МИСТЕРИЈА „МОЋНОГ“ДИНАРА
Огњен Радоњић
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поносито је крајем прошле године, гостујући на РТС-у, обзнанила да је динар „од стране Блумберга, нимало пријатељски настројене агенције према мени и Србији, проглашен у овој години другом по снази валутом у свету“. Мистерија вредна пажње, нема шта. Девизни курс је цена домаће валуте изражена
у валутама других земаља. Колико је нека валута слаба или јака зависи од понуде и тражње за њом. Колико ће нека валута бити тражена зависи од тога колико су странци заинтересовани за нашу робу, услуге и инвестиционе прилике које нудимо. Ова кретања се рефлектују у платном билансу који се састоји из текућег рачуна и финансијског рачуна.
Земље са дефицитом текућег рачуна су нето увознице капитала, то јест извознице будуће потрошње у корист садашње. Србија бележи хроничан дефицит текућег рачуна већ деценијама. У 2018. години је, према проценама аутора Кварталног монитора, био изузетно високих шест одсто бруто домаћег производа (БДП). Текући рачун се састоји из трговинског биланса, би-
ланса услуга, биланса дохотка од инвестиција и унилатералних трансфера.
Квартални монитор процењује да је у 2018. дефицит трговинског биланса износио 9,5 одсто БДП-а. Вредност нашег увоза робе је већа од нашег извоза због бржег раста домаће тражње у односу на БДП (брже расту плате од продуктивности) и веома ниског нивоа домаће штедње. Овај дефицит се мора некако покрити. На првом месту се може покрити уколико имамо позитиван биланс услуга - у нашем случају овај суфицит (више извозимо услуге него што их увозимо) није довољан, што значи да морамо да идемо даље. Може се покрити и из позитивног биланса дохотка од инвестиција - да смо више зарадили на нашим улагањима у иностранству у виду каматног прихода, дивиденди, ренти и профита него што је иностранство зарадило код нас. Нажалост, ова ставка само долива уље на ватру пошто је и она у дефициту.
На крају, најзначајнија ставка текућег рачуна која ублажава изузетно висок робни дефицит и минус на рачуну дохотка од инвестиција су унилатерални трансфери, чији је позитиван биланс обично карактеристика неразвијених земаља. У питању су једносмерни токови новца, који не подразумевају повратну трансакцију као што су помоћ и донације, пензије зарађене у иностранству и дознаке наших грађана на привременом или трајном раду у иностранству. Значајан прилив по основу дознака наших радника из иностранства (просечно годишње осам одсто БДП-а) само је рефлексија опште бежаније из земље.
Summa summarum, дефицит робе и дохотка од инвестиција, укрштен са суфицитом услуга и приливом од унилатералних трансфера има за резултат дефицит текућег рачуна од шест процената БДП-а, који ваља покрити из ставки на финансијском рачуну - или на основу инвестиција у нашу земљу, или/и уштеђевине (трошење девизних резерви), и/или продаје имовине, и/ или новим задуживањем у иностранству под све неповољнијим условима, са пратећим ескалирајућим обавезама на име каматних потраживања.
Стране директне инвестиције у износу од шест одсто БДП-а биле су 2018. довољне за покриће дефицита текућег рачуна. Лоша страна овог прилива су огромни буџетски трошкови у виду субвенција које плаћају грађани. Још је већи проблем то што су у питању технолошки заостале инвестиције које ангажују нискоквалификовану и јефтину радну снагу без пратећих позитивних технолошких преливања на привреду. Ипак, по основу хроничних дефицита текућег рачуна из претходних година имамо акумулиране дугове које морамо да вратимо са припадајућим каматама, што, све у свему, значи да је наша привреда већ деценијама у фундаменталној неравнотежи. Ова неравнотежа нам говори да динар мора да ослаби, односно да је сада прецењен, због чега наш извоз постаје скупљи и увоз јефтинији, што негативно утиче на будући привредни раст.
Ако је динар прецењен, како је онда могуће да је Блумберг, како каже наша гувернерка, стао на становиште да је он друга најјача валута на свету? Одговор је једноставан: није! Блумберг је стао на становиште да је динар други на свету по својим перформансама (It’s the second-best performing currency in the world over the last 12 months), с тим што је ова вест стара већ 10 месеци (објављена је 19. марта 2018). А када инвеститори, па самим тим и Блумберг, говоре о перформансама они мисле на стабилност домаће валуте, јер им она обезбеђује да не изгубе или чак, у случају њеног јачања, да зараде и на курсним разликама. Друга ставка која им је важна су каматни приходи.
Просечне месечне осцилације динара су прошле године биле на нивоу од плус-минус 0,2 одсто, што је резултат изузетно обимних интервенција НБС на међубанкарском девизном тржишту. Првенствени разлог ових интервенција у износу од 1,8 милијарди евра у првих девет месеци прошле године је био да се спречи јачање динара.
Наравно, није проблем ако динар расте због суфицита текућег рачуна, али је проблем уколико расте због егзалтираних инвеститора који потражују динар како би инвестирали у веома лукративне домаће државне обвезнице, емитоване ради враћања доспелог, већ постојећег спољног дуга. Смањивањем референтне каматне стопе у два наврата прошле године, НБС је увећала потенцијалне капиталне добитке (шпекулативна добит) за стране инвеститоре, што додатно поспешује тражњу за динаром. Због свега тога: „Српске обвезнице деноминоване у динарима доносе принос од пет одсто изражено у доларима, што је далеко изнад просека од 3,2 одсто за 32 земље, укључене у Блумбергов Local-Currency Sovereign Index.“Овај принос је у Пољској на нивоу до 3,5 одсто, у Румунији три и у Мађарској 1,4 одсто.
Друга два извора притисака на јачање динара прошле године су били скупе и неефикасне стране директне инвестиције и буџетски суфицит због кога је из оптицаја повучено 50 милијарди динара. Такође, НБС је промптно реаговала и на прве притиске слабљења динара који би га довели на реалнији ниво. У ту сврху је продала 225 милиона евра.
Динар је прецењен - његова вредност се не заснива на фундаменталним чиниоцима. Страни инвеститори нас воле, јер најбоље плаћамо. Али те скупе кредите ће млади нараштаји морати да врате. Нејасно је на кога мисли гувернерка када изјави: „Па, нека ми неко каже да ли је динар прејак, да ли се у Србији лоше живи, да ли је Србија угледна?“Предлажем да кренемо од младих академских грађана, који, по угледу на своје колеге који су то већ урадиле, масовно планирају да се евакуишу одавде и њихових родитеља који их, са болом у срцу, свесрдно у томе подржавају. То је уједно и добра полазна основа за анализу извора смањења домаће стопе незапослености.
Стране директне инвестиције од шест одсто БДП-а биле су 2018. довољне за покриће дефицита текућег рачуна. Лоша страна тог прилива су огромни буџетски трошкови у виду субвенција које плаћају грађани