Доналд Трамп је токсичан лик
МЕТ ДИЛОН, ГЛУМАЦ И ГОСТ КУСТЕНДОРФА
Највише ме узнемирава то што не осећам везу са онима који су га изабрали. Ја сам грађанин света и сметају ми расизам и незнање, и брине ме што тај човек користи свој положај да потпирује незналице
Највише ме узнемирава то што не осећам везу са онима који су га изабрали. Ја сам грађанин света и сметају ми расизам и незнање, и брине ме што тај човек користи свој положај да потпирује незналице. Позитивна ствар у САД је што имамо добар Устав и људи имају слободу говора
Са Метом Дилoном дружили смо се насамо неколико сати пре његовог одласка са Мокре горе, где је стигао као највећа звезда овогодишњег Кустендорфа. Био је то дуг разговор са филмским заљубљеником који је гледао и воли исте филмове као ви, а не са холивудским суперстаром.
Током непуна два дана боравка није се ни понашао тако. Од доласка у недељу касно увече, потоње прославе српске Нове године и концерта Марка Марковића исте ноћи. За оне који не знају ради се о о човеку којег је у једном чланку чувени филмски критичар Роџер Еберт оценио као најбољег глумца своје генерације.
„Мене привлачи цео свет“, каже Дилон: „Та радозналост ме одржава. Пре неку ноћ... Јесте ли чули тај бенд? Марка Марковића? Био сам толико уморан, ошамућен џетлегом али нисам могао да одем на спавање. Толико су били добри! Толико талента је у тој музици, али и дубине.“
Каже нам да воли Емира Кустурицу и да мисли да је добар човек. И Мет Дилон изгледа као баш добар човек (није се либио ни да пошаље симпатичну видео-поруку уреднику културне рубрике НИН-а на молбу његове пријатељице из организације фестивала) који је спреман свима да изађе у сусрет.
Открива нам да је Балкан упознао са 22 године и то преко Оца на службеном путу и тада се рађа љубав према Кустурици и његовом делу која је овим доласком само продубљена.
„Емир је дивна особа, добра особа и то се види у филмовима. Врло је нормалан, не само да је хуманитарац него је и егалитарац. Све људе третира исто, сви су овде равноправни. Радознао је, занима га свет. Зато је био у Хавани на филмском фестивалу, где смо се срели када ме је позвао на Кустендорф.“
Ово му је први долазак у Србију, на простору бивше Југославије боравио је само у Задру. Каже да би волео да проведе неко време у Београду и да га упозна:
„Можда и да снимам нешто, што да не!“Сетио се да је деведесетих имао понуду да ради „један филм“овде али да је улогу на крају добио Денис Квејд (ради се о филму Спаситељ Гаге Антонијевића, прим. аут.).
Прича нам о својим почецима. Мет Дилон је од оних глумаца који су напустили школу да би се посветили глуми. На радионици одржаној студентима на Кустендорфу након пројекције култног филма Драгстор каубој Гаса Ван Санта, у оквиру фестивалског програма Ретроспектива великана, поменуо је да је своју прву улогу, са 14 година, у филму Делинквент прихватио јер је јунак био заокружен, зрео лик, а да се радило о неком четрнаестогодишњем клинцу, не би прихватио.
„Управо тако. То је оно о чему сам причао са Емиром. Мој лик је био потпуно остварен као људско биће иако је био млад. Разумео сам тог дечка, познавао сам га. Док сам читао сценарио, као да је искочио из страница“, каже Дилон и додаје да је прошао аудицију за ту улогу.
„Да, ишао сам на аудицију. Отишао сам раније из школе, добио улогу, снимио филм. Али сам увек имао машту, волео сам приче, историју, радознао сам био, волео сам да пишем и читам а опет волео сам и да упадам у туче и невоље, али то није била моја права нарав. Постао сам глумац јер сам хтео да изразим неку врсту истине, аутентичности, а не зато што сам хтео да ме неко гледа на позорници. Неки људи постану глумци јер имају потребу да буду извођачи, перформери и ја то поштујем. Неки од најбољих глумаца су такви. Али ја не. Мене је увек вукла само радозналост о људској природи.“
Френсис Форд Копола са којим је радио филм Rumble Fish
је сматрао да је стидљива особа: „Копола је говорио да сам стидљив. Али мислим да то није тачно. Само сам био врло млад“, каже Мет.
Те 1983. Мет је снимио два филма са Кополом, Аутсајдере и поменути Rumble Fish. У овом другом оца му је играо Денис Хопер. На радионици је испричао занимљив детаљ у вези с тим:
„Када је Денис дошао на снимање, био сам врло узбуђен. Тад сам имао 18 година али сам отишао да пијем са Денисом што, из ове перспективе, баш и није била добра идеја. Копола нас је подстицао на импровизације, што је добра ствар, осим понекад са Хопером који је у то време био ван контроле.“
На наше питање ко га је највише инспирисао када је почињао, Дилон одговара:
„Као млад глумац дивио сам се Роберту де Ниру, Алу Паћину, Џину Хекману, Дастину Хофману... генерацији која је била узор нама док смо студирали у школи Лија Страсберга. А
онда сам упознао рад Марлона Бранда, Монтгомерија Клифта, Џејмса Дина. Код Дина и Клифта сам научио како да будем рањив. Потом је ту Де Ниро у Таксисти… То су били неки од првих глумаца који су показали рањивост и интензивност размишљања. Касније сам се дивио и Спенсеру Трејсију, Џону Гарфилду, Џејмсу Кегнију јер су били врло истинити у свом приступу. Свему томе сам и ја тежио и то ме је узбуђивало када бих гледао филм: глумац који се трансформише у неки други лик а притом је искрен, а не театралан.“
Дотакли смо се и америчке културе и филмске индустрије која је готово листом окренута против Доналда Трампа. И Дилон има веома негативно мишљење о актуелном америчком председнику:
„Он је токсичан. Највише ме узнемирава то што не разумем, не осећам везу са онима који су га изабрали. Можда ћу звучати претенциозно, али баш ме брига. Ја сам грађанин света и смета ми расизам, незнање и брине ме што тај човек користи свој положај да потпирује незналице. Позитивна ствар у САД је што имамо добар Устав и људи имају слободу говора. Важно је да нагласим да већина није гласала за Доналда Трампа, али због рупе у нашем изборном систему са електорским гласовима, која је настала као последица тадашњег расизма, Трамп је, нажалост, тако дошао на власт. То ме јако љути. Али, имамо другачији однос снага у Конгресу и сада можемо мало да одахнемо“, истиче Дилон.
На нашу констатацију да неке његове колеге, попут Џејмса Вудса, ипак подржавају Трампа, одговара да свако има право да подржава кога хоће али да је збуњен његовим политичким ставом:
„Не могу да говорим у име Џејмса Вудса. Он је врло интелигентан и образован човек, чиме ми је још веће изненађење да га подржава. Свако нека подржава кога хоће. Ја, рецимо, подржавам Бета О’Рорка (46) из Тексаса. За длаку је изгубио изборе у Тексасу од Теда Круза. Био је у панк рок бенду као младић. Другачији је. Говори истину, не прави компромисе. Одлучио је да посети места у Тексасу где никада нису гласали за либерале или демократе, и разговарао је са тим људима. Он је ујединитељ. Такву особу бих волео да видим на челу државе“, истиче Дилон.