Буџет потопљен за 33 милиона евра

Испада да је властима Београд на води много значајнији од коридора 10 и 11 или брзе пруге Београд - Будимпешта. Уосталом, 2018. је за његове потребе потрошен сваки трећи динар из буџета намењен експропријацији за све капиталне пројекте у Србији

Држава је омогућила да се право коришћења претвори у право својине, а онда је купила земљиште које је до 20. јуна било у њеном власништву

Држава Србија је за експропријацију некретнина ради реализације пројекта Београд на води у републичком буџету за прошлу годину обезбедила чак 3,9 милијарди динара или скоро 33 милиона евра. Оно што се до сада само сумњало - да држава парама свих пореских обвезника купује приватне фирме, а затим њихову непокретну имовину без накнаде уступа за потребе ширења Београда на води - сада је и званично потврђено у допису који је НИН-у, на основу Закона о слободном приступу информација од јавног значаја, доставио Секретаријат за имовинске и правне послове градске управе града Београда.

НИН је у новембру 2018. објавио, на основу информација из више независних извора, да је за експропријацију непокретне имовине приватне фирме Еуросалон рил естејт у Булевару војводе Мишића 12, поред Београдског сајма, држава из буџета почетком августа исплатила 1,9 милијарди динара, или око 16,25 милиона евра. Само неколико дана касније ту имовину је без икакве накнаде уступила фирми у којој је већински власник (68 одсто) једна друга приватна, додуше формално страна компанија, Игл хилс из Уједињених Арапских Емирата, док је удео државе – иако је у заједничку фирму унела нову имовину, за чију је експропријацију из буџета исплатила више од 16 милиона евра – остао непромењен, 32 одсто.

Из одговора градског Секретаријата за имовинске и правне послове, достављеном НИН-у, међутим, произлази да је Влада Србије за експропријацију непокретности за реализацију Београда на води у државној каси за прошлу годину обезбедила дупло већу суму – 3,9 милијарди динара! Да би сву ту имовину бесплатно уступила Београду на води. Тај новац је део „Раздела 16“, којим располаже Министарство финансија, а намењен је „реализацији инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију“, односно за „експропријацију земљишта у циљу изградње капиталних пројеката“.

С обзиром на то да је у буџету за прошлу годину за експропријацију земљишта за све капиталне пројекте у целој држави било резервисано 12 милијарди и 91 милион динара, испада да је за власт у Србији Београд на води био много значајнији од свих осталих капиталних пројеката појединачно, укључујући коридоре 10 и 11 и брзу пругу Београд - Будимпешта... Уосталом, за његове потребе потрошен је сваки трећи динар из буџета намењен експропријацији. Ко зна, можда због тога држава није имала новца да исплати старицу Стојану Вељковић из Бољевца, која се још суди с јавним предузећем Путеви Србије, јер сматра да за своју кућу, која се налази на траси Коридора 11, није добила адекватну понуду, односно праведну надокнаду.

Питање је да ли су посланици и владајућих и опозиционих партија уопште знали, када су пре 13 месеци расправљали о Закону о буџету за 2018, да „Програм 0702 – Реализација инфраструктурних пројеката од значаја за Републику Србију“и „Пројекат 5001 – Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката“(тако гласе те ставке у буџету) подразумева да ће скоро трећина од предвиђених 100 милиона евра бити потрошена за куповину земљишта, које ће касније практично бити поклоњено већинском власнику Београда на води.

Како су, додуше, могли и знати ако се ни на једном месту, на укупно 199 страна Закона о буџету, Београд на води ниједном не помиње? А ако је тако било 2018, ко гарантује да се нешто слично неће поновити и 2019, 2020, 2021... Тим пре што је и у недавно усвојеном Закону о буџету за ову годину, у оквиру Министарства финансија, такође за експропријацију земљишта „резервисано“13,7 милијарди динара, за наредну 11,7 милијарди, а за 2021. годину још 12,9 милијарди. Све у свему, по 100 милиона евра годишње.

Уместо да се у Закону о буџету прецизно наведе како и колико још држава планира да части већинског власника из Уједињених Арапских Емирата, новац ће убудуће, као и до сада, моћи да се користи за куповину земљишта на основу Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта Београд на води.

Решење градског Секретаријата за имовинске и правне послове од 8. августа 2018, које је правоснажно постало два дана касније, званично је потврдило писање НИН-а да је новац свих пореских обвезника Србије искоришћен за куповину непокретне имовине приватне фирме Еуросалон рил естејт, са једним јединим циљем – да би се Београд на води могао проширити на још неколико стотина ари, до Београдског сајма.

