МА НЕКА КОШТА КОЛИКО КОШТА
ТАЈНИ ПОСЛОВИ И (ЈАВНЕ) НАБАВКЕ НАОРУЖАЊА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ Након уговора са Русијом и Белорусијом, званичници најављују и кинески талас набавки. Цена за све то, права ситница, јер је у буџету за 2019. за те намене планирано више од 270 милиона евра
Поређења оружаних снага у региону, посебно српске и хрватске војне способности, увек су на врху листе интересовања јавног мњења. Воле народи од Сутле до Вардара да виде ко је јачи. Зато се ради о „јакој“теми за политичку промоцију оних који су на власти и држе касу у рукама. У сенци „виших циљева“лакше се потписују уговори за које циници цене да су условљени високим провизијама за потписнике. Додуше, доказа нема за неке мутне радње, осим што се понекад догоди да након промене власти неки политичари наруше старо правило да вукови један другог не гризу.
Можда нам је лакше када преко плота погледамо скандале у Хрватској са ремонтом ловаца МиГ-21 у Украјини током 2014. или пропалим покушајем набавке авиона из Израела, након што је из система исцурио документ јер је неко проценио да је то у интересу јавности. Додуше, у Хрватској и у другим државама југоисточне Европе објављују се подаци о набавкама наоружања и улагањима у одржавање. Узимо пример Црне Горе - на сајту Управе за јавне набавке имате све детаље послова. На пример 30. новембра 2017. објављен је позив за преузимање тендерске документације за Ц-2 преглед и модернизација на једном хеликоптеру „газела“, 2. фебруара
2018. објављена је детаљна информација о одлуци којом је изабрана фирма за тај посао и коначно 29. јуна текст уговора у којем пише да је његова вредност 189.885,92 евра са урачунатим ПДВ-ом.
Ако новинар постави питање шта се набавља за Војску Србије и приде колико то кошта – одговор сасвим сигурно неће добити, али зато треба читати таблоиде јер се на насловним странама објављује чак иницијални интерес за неке нове програме модернизације, што се нигде не чини. Као киша метеора бомбардују нас насловне стране о новим набавкама наоружања у маниру Путин шаље још више оружја Србима. Прва набавка нове технике лета 2016. био је пријем два транспортна хеликоптера Ми-17В-5, купљена у Русији за око 25,3 милиона евра. Извор податка су изјаве тада премијера, а сада председника Александра Вучића. За све следеће велике набавке нема сазнања о цени. Уговор са Ербас групом из децембра 2016. за набавку девет вишенаменских хеликоптера Х145М за војску и полицију је поверљиве вредности - из Ербаса кажу на захтев Владе Србије. Такође у децембру 2016. покренут је замршен вишегодишњи програм МиГ-29. Са Рособороњекспортом уговорен је пријем шест донираних МиГ-29 и техничка подршкa за те и четири авиона набављена у време СФРЈ за неки тајни износ под тајним условима. Тадашњи министар одбране Зоран Ђорђевић, неспретан у јавној комуникацији, излетео је за износом од 185 милиона евра без ПДВ-а, али то је Вучић лично кориговао и више пута јасно ставио до знања да се ради о опредељеним средствима за читав програм, а не о вредности конкретних уговора. Шест авиона превезено је октобра 2017. у Србију (и то за неке новце ваљда кроз анекс уговора). Додуше један од њих је одмах враћен у Русију на ремонт. На вежбама одржаним у новембру прошле године летело је пет авиона, а онај ремонтовани завршен је и ваљда ће ускоро да полети.
За разлику од првог таласа набавки (Х145М и МиГ-29) уследио је низ нових уговора за које нема информација о томе када су потписани и шта све обухватају. О набавкама четири борбена хеликоптера Ми-35, три додатна комада Ми-17В-5, затим ракетног система ПВО Панцир-С1 зна се само из изјава званичника (за хеликоптере Вучић и Вулин су више пута потврдили) и привилегованих извора у медијима (Лазански о ПВО систему). Листи треба придодати и четири МиГ-29 из Белорусије, који ће бити донирани, али обнова ресурса односно ремонт свакако неће бити бесплатни.
Сада, такође према најавама званичника, следи и кинески талас набавки – борбене и извиђачке беспилотне летелице и ракетни систем ПВО средњег домета. О томе која ће средства бити набављена пишу само таблоиди.
Цена за све то – па права ситница. У буџету ресора одбране за ову годину за опремање је одвојен чак 271 милион евра. Структура потрошње је, наравно, тајна. У буџету за 2017. и 2018. није било познато колико се троши на наоружање из увоза, јер су програми набавки финансирани ванбуџетски, наравно поверљивим механизмима.
Можда доступност информација на примеру Хрватске и Црне Горе није заштита ни од афера, ни од корупције, али барем даје шансу да се критички анализира како се троши новац. Код нас је, чини се, створена слика да је важно само да смо јачи од Хрвата, а колико то кошта и шта добијамо за наш новац је – поверљиво.