављена вест не може вратити, као да је није било. Чак и у политичкој пропаганди, иначе омиљеној дисциплини садашње власти, јасно је да демантовање истине некад прави већу штету пропагандисти, а услугу истини.