ПОСЛЕДЊА ШАНСА ДА ПОБЕДИМО ЛУДИЛО

Бранислав Трифуновић

Причам са Банетом Трифуновићем неколико сати пре него што ће се шести пут попети на камион да још једном поведе грађане у протестну шетњу кроз Београд. Знам нешто о осећају пред излазак на сцену, али не знам ништа о треми пред излазак на камион.

Бане, какво је то искуство? О чему бринеш пред данашњи наступ?

Да останем прибран и нормалан! Стварно имам осећај да је сада најважније да не уђем себи у главу као важнији од свих и да ми се не деси да људи не знају како да ме скину са те бине и одгрле од микрофона.

Да ли си приметио да после шест недеља многим људима није успело да уђе у главу шта су заправо захтеви протеста? Да ли хиљаде људи заиста хода по снегу због „пет минута“на РТС-у?

Пет минута на РТС-у, можда делује банално оним људима који живе у Београду или имају друштвене мреже. Али за оне који живе по мањим местима до којих допире само оно што се појави на РТС-у и тих пет минута може да изазове велики преокрет. Ја сам из мањег места и знам Захтев: Хајде барем да направимо систем у коме можемо оловком да их отерамо

како то изгледа, тако да не мислим да је тај захтев толико миноран и толико бесмислен.

Шта тачно значи пет минута у Дневнику?

Пет минута простора у којем ће се народу који плаћа ту претплату, а који мисли другачије, дозволити да каже зашто шета, да прича о томе шта се све дешава у овој земљи. Не знам да ли можемо на прсте једне руке да пребројимо колико је опозиционара протеклих пет година гостовало у неком програму РТС-а. Да ли схваташ колико је ненормално да ми морамо да причамо о томе да ли на јавном сервису могу да чујем неко мишљење другачије од

Вучићевог!? То је већ довољан знак за узбуну.

Да ли ти мислиш да о томе одлучује Драган Бујошевић, и да би се његовим одласком било шта променило?

Ми њега прозивамо као новинара који је имао емисију „Није српски ћутати“! Веома је занимљиво да он нема никакав порив да одговори људима који му се обраћају сваке суботе.

Порука опозицији: Дозовите се! Радите! Хоћу да чујем шта је ваш програм! Убедите ме да сте искрени и да једног дана када ово зло оде нећете у име власти бити спремни на нове договоре с њима!

Председник поручује: „Хоћу да разговарам са грађанима али нећу да разговарам са опозицијом“. Како то разумеш?

Да ли нас је позвао да причамо? Није. Да ли бисмо ишли да причамо? Ја лично не бих. Замисли мене да седнем са њим и причам! Шта да му кажем? Да ли можеш да нам ослободиш медије? Да ли би могао да не крадеш на изборима? Можеш ли да престанеш да крадеш, онако генерално? Можеш ли да смириш своје људе који лају на комшије? Шта ће он на то да ми одговори? „ ГДП,... БДП,... ла-ла-ла, 0,84 одсто... 3 x 6 -14 + 12: 0,3, ...незапамћено у историји...“Не знам шта би био смисао таквог разговора.

Разумем, али шта је циљ протеста?

Вучић седам година влада на страху. Сваки следећи човек који се придружи протесту представља јед-

ног престрашеног грађанина мање. Што је мање нашег страха, то је мање његове власти. Једини његов страх је одсуство страха људи на улици! Циљ протеста је да грађани то схвате. Ми морамо да стигнемо до нормалног система у коме ће људи излазити на изборе чистог ума и доносити одлуке на основу тога што су претходно имали прилике да на телевизији виде ко све постоји и шта нуди и којима нико неће за то плаћати 15 евра или кило уља.

Да ли је могућ расплет у коме председник расписује изборе и обећава два месеца равномерне заступљености политичких странака на јавном сервису?

Није. Не можемо на изборе под овим условима. Нису довољна два месеца нормалних услова.

