ЦЕНА ЗАБРАЊЕНЕ ЉУБАВИ
Позадина сукоба у врху СНС
Прича о пословно-емотивној вези једног контроверзног бизнисмена и супруге кума председника Србије не може се третирати као шпанска сапуница у којој се преварени муж свети супрузи и њеном љубавнику преко свог приватног медија. То је у ствари политичка прича о сукобу људи блиских Вучићу, а у историји забрањене љубави биле су узрок пропасти многих владара
Одавно ниједна прича није изазвала толико интересовања на српској политичко-пословној сцени као насловна страна недељника Експрес,у којој се откривају пословно-емотивне везе адвокатице Невене Веселиновић и бизнисмена Станка Суботића Цанета. И ниједна друга прича, у исто време, није наишла на толики зид ћутања у редовима српских напредњака и медијима под њиховом контролом.
Да апсурд буде већи, целу аферу открио је нискотиражни недељник у власништву Горана Веселиновића, који је у овом случају преварени муж, али у исто време и утицајни функционер СНС-а, власник сада једне од водећих агенција за маркетинг и оглашавање у Србији и – не мање битно – кум председника Србије, још из времена кад Александар Вучић није био толико моћан као последњих година.
Наивно је веровање да је то шпанска сапуница у којој се преварени муж свети својој супрузи и њеном љубавнику преко свог приватног медија. То је у ствари политичка прича о расколу на Вучићевом двору, где се преливају моћ, утицај и новац. Уосталом, да нешто не штима у његовом окружењу видело се из Вучићевог ауторског текста објављеном пред Божић у Куриру, који је неколико дана пре тога и формално добио новог власника. У том тексту председник СНС-а и Србије наводи да се не плаши „комбинација“које опозиција
прави са људима из СНС-а и њеним коалиционим партнерима. То је, наравно, изазвало лавину наслова у прорежимским таблоидима са лицитацијама о броју „неверника“, али и очитавања свих „лојалних“, од Небојше Стефановића, преко Зоране Михајловић до Владимира Ђукановића и осталих „чувара ватре“.
Но, вратимо се на причу о неверној жени, њеном љубавнику и превареном мужу, који одговара опису из Вучићевог ауторског текста. Рекло би се да се иза те приче у ствари крије борба за превласт, али се у исто време откривају размере корупције и трговине утицајем у данашњој Србији и Вучићевом најближем окружењу. Тај текст у ствари огољава суштину актуелне власти и ваљало би га сачувати за времена кад буде могуће, са дистанце, говорити о данашњој Србији. Можда и неком тужиоцу некада буде затребало, јер се ту, из прве руке, објашњава како се користи утицај најмоћнијег човека у Србији да се зарађују милиони. Евра, наравно, не динара. Ту се указује и где се заправо доносе судске одлуке, али се објашњава и трговина осетљивим информацијама. Напослетку, ту се открива и да људи из најближег Вучићевог окружења избегавају плаћање пореза у Србији, јер, како тврди лист председниковог кума, многе паре су пребачене у офшор зоне. Но, кренимо редом. Текст у Експресу изашао је 20. децембра 2018, под
насловом Фатална привлачност иу њему се каже да су београдска адвокатица Невена Веселиновић и бизнисмен Станко Суботић ушли у пословно-емотивну везу у лето 2017. године, да је те јесени она хтела да напусти породицу, али „Суботић спречава катастрофалан лом, јер му у том тренутку најмање одговара да адвокатица промени хабитат“. Непотписани аутор текста у доста немуштом објашњењу каже да су три ствари битне за разумевање ове приче и то су – мотив, моћ и новац.
Име Горана Веселиновића се не спомиње нигде у тексту, аутор се вероватно аутоцензурисао, па је свог газду описао само као „утицајног функционера СНС и кума председника Србије“.
Станко Суботић се описује као човек који је животно заинтересован да му се не понови „политички мотивисан процес и поступак“и да „стога, не штеди ни време ни ресурсе да буде у току свих дешавања у политичком, правосудном и безбедносном животу Србије“. О његовом растућем бизнису у Србији, посебно од када је – са доласком напредњака на власт – правоснажно ослобођен оптужби за шверц цигарета, само се наводи да је он „предузетник“у чију легитимност и легалност Експрес неће да улази.
Реч је заправо о двојици веома утицајних људи из сенке данас у Србији, чија медијска видљивост је занемарљива у односу на реалну моћ коју имају у својим рукама и дугују је актуелном шефу државе и СНС-а. Веселиновић је увек био сматран једним од најближих пријатеља Вучића, а пре доласка напредњака на власт био је бизнисмен без значајнијих прихода и утицаја на послове наслоњене на медијску индустрију. С друге стране, Суботић је раније био бегунац коме се судило пред Специјалним судом због оптужби да је шверцовао цигарете за време санкција.
Прича о неверној жени, њеном љубавнику, превареном мужу и њиховом односу са Вучићем открива размере корупције и трговине утицајем у данашњој Србији и објашњава како се користи утицај најмоћнијег човека да се зарађују милиони и како се тргује осетљивим информацијама
Уз то, Војислав Шешељ и неки други оптуживали су га да покушава да купи своју слободу финансирањем отцепљених радикала – Томислава Николића и Александра Вучића.
До овог сукоба, Суботић и Веселиновић су се у београдској чаршији спомињали као веома блиски пријатељи. Кад је основан, са напредњачком жељом да уништи конкуренцију на тржишту недељника (пре свега НИН, Време и Недељник), у једном од првих бројева Експреса освануо је и ексклузивни интервју Станка Суботића са помпезним насловом У име народа. Касније, кад тај недељник није успео да се значајније позиционира на тржишту, забележени су и бочни напади преко овог листа на све оне који важе за велике Суботићеве противнике, међу којима се издвајају напади на Ратка Кнежевића, бившег шефа црногорске трговинске мисије у Вашингтону и то свега неколико дана након што је победио Суботића у некој парници у Лондону.
