Велика шанса за српску енергетику

ДР БОЈАН ИВАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК КОМИТЕТА С1 СИГРЕ СРБИЈА

Србија се обавезала да ће смањити емисију угљен-диоксида, других штетних гасова и честица у атмосферу, а највећи емитери су термоелектране. Једини начин за испуњење обавезе, ако изузмемо изградњу нуклеарне електране за шта постоји мораторијум је повећање удела из обновљивих извора енергије (ОИЕ), истиче у разговору за НИН др Бојан Ивановић, који је дипломирао, магистрирао и докторирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где је био и спољни предавач на докторским студијама. Ивановић је и председник комитета С1 СИГРЕ Србија и већи део досадашњег радног ангажовања је провео у јавном предузећу Електропривреда Србије и Електромрежа Србије.

На питање да ли је Србији неопходна градња малих хидроелектрана, Ивановић подсећа да и без обавеза преузетих међународним уговорима, Србија има обавезу према својим грађанима да смањи загађење ваздуха због којег, по изјавама надлежних званичника, прерано умире око 6.000 људи годишње. Сваки киловат-сат произведен из било ког обновљивог извора је један киловат-сат мање из угља, поручује Ивановић.

Да ли је могуће ту енергију која је неопходна добити из других обновљивих извора?

Често се у медијима у последње време спекулише да бисмо могли повећати производњу електричне енергије из ветро или соларних електрана или ићи на смањење губитака у електроенергетској мрежи и да бисмо тиме решили потребу за хидроелектранама. За ветро и соларне електране је Министарство рударства и енергетике одредило квоту, односно горњу границу, по инсталисаној снази која је већ попуњена. Осим тога, постоје експлоатационе предности које мале хидроелектране имају у односу на ветро и соларне електране.

Производња малих хидроелектрана је знатно предвидљивија и може се боље планирати него производња из ветро и соларних електрана. На пример, у пролећним месецима, априлу и мају се топе снегови на планинама правећи максималне протицаје у рекама. Тада се са сигурношћу може рачунати на производњу електричне енергије у малим хидроелектранама њиховом називном снагом. Генерално, производња хидроелектрана се може доста поуздано планирати на седмичном и месечном нивоу што није случај са ветро и соларним електранама.

Мале хидроелектране у 99 одсто случајева у себи имају уграђене синхроне генераторске јединице - у неколико случајева до сада, код веома малих инсталисаних снага

уграђени су асинхрони генератори. Темељи електроенергетског система су синхрони генератори. Синхроне јединице напонски укрућују систем и не емитују хармонике, односно не „прљају“систем. Код ветро и соларних електрана ситуација је другачија. Оне се на систем прикључују преко енергетског претварача који емитује хармонике и „прља“систем.

Локације малих хидроелектрана су у највећем броју случајева у руралним пределима у електричној близини потрошача на крају дистрибутивног система. Сваки киловат-сат произведен у њима смањује количину електричне енергије која се из великих електрана, прикључених на преносни систем, преко преносног и дистрибутивног система преноси потрошачима на крају система, смањујући губитке у читавом систему. Још већа корист је то што мале хидроелектране напонски укрућују дистрибутивни систем на његовим рубовима где су дневне и сезонске осцилације напона највеће. Тиме потрошачи на крају система добијају квалитетнији напон и смањује се могућност оштећења уређаја услед превисоког или прениског напона.

У медијима се често помиње да је стварни потенцијал енергије из малих хидроелектрана око два-три одсто и да је занемарљив?

Ниједан проценат енергије није занемарљив. Много богатије државе у свету се не одричу тог једног процента енергије. Међутим, са овим процентима се доста спекулише. Према катастру малих хидроелектрана из осамдесетих година, који је мале хидроелектране сматрао оне до инсталисане снаге 10 мегавата (сада је та граница 30 мегавата), њихова годишња производња би износила око 1,8 терават-сати. Годишње се у систему ЕПС-а произведе око 35 терават-сати, што значи да је процењена производња малих хидроелектрана приближно пет одсто укупне производње електричне енергије у Србији. Министарство рударства и енергетике израђује нови катастар малих хидроелектрана. Очекује се да овај посао буде завршен до краја године. Тада ћемо имати прецизнији податак о могућој годишњој производњи свих малих хидроелектрана инсталисане снаге до 30 мегавата.

