Ивица тротоара

Проституција је широк појам. Отуда би било профитабилније да се крене с отмицама политичара, који су такође активисти „најстаријег заната на свету“

Недавно сам у неким новинама наишао на информацију како је црногорска (или српска?) полиција у једном лажно декларисаном камиону открила пар десетина малолетне ромске деце која би током туристичке сезоне просјачила у Будви и, мож’ бити, у другим приморским местима.

Шокантно! Али, истовремено, и ништа ново. Тема о тајној вези способног бизнисмена из подземља и малолетних ромских дечака већ је обрађена у филмовима Кустурице и Паскаљевића. Отуда помињем овај најновији случај као згодну илустрацију све развијенијег трафикинга људским робљем. Многи припадници тзв. организованог криминала баталили су шверц нафте и цигарета, окренувши се дистрибуцији хероина или трговини људима. То је, изгледа, уноснији бизнис.

Статистика говори да је у овом илегалном промету заступљен велики проценат женске популације из земаља у транзицији. Неспособне да поднесу жртве тог процеса, а додатно исцрпљене годинама живота у реалном социјализму, незапослене раднице са Истока лако падају у канџе самозваних менаџера, који им обећавају како ће, када стигну на Запад, скривене обично у некој хладњачи, добити положаје болничарки, бејбиситерки или бар шанкерица у баровима на добром гласу.

Све су то, јасно, шарене лаже. Када стигну у Италију или Холандију, обавезне су да своје путне исправе (уколико их имају) предају босу, који обећава да ће им их вратити ако се докажу као барске даме или, просто, проститутке. Оцена њиховог рада је ексклузивно право газде. То је, судећи по неким холивудским филмовима, обично руски мафијаш који је побегао из затвора или са вешала у систему прве земље социјализма и, докопавши се некако Америке, уз помоћ својих мање обдарених слугу, обично протоколисаних

будалчина са интелигенцијом канаринца, разгранао куплерајски бизнис, вабећи на ту страну велике баре своје бивше земљакиње лажним брачним понудама.

Сиротице, где ће-шта ће, продају своје тело омлитавелим пословним људима, од којих неки поседују обиман полицијски досије, и не зарађују ништа. Питање је зашто се не обрате за помоћ локалној полицији? Разлози томе су многоструки: полиција је обично корумпирана, проститутке немају никаква лична документа, па им прети опасност да буду депортоване у земљу порекла, где им се никако не враћа, а њихов макро, онај руски мафијаш, захваљујући везама у домовини, тачно зна где живе њихови рођаци, њихова мајка или њихова (ванбрачна?) ћерка, претећи како ће дотичне особе бити ликвидиране по кратком поступку уколико се нека од његових штићеница обрати америчким властима.

Код овог феномена је посебно интересантна чињеница да се поштује принцип слободног кретања робе, идеја и људи: Молдавке се проституишу на простору бивше Југославије, а Српкиње (или Хрватице) нуде своја тела шетајући париским тротоарима. Али, чести су и случајеви домицилне проституције: многе овдашње девојке, чак и неке старије жене, понуду својих сексуалних услуга нуде у знаменитом Пицином парку, оном у близини железничке станице, или испод Плавог моста на Коњарнику. Неке отменије женске, које се представљају као пословна пратња, док су заправо скупе кол-герле, раде искључиво по кућама, уз пуну дискрецију. Да ли је могуће стати на пут овом злу? Полиција, с времена на време, открије неки такав случај. Међутим, то је само кап у мору у читавом овом разгранатом бизнису. Неке државе легализују јавне куће, толеришу црвене фењере, што нимало не смета подземљу. Оно се држи максиме да је проституција најстарији занат, познат још из времена старе Грчке и Рима. А шта је била Клеопатра?

Не слажем се са таквом констатацијом. Курвање јесте историјски утемељено као потенцијално профитабилна делатност, али, уколико ћемо право, титула најстаријег заната припада ипак политици, које је, што јест-јест, такође облик курвања. Овоме се могу пронаћи бројни докази. Чак и у библијским скаскама. Примерице, Бог је сместио Адама и Еву у рајски врт, забранивши им да уберу јабуку са дрвета ужитка. То је, јасно, била политичка одлука. Али, Ева није одолела искушењу, већ је убрала јабуку, понудивши Адаму један гриз, што је већ облик проституције или макар навођење на њу. Зато их је Бог протерао из раја. Јер се она која је настала од мушкарчевог ребра није понашала политички коректно.

Какве то везе има са основном темом ових редова? Борба против проституције је политички категорички императив. Као што је Ниче измислио лек против свих болести тако што ће укинути лекаре, проституција ће доживети црне дане тек када се укину политичари. Они и овако ничему не користе, осим свом џепу. Можда је ово утопијска замисао. Али је, свеједно, прихватљива, односно пожељна за делатнике у сфери трафикинга људским месом. Уместо што сиротице шверцују преко граница, било би им боље да се баве отмицама политичара. Нема државе која не потражује превејаног политичара. Ако за њих нема тренутно места у неком парламенту, биће у затвору. Мала невоља је у томе што се политичари крећу у пратњи бројних телохранитеља. То су они са кајлама око врата, које им служе уместо мозга. Нека, примерице, трговци људским робљем свој нови посао започну у Србији, пошто је ово обећана земља за отмице политичара као масовне појаве. На кога то конкретно мислим? Било би боље да се запитате на кога не мислим.

Нека трговци људским робљем нови посао почну у Србији. На кога мислим? Боље да се запитате на кога не мислим