И сама хронологија овог случаја је веома индикативна. Државно правобранилаштво је, наиме, 3. августа затражило од градског Секретаријата за имовинске и правне послове да донесе решење о експропријацији једне пословне зграде од 5.800 квадратних метара у Булевару војводе Мишића 12 (салон намештаја Хоум плус), три помоћне зграде (од којих је једна изграђена без одобрења за градњу!) и једног плаца од 49 ари и дела још једне помоћне зграде. У том тренутку сви набројани објекти и парцеле формално су били приватна својина фирме Еуросалон рил естејт, чији су власници, по 50 одсто, супружници Бранислав и Љубица Стојаковић.

Само неколико месеци раније, међутим, то баш и није било тако. У фебруару, када је Министарство финансија обезбедило новац, а Државно правобранилаштво покренуло процедуру за експропријацију, Еуросалон рил естејт није био власник свих тих парцела, већ је на неке од њих само имао право коришћења зато што су у том тренутку оне биле власништво - Републике Србије! А онда је држава галантно омогућила власницима Еуросалона да право коришћења парцеле број 10663/1 од 49 ари претворе у право својине, коју су касније продали управо држави, која је до 20. јуна званично била

власник тог земљишта! Испада, дакле, да га је прво уступила, да би га одмах потом откупила.

У међувремену је Сектор за грађевинско земљиште градског Секретаријата за имовинске и правне послове, на захтев Еуросалона, 31. маја донео решење којим се право коришћења претвара у право својине. То решење постало је правоснажно 20. јуна, а месец дана касније Државно правобранилаштво предлаже да држава откупи и тих 49 ари, које су власници Еуросалона успели да укњиже као имовину своје фирме. Ваљда ради равнотеже, правобранилаштво истовремено предлаже и да се констатује да Еуросалон више нема право коришћења друге парцеле 10633/7. Проблем је само у томе што је та друга парцела, која се још води као власништво Републике Србије, осам пута мања од оне која је по кратком поступку постала приватна имовина Еуросалон рил естејта. Да читав случај буде још чуднији, управо на тој другој парцели од око пет ари налази се мањи део (139 квадратних метара) помоћне зграде, коју је Еуросалон изградио без дозволе. Други, већи део тог истог, дакле бесправно подигнутог објекта од 351 квадратни метар држава је уредно платила или као што су уверени познаваоци стања на тржишту некретнина – преплатила.

О размерама ове рашомонијаде сведоче и чињенице да је део помоћних објеката, које је држава платила, био саграђен на површинама „јавне намене“, тамо где никада нису ни смели да буду саграђени. Уз то, бар се тако може закључити на основу усвојеног решења, држава је Еуросалону уважила и трошкове наводне реконструкције тог објекта, саграђеног на парцели која је у власништву Републике Србије! За разлику од многих, који годинама не могу да набаве све потребне папире, објекат на катастарској парцели 10663/7 је реконструисан „на основу уверења градске општине Савски венац, у коме је наведено да за исти није потребно издавање грађевинске дозволе“!

Пажњу привлачи још један податак - убрзо након исплате новца, Република Србија уписала се као власник свих набројаних некретнина, али у катастру непокретности сада се наводи да пословна зграда у Булевару војводе Мишића 12 има 2.536 а не 5.800 квадрата. Куд ли се деде оних 3.264 квадрата?

Због свега тога не чини се незанимљивим ни податак да је фирму Хо- ум плус брачни пар Стојаковић купио у јануару 2017, дакле годину и по пре него што ће је држава експроприсати. До тада се водила на две кипарске фирме - направљене по устаљеном моделу скривања власништва - Блесингтон холдинг лимитед и Стретфорд сервис лимитед. Ова друга и сада има 15 одсто власништва у Хоум плусу, док се остатак води на компанију Еуросалон ритејл Бранислава и Љубице Стојаковић. Игром случаја седиште свих тих фирми је на Андрићевом венцу 2, тик поред Председништва Србије.

Пре имовине Еуросалон рил естејта, држава је Београду на води већ поклонила или обећала и њихове прве комшије, Фабрику хартије „Милан Вапа“- Југошпед, бившу главну Железничку станицу, продајни салон Симпа, зграду Поште у Савској улици, Београдску задругу (садашњи Геозавод), хотел Бристол и 16 објеката у Савамали. У енглеској, једино важећој верзији Уговора о заједничком улагању, наводи се да ће Београду на води бесплатно бити уступљене на управљање укупно 23 зграде у Савском амфитеатру укупне површине од скоро 30.000 квадратних метара. Уз то, држава је арапском партнеру обећала и да ће о свом трошку саградити сву неопходну инфраструктуру, тако да ће после Железничке у догледно време изместити и Београдску аутобуску станицу за међумесни саобраћај, стари Савски мост...

Ова прича неће моћи да се заврши у духу оне народне – јели, пили, а нису платили. Можда се још не зна ко једе и пије, али се тачно зна ко све то плаћа.