Из визуре бине на камиону, да ли имаш утисак да грађани шаљу поруку да неће учествовати на изборима какве смо имали и да би подржали бојкот?

То је и у мраку јасно као дан.

Шта може да буде расплет?

Што се мене лично тиче, расплет је да човек који симболизује тај цео систем преваре оде, зато што не заслужује да буде ту где јесте, зато што вређа, зато што се пита за све, зато што ми се понекад чини да није под сопственом контролом, зато што мислим да нас жртвује зарад својих дилова које има са разнима из Европске уније... Мој лични захтев и моја лична жеља је да ово зло оде, уопште ме не занима ко ће да дође после, нити ћу агитовати за иједну странку икада више у животу.

Шта би био начин да опозиција „заслужи“поверење грађана? Шта ти мислиш?

Ови протести би могли да буду шанса за њих да покажу да ли су у стању да чују шта људи говоре и да нешто понуде из тога.

Да ли си чуо оне који верују да је важно да опозиционе политичке странке поведу протест?

Не слажем се са 99 одсто ствари које Бошко Обрадовић изговара, он се сигурно не слаже са милион ствари које ја причам. Можда ћу зажалити што ово цитирам, али лепо је то рекао, „ако сада не шетамо заједно, висићемо одвојено“

Да ли можеш да замислиш једног политичара да се појави на камиону?

Шта мислиш да би се десило?

Мислим да би био извиждан, ко год да је. Највећи број шетача нема везе са странкама, не желе да крену за њима. Траже од њих да се дефинишу и да раде нешто конкретно.

Како би могао да дефинишеш захтеве у односу на опозицију?

Дозовите се! Радите! Хоћу да чујем шта је ваш програм! Хоћу да изађете из кола и кренете по селима да објашњавате људима о чему се ради! Не требају ми трибине на Старом граду! Направите неко ново лице! Време је за паметне жене! Убедите ме да сте искрени и да једног дана када ово зло оде нећете у име власти бити спремни на нове договоре с њима! Ако иједан од ових који су данас блиски СНС-у пређе код вас и седне у неку вашу фотељу - неће бити довољно говњивих мотки са којима ћемо вас отерати! То су моји лични захтеви и моја лична обећања.

Које обећање тражиш од њих?

Да обећају да ће у неком прелазном периоду одређени број својих мандата понудити својим грађанима! То би био начин да ми докажу да не јуре за влашћу само да би они сели у фотеље. Да министар пољопривреде буде фармер, министар финансија неки успешан човек за кога знамо како је направио паре, министар образовања неки професор, академик, човек који зна свој посао... Ако би урадили нешто тако, можда бих могао да кажем - спреман сам да видим да ли ћете поново да нас преварите! Ајде! Још једном те питам о погледу са камиона - да ли можеш међу грађанима да препознаш колико су спремни да шетају?

Још једном ћу одговорити да ми се чини да је и у мраку јасно као дан да је ово буквално последња шанса да се промени систем лудила. И да људи који шетају последњи пут преузимају ризик да њихове звиждуке однесе ветар.

Ово је једна озбиљна партија шаха, то сам тако схватио. Немам политичког искуства, али ми је јасно да не може да се заврши брзо и једноставно. Они су спремни да бране своје фотеље и своје паре и после краја, сад је само питање колико смо ми спремни да идемо против тога.

Да ли то значи да су ипак у праву они који верују да тешко може да се заврши без укључивања политичких странака?

У овом тренутку политичке странке не могу да буду ту јер још увек нису ништа понудиле. Ја лично не бих стајао на том камиону да је неко од њих поред мене. Немам ништа против да се то у неком моменту деси, али тек пошто убеде све нас да ће да ураде то, то, то и то.

Одбијаш могућност да би ти могао да будеш неко ново лице које ће да се придружи некој политичкој странци?