Трећи актер скандала је Невена Веселиновић, и даље законита жена Горана Веселиновића. Она се у тексту Експреса описује као „одскора позната београдска адвокатица, супруга утицајног функционера СНС и кума председника Србије“.
О њој се у јавности мало зна, забележене су само две њене јавне изјаве. Прва, кад је откривено да је од Дипоса закупила вилу у државном власништву, изјавила је да је „шетала улицом и закупила вилу“, док је други пут на оптужбе да са својим мужем користи кумство са председником да зараде милионе, рекла: „Управо сам сазнала да ми је угинула омиљена веверица. Много сам тужна“.
У Експресу се наводи: „Моћ, утицај и новац црпела је употребљавајући и користећи поменуте околности. Мужа, кума и странку, са експлицитним позивањем на исте или без њих, али уз јасну демонстрацију да сва три иду у пакету уз услугу у њеној канцеларији“. Даље се открива нешто што би будило сумњу на трговину утицајем, али и принцип рада српског правосуђа, односно како се на њега гледа у најближем председниковом окружењу: „У српском правосуђу најважнији су познанство и утицај“.
Овде би ваљало подсетити кога је све заступала Невена Веселиновић и на које све случајеве би могли да се примене ови наводи „о познанству и утицају“у правосуђу. Углавном је заступала велике банке, компаније и богате појединце. Од медијски атрактивних случајева на које би могли да се односе претходни цитати, издвајају се два. Први се тиче заступања Мирослава Богићевића, власника Фармакома, осумњиченог да је, захваљујући политичким везама у Демократској странци, уништио добар део банака у државном власништву.
Упркос тешким оптужбама, Богићевић је, са наногвицом, пуштен у кућни притвор, док се суђење изненадно успорава и не назире му се крај. Треба додати и да је након ангажовања Невене Веселиновић, Богићевић био више него кооперативан са властима и то баш у случајевима где се Станко Суботић појављује као заинтересована страна. Реч је, наравно, о сукобу власти са Куриром, због дневног листа Политика. Многи се сигурно још сећају како је Богићевић, усред тог рата, једног петка пуштен на слободу, одлуком судског већа, да би се већ након два дана обратио јавности посредством ТВ Пинк, оптужујући власника Курира Александра Родића за рекет.
Други медијски познат случај који би могао да се повеже са наводима из Експреса
односи се на удовицу Жељка Ражнатовића Аркана, певачицу Светлану Ражнатовић. Она је имала процес за насилничко понашање заједно са својим зетом и тај процес је трајао од 2008. до 2014, када су њих двоје ослобођени. Непосредно пре повољне пресуде, у процес се као један од бранилаца укључила управо Невена Веселиновић.
Посебна околност која се спомиње у тексту Експреса јесте улога Мирослава Мишковића, власника Делте. Наводно је Мишковић ангажовао Невену Веселиновић, у жељи да себи обезбеди повољнији статус, али и „помоћ у реализацији пројеката вредних пола милијарде евра“. Уз то је у тексту наведено да је један од послова које је Суботић иницирао расплитање тешких и компликованих односа Мишковића са једне стране и Суботића и немачког ВАЦ-а са друге стране.
Занимљиво је свакако да је и председник Вучић десет дана после текста у
Без обзира на то ко је у праву, текст из Експреса показује да Вучић више нема контролу над најближим окружењем. А непотписани аутор текст завршава речима - „као у осредњем холивудском сценарију, епилог је ту негде“
Експресу, ничим неизазван, причао баш о том сукобу Суботића и Мишковића, а да га новинар портала Еспресо о томе није питао. „Кажу ми да се Суботић с Мишковићем свађао јер му је Мишковић ваљда украо неке паре, а Мишковић оптужује овог да није. Не бих да улазим у та тајкунска посла“, рекао је Вучић за Еспресо. У истом интервјуу, најмоћнији човек у држави је на неки начин покушао да се огради од Суботића, скривајући његов растући утицај и послове у Србији и покушавајући да уз његово име придода своје политичке противнике: „Он живи у Швајцарској или у Француској. Он им је много пара давао, био је велики финансијер. Сам каже да им је дао неколико милиона евра, баш Ђиласу и Јеремићу. Мени није ни динара, а њима је, каже, милионе дао. Зато се и питам што га нема на протесту.“
Шта се налази иза откривања целе ове афере у Експресу ниједан од саговорника НИН-а није могао са сигурношћу да каже. Једни су били потпуно уверени у причу о жељи за осветом, јер је Невена Веселиновић наводно побегла из земље са неколико заједничких милиона евра, други су причали о својеврсној поруци плебсу да Суботић и Невена Веселиновић више нису близу „топлине“коју у бизнису пружа Вучићево блиско окружење, док су трећи све повезивали са тајмингом и нарушеним односима са Црном Гором, у којој Суботић наводно има немерљив утицај на доношење свакаквих одлука.
Било да је неко од њих у праву, или су разлози потпуно другачији од ових који се сад нагађају, тек овај догађај показује да Вучић више нема контролу над својим најближим окружењем, из којег је досад црпео моћ, успевајући да помири њихове међусобне разлике. Експрес свој текст завршава речима да се лош крај назире. „Као у осредњем холивудском сценарију, епилог је ту негде.“
Нема се ту много шта додати. Осим да су забрањене љубави биле узрок пропасти многих владара.