Одоцнела правда

УВОЂЕЊЕ ДОЖИВОТНЕ РОБИЈЕ

Пачање Александра Вучића у све сфере живота грађана надалеко превазилази дужности што произлазе из његове функције председника. Али, иако је попут маргарина, који се „у све меша“, рецимо да је позванији но иначе да каже да „нико неће моћи да добије мање од пет година казне за силовање“, док за „нарочито тешке облике следи доживотна робија“, будући да је правник по образовању. По природи или маниру, он је налик кафанском логореику, па пристојном човеку преседне ако у бујици речи изусти и нешто заиста умесно.

У истом тоналитету доказивања силе, наш председник поручује да није „посебно заинтересован за примедбе бораца за људска права јер су нам сва људска права уништена дрогом и убиствима“, али показује извесну наклоност „делу јавности и господину Игору Јурићу“прихватњем њиховог предлога да се „драстично повећају казне за сва дела која обухватају насилничко понашање, од насиља у породици, вишеструких убистава, силовања, убистава деце“увођењем института доживотне робије.

„Увећаћемо казне да буду као европске, па да им не пада на памет да се овде убијају“, „прегазићемо их“, припретио је криминалцима за које „Србија више неће бити мека и медина“. Али и подвикнуо судијама који „више неће моћи да се суђења развлаче по десетак година“, већ ће морати да их завршавају за 12 месеци, шта год да ово подразумева.

О жртвама поменутих тешких кривичних дела ни речи, јер они нису гласачи, или их нема довољно, будући да министар полиције Небојша Стефановић константно тврди да стопа криминалитета опада. С обзиром на то да је и врапцима јасно да је најава драконских казнених мера увод у изборе, ко ће да објави да смо сви ми доживотни заточеници СНС политике? Односно, они који не побегну из Србије.