Нећу се сигурно придружити ниједној политичкој странци. Све ово радим да бих могао да се бавим својим послом. Ја нисам политичар, нити бих то знао да радим. Не бих могао да правим ту врсту компромиса које ти људи праве јер мислим

Расплет је да човек који симболизује тај цео систем преваре оде, зато што не заслужује да буде ту где јесте, зато што вређа, што се пита за све, зато што ми се понекад чини да није под сопственом контролом, зато што мислим да нас жртвује зарад својих дилова

да су нас компромиси разноразни довели до овога. Немам стомак за то.

Ти кажеш - ја ово радим да бих могао да се бавим својим послом. Ко тебе спречава да се бавиш својим послом?

Ја се бавим својим послом колико год могу, али ме и изван тога све ово боли. Једнако ме тишти да ме неко лаже нон-стоп, као и кад ми забрањује представе зато што мислим другачије. Мене и боли и тишти да ме неко прислушкује зато што мислим другачије.

Бата Гашић је на једном недавном скупу где су филмски радници најављивали своје наредне пројекте рекао: „Ви, наравно, знате да браћа Трифуновић у тим пројектима не смеју да се појаве“. Ето, он се бави тиме. Тај Гашић нас је отерао из Крушевца, тај Гашић је рекао управнику крушевачког позоришта: „Кокан Младеновић и Бранислав Трифуновић не смеју да уђу у позориште!“Када је он то рекао, ми смо завршили са Крушевцем, који је мој родни крај, by the way. То мало боли, то мало није нормално. Ти људи не разумеју шта је уметност и шта је другачије мишљење и чему служи позориште уопште. Шта они знају о било чему што се тиче културе и уметности? Ани Брнабић је Пинк супер и нема проблем да брани ту врсту културе.

Да ли ипак охрабрује ангажман Ане Брнабић на пољу културе?

Кроз савет за креативну индустрију? Причали су ми неки људи како им је у оно време пред долазак Вучића на власт нуђена лова да, приватно, у кафани, у било ком друштву, кад се отвори расправа о политици, изговарају: „Добро, ајде да видимо... За тај посао су се бирали они који су словили за супер независне ликове.“ И неки од њих су пристали да буквално за лову говоре такве текстове: „ Добро, ајде да видимо... па ови су лопови исто, ајде да видимо шта ће `овај` да уради...“У цену није улазио захтев да се изговара Вучићево име, било је довољно да кажу: „Добро, ајде да видимо шта ће овај да уради?!“Ја то не могу да заборавим.

Питаш се зашто ти неко не би дао новац да снимиш филм „само зато што другачије мислиш“. Да ли ти имаш ту ширину да ставове Лазе Ристовског или неког другог колеге који данас подржава власт разумеш као другачије мишљење? Да ли можете да радите заједно на филму, или у позоришту?

Мислим да је ова власт окупирала земљу. Из тог осећања ствари, људе који су пристали да уђу у њихов ђавољи круг, доживљавам као сараднике окупатора. Било би ми тешко да раз-

мењујем нешто емотивно с неким за кога знам да је подржао зло или да је оћутао зло. Ужасно је што смо се вратили на речник из Другог светског рата.

Да ли сме да се дозволи да различите страначке бине поново раздвоје колеге на позоришној сцени?

Од својих колега нисам добио подршку када су ми забрањивали представе, што мислим да је суштински ненормално. Бавимо се истим послом, знамо шта значи забрана неке представе, не може да се ћути на то.

Сергеј је добио подршку колега на фестивалу у Алексинцу?

Представа коју сам корежирао је требало да затвори тај фестивал, нисмо је играли јер смо имали став да фестивал на коме се забрани један глумац због својих политичких ставова не сме да се одржи. То што су постојали неки протестни перформанси после сваке представе ништа не значи, ништа се није десило, лајало се пет дана по Твитеру, и - ништа! Тај баја, локални шериф коме је тако нешто пало на памет и даље седи тамо и планира нове одмазде!

Колико ти сада имаш година?

Четрдесет и једну за пар дана. Овај рођендан ћу памтити зато што ћу тог дана шетати за Оливера Ивановића. То је тај дан. Мислим да је Ђуричко једном изјавио како људи тамо негде у свету мисле КАКО живе, а ми мислимо - ЗАШТО живимо?! Зашто сад идем на улицу, уместо да седим и причам, гледам неку представу, а не да ме ово што радим кошта мог односа са родитељима, пријатељима, да моји родитељи на дневној бази имају милион стресова због тога што смо ми такви какви смо. Није нормално да је 95 одсто свих мојих разговора са мамом, татом, пријатељима о политици. Није нормално уопште.

Да ли данас мислиш да си погрешио са проценом да је ДБ убацио Сашу Јанковића?

Не.

Још увек то мислиш?

Да. Али, не могу више да причам о том човеку! Кад су њега звали да прокоментарише Сергејево кандидовање за председника ПСГ-а, он је одговорио: „Срећна вам Нова година и новогодишњи празници!“Ја ћу ти на свако следеће питање о Саши Јанковићу одговорити исто: Срећни ти новогодишњи празници!

Како ти коментаришеш евентуалну Сергејеву кандидатуру?

Срећна ти Нова година и новогодишњи празници!

Да ли ће да се кандидује?

Срећна ти Нова година и новогодишњи празници!

На основу чега имаш уверење да се неће испоставити да си на овим протестима употребљен?

Не могу да будем употребљен зато што говорим оно што мислим. Не могу да кажем да сам икада био злоупотребљен, није ме злоупотребио ни Саша Јанковић, нити ико пре њега. Свих ових година знам шта је моја жеља и шта ми је циљ, то је било и остало чисто и исто. Е, сад, на које све начине ће то политичари да продају мени више није битно. Знам колико су ме пута зезнули и све се надам да неће више, али хоће, увек ће нас изневерити... Али, хајде барем да направимо систем у коме можемо оловком да их отерамо.

Бошко Обрадовић је рекао: „Ако се Горан Марковић и ја сад не будемо шетали заједно, онда ћемо висити одвојено.“

То је лепо рекао. И тачно и духовито. Ћерка мог пријатеља је на једном од ових протеста угледала Бошка како хода мало иза ЛГБТ заставе, рекла је: „Тата, види, педвери!“И то ми је било духовито. Колико год да је „нама“проблем да шетамо са „њима“, они исто из својих убеђења имају проблем да шетају са нама. Не слажем се са 99 одсто ствари које Бошко изговара, он се сигурно не слаже са милион ствари које ја причам, али то сада не говори. Апсолутно немам никакав проблем када га видим у шетњи, можда ћу зажалити што сам ово рекао, али лепо је то рекао, „ако сада не шетамо заједно, висићемо одвојено“.

Шта ако неке суботе буде заказано снимање неког филма?

Сад си ме подсетила на свашта... У време протеста 2000. снимао сам свој први филм у Швајцарској. Пети октобар сам гледао на CNN-у са својом кумом у Цириху. У директном преносу сам изненада угледао својих десет ортака из Ужица који стоје испред Скупштине и певају „Ужице, Ужице!!!“, ту сам се расплакао тотално. Изашли смо напоље, сели у неки кафић да прославимо још мало, а онда смо скапирали да седимо у локалу који се зове „Одеон“! У нашем преводу те вечери „Одеон“се претворио у „Оде-Он“! Ето видиш, моја сећања су углавном везана за те политичке ствари, што је доста тужно.

Кад би било реално да поново седнеш за сто у „Оде-он“?

Ја се надам ове године. Још један „Оде-он“(Part II).

Мислим да је ова власт окупирала земљу. Из тог осећања ствари, људе који су пристали да уђу у њихов ђавољи круг доживљавам као сараднике окупатора. Било би ми тешко да размењујем нешто емотивно с неким за кога знам да је подржао зло Бата Гашић је на једном недавном скупу где су филмски радници најављивали своје наредне пројекте рекао: „Ви, наравно, знате да браћа Трифуновић у тим пројектима не смеју да се појаве“. Ето, он се бави тиме