Сандра Петрушић
Пингпонг са Стефановићевим болом
Када већ актуелна власт може да се позива на неки имагинаран али подобан народ, коју год подлост да му је смислила, зашто то не би могао и суд. „У име народа“стигао је још један скрибомански допис у виду пресуде на адресу НИН-а, на тему да ли је приватно лице Небојша Стефановић увређен јер га је НИН означио као „главног фантома из Савамале“. Кога брига да ли је министар Стефановић суделовао или само јако зажмурио док су багери и жестоки момци у црном, уз туђу имовину дефинитивно срушили и правну државу, и зашто би се правосудни органи уопште бавили трицама попут улоге полиције у заташкавању злочина у Савамали или њихове опструкције у епској тужилачкој истрази. Довољно је што су у овом извлачењу установили да министра много боли, да и суд боли када не ублажи министрову патњу, а да ће подобан народ умети да цени благотворни лек који је правосуђе доделило рањеном министру силе.
Судећи по ботовима и умео је да цени. Закон се мора поштовати, медији морају да пазе шта пишу, а правда је ту да победи. И победила је, поентирали су. Нажалост, није и то не само из угла НИН-а већ и Стефановића. Ако на тренутак поверујемо да му је текст у ком је прозван као одговорно лице за догађаје у Савамали стварно изазвао душевну бол, толику да није могао да је ублажи коришћењем
ресурса ресора коме је на челу да би открио правог кривца, већ је сатисфакцију могао да добије само новчаном надокнадом која ће га боље од истраге амнестирати сваке кривице, онда ће још дуго морати на њу да чека. Тачно три године и три месеца откад је завапио да суд буде тај који ће доказати да он није имао ништа са чињеницом да је у Београду незаконито сравњен читав кварт да би се његови партијски другови углавили у сумњиви посао са Емиратима и који је најавио девастацију Београда, онда и није баш далеко стигао. Поново у рукама има само неправоснажну пресуду Вишег суда у Београду, исту какву је добио јануара 2017. и поново је пред њим исти пут који ће морати да прође, што значи да чак ни за министра не постоји суђење у разумном року.
Интересантна ситуација, имајући у виду чињеницу да су напредњачки сателити ових дана подигли поголему дреку око изјаве тужиоца Горана Илића да „сваки предмет има своје време“и да се држи у фиоци до погодних политичких околности. Чак су затражили да тим поводом посао уради Тужилаштво за организовани криминал јер просто не могу да поверују ни да је та Савамала у некој од фиока, а вероватно нису ни обавештени да се случај грађанина Стефановића добацује као пингпонг лоптица између судова јер нико неће да буде тај који ће ставити тачку. За њих правосуђе ради свој посао, а Илић лаже. Да ли је баш тако? Па, ако рекапитулирамо шта су судови у предмету Стефановић против НИН-а радили током протеклих 39 месеци, озбиљно ће нам се завртети у глави. Виши суд у Београду је донео две различите пресуде: по првој су били криви и ауторка текста (потписница ових редова) и НИН и главни уредник Милан Ћулибрк, а по другој је Ћулибрк не само амнестиран већ је постао и срећан добитник 60.000 динара од стране Стефановића. Апелациони суд је такође донео две пресуде: у првој је пресудио у корист НИН-а, а у другој је предмет вратио на првостепену инстанцу. Касациони суд је на захтев Стефановића урадио ревизију у којој је заузео став да је „слобода говора изнад угледа појединца“, али је уместо да тако пресуди, одлуку, злу не требало, пребацио на Апелациони суд.
И тако стигосмо до почетка. Шта рећи? Не, нисмо сазнали ко је рушио у Савамали и нисмо добили одговор да ли је министар који није послао екипу на увиђај, који није преслушао шта су уплашени грађани јављали полицији, који не разуме одакле интересовање јавности за рушење „неколико бесправних објеката“у којима су делали криминалци (још увек су на слободи) збиља радио свој посао, а НИН га је клеветао. Међутим, сазнали смо како функционише правосуђе у Србији, за чију смо се независност залагали и увек ћемо, и какав је профил судија у напредњачком добу. Било је поучно, али сада је доста - време је да нам уприличе било какву пресуду са којом можемо да одемо по праве одговоре код правих судија у Стразбуру.
Нисмо сазнали ко је рушио у Савамали и нисмо добили одговор да ли је министар збиља радио свој посао, а НИН га је клеветао. Међутим, сазнали смо како функционише правосуђе