Да ли би то значило да бисмо остали без природних речних токова у Србији?

Наравно да не. Прописи неких локалних самоуправа одређују да реке које се не налазе у катастру малих хидроелектрана не могу бити заузете више од 50 одсто у дужини свог водотока. За сваку локацију потенцијални инвеститор мора да добије

Ниједна земља се не одриче ниједног процента енергије из обновљивих извора, а процењује се да би мале хидроелектране могле да произведу око пет одсто укупне производње електричне енергије у Србији

сагласност на десетине имаоца јавних овлашћења. Услови заштите животне средине морају бити испоштовани. У речном кориту не сме никада остати воде мање од биолошког минимума. Тек када нека локација добије сагласност свих надлежних институција онда се може кренути са изградњом.

Која су светска искуства са малим хидроелектранама?

У свету се хидропотенцијал сматра за веома пожељан. Високоразвијене земље које имају најразвијенију еколошку свест су највише одмакле у искоришћавању хидропотенцијала. На пример, Швајцарска има око 1.650 малих хидроелектрана, Аустрија око 3.100, Норвешка око 1.500, Немачка више од 7.000, итд. У свим овим државама се и данас граде мале хидроелектране, па и у заштићеним пределима. Треба рећи да мале хидроелектране имају далеко мањи утицај на животну средину од великих хидроелектрана са великим акумулацијама које могу да промене микроклиму. Упркос томе, велике хидроелектране се такође граде и представљају највредније енергетске објекте. Тако је, на пример, привредно најнапреднија држава света, Кина, изградила и највећу хидроелектрану на свету, Три клисуре, чија је инсталисана снага 22,5 ги- гавата, са годишњом производњом око 85 терават-сати.

Делује да су све набројане земље много богатије водом, док ми важимо за најсиромашнију у региону.

Тај податак није тачан. Довољно је да погледате географску карту па ћете видети да смо ми вероватно најбогатија држава у региону по хидропотенцијалу. Велике реке протичу кроз Србију и самим тим њихове мање притоке на којима се налазе локације за изградњу малих хидроелектрана. Тачно је да су падавине у Србији мање него у Аустрији и Швајцарској, али, понављам, кроз Србију протичу велике реке које извиру у пределима са великим падавинама - Дунав, Сава, Лим, Ибар, Дрина... Ове реке са својим притокама чине хидропотенцијал Србије. Много сиромашније државе од нас по падавинама искоришћавају свој хидропотенцијал. Пример је Алжир, који је пустињска држава, а тренутно имају приближно исту инсталисану снагу у малим хидроелектранама као Србија. Наглашавам да изградњом хидроелектрана на већим водотоковима се уједно смањују могућности плављења околног земљишта пошто је функција хидроелектране, осим производње електричне енергије, и регулација водотока.

Како онда коментаришете протесте на градилиштима малих хидроелектрана у Србији?

Протесте не бих коментарисао. Посао надлежних органа у држави је да утврде да ли се поједини објекти граде у складу са издатим сагласностима и дозволама. Такође је посао надлежних органа да прате експлоатацију електрана које су већ у погону. Ако су уочене злоупотребе и одступања од издатих дозвола, требало би те случајеве пријавити надлежним инспекцијама. Међутим, зна се да на много места у Србији наш народ користи реке као депоније и за одвод канализације. Изградња мале хидроелектране не угрожава реку на такав начин и не представља опасност по живот и здравље људи. ЕПС има мале хидроелектране које су старије од 100 година и које су постале музеји и туристичке атракције. С друге стране, мале хидроелектране се граде у местима која су скоро опустела због исељавања становништва. На сваком оваквом објекту се отвара по неколико радних места за мање послове одржавања и надзора над објектом. Таква радна места су идеална за локално становништво које живи у близини и које је ту стално присутно. Упошљавање фирми и радника са удаљенијих дестинација за овакве послове је компликовано и нерентабилно због трошкова превоза.

Реке у Србији се веома често користе као депоније и за одвод канализације. Изградња мале хидроелектране не угрожава реку на такав начин и не представља опасност по живот и здравље људи