Кад Брисел сузама не верује
ИЗБОРНО ЗАГРЕВАЊЕ
Шта је позадина захтева Европској унији да организује дијалог власти и опозиције и да ли је њиме доведена у питање најава изборног бојкота доброг дела опозиције
Можда ће до изласка овог броја НИН-а бити чак и познато да ли ће се Европска унија (отворено) ангажовати око организовања дијалога између власти и опозиције у Србији о условима одржавања избора 2020, али тешко да ће то одмах зауставити спекулације о мотивима одлуке Сергеја Трифуновића и његовог Покрета слободних грађана да управо то затраже у отвореном писму Дејвиду Мекалистеру, председавајућем Одбора
Европског парламента за спољне послове.
Јер, у тумачењима иницијативе ПСГ не узима се у обзир само функција особе којој је писмо упућено, па чак ни жеља Запада да се убрза решавање косовског питања, већ и сама личност: уз Јоханеса Хана, досадашњег комесара за проширење, наиме, међу домаћим политичким посматрачима управо Мекалистер има статус европског званичника са највећим степеном отпорности према информацијама о стварном стању демократије у Србији.
Почело је рафалном паљбом опозиционо настројених твитераша који су у Трифуновићевом писму видели доказ да је лидер ПСГ, заправо, Вучићев тајни адут. Па је, рецимо, Владимир Гајић, адвокат и председник Правног савета Народне странке, говорио о „помагању Вучићу да нас превари“, а било је и оних који су „знали“да је писмо написано у америчкој амбасади.
У другом делу Савеза за Србију, није у понедељак било спремности да се за НИН јавно тумачи мотивација ПСГ да покрене изненадну међународну иницијативу, али јесте било енергије којом је објашњавано да је реч о гесту намењеном првенствено за унутрашњу употребу, односно поруци бирачима грађанске оријентације у Србији.
Као један од аргумента за такав став, наш саговорник потегао је тврдњу да је ЕУ већ, суштински, укључена у причу преко округлог стола који се, у организацији Фонда за отворено друштво, води на Факултету политичких наука „јер тога не би било без сагласности Брисела“. Други аргумент била је тврдња да се такве поруке упућују дипломатским каналима, а не преко медија. А сазнали смо и да о иницијативи није било речи на састанку представника опозиционих странака одржаном у седишту београдске општине Стари град у петак, истог дана када је упућено и писмо Мекалистеру – после кога је Драган Ђилас рекао да „ниједна странка није рекла да ће учествовати на изборима“.
За разлику од Трифуновића, који је на твитерашке нападе одговарао уобичајеним провокативним маниром, Натан Албахари, међународни секретар ПСГ, у изјави Таласу смирено је објашњавао да је намера те странке била да стави ЕУ до знања да у Србији постоје партије које се залажу за такав пут, као и да у домаћој јавности поставе „нови дискурс“. Албахари је додао да се у писму Мекалистеру реферише на Северну Македонију због чињенице да су у тој земљи у дијалогу учествовале владајућа странка, опозиција и „тројка“, тј. Три посланика Европског