БРЗО ЗАПОСЛЕЊЕ ПОТВРДА КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА
Инжењерство је мотор развојa сваког друштва
После шест деценија од почетка високог образовања у Краљеву, може се са сигурношћу констатовати да је иницијатива и захтев привреде овог региона о потреби школовања инжењера дала пун смисао и значај. Потврда за то је успешан рад Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву, Универзитета у Крагујевцу, који ове године обележава 59 година од почетка универзитетске наставе. Осим научноистраживачких резултата, рад ове установе обележио је развој и опремање лабораторија, сарадња са привредним субјектима и локалном заједницом. Упркос потешкоћа у привреди Краљева и околине, које су обележиле скоро две деценије, изузетним залагањем свих запослених ова високошколска установа бележи резултате који су вредни пажње.
О томе да ли и данас студијски програми на факултету прате и захтеве привреде,
декан професор др Миле Савковић каже: „На нашем факултету акредитована су три студијска програма: машинско инжењерство, грађевинско инжењерство и од јуна ове године инжењерство заштите на раду. Машинско инжењерство акредитовано је за сва три нивоа студија: основне, мастер и докторске. Наравно, машинско инжењерство је најстарији студијски програм и представља стожер за развој. Основне академске студије трају четири године и њиховим завршетком стиче се 240 ЕСП бодова. Студент који заврши основне академске студије стиче стручно звање дипломирани инжењер машинства. Мастер академске студије трају једну годину и њиховим завршетком стиче се још 60 ЕСП бодова, а по њиховом завршетку студент стиче звање мастер инжењер машинства. Докторске студије трају три године и њиховим завршетком добија се диплома доктора наука из области машинског инжењерства. На већини факултета техничке струке основне академске студије трају три године и сматра се да је то општеприхваћен концепт у већини земаља. Међутим, ми смо још пре пет године донели одлуку да послушамо глас привредника и променили смо концепт тако да основне студије трају четири, а мастер једну годину. Наиме, мишљење најзначајнијих привредних субјеката у окружењу, а на основу њиховог искуства, јесте да инжењер са завршене три године студија машинства нема довољно компетенција да успешно пројектује и руководи привредним субјектом.“
„Када је реч о грађевинском инжењерству, основне студије трају три године и њиховим завршетком стиче се 180 ЕСП бодова. Студијски програм грађевинског инжењерства заједнички смо акредитовали са Факултетом техничких наука из Новог Сада. Студенти који заврше основне академске студије стичу звање инжењер грађевинарства и могу наставити студије на неком другом грађевинском факултету. Наравно, наши инжењери студије настављају у Новом Саду на Факултету техничких наука, јер су прве три године заједничке и зато што је то наш заједнички студијски програм“, прецизира декан Савковић. „Нови студијски програм
Инжењерство заштите на раду траје три године и његовим завршетком стиче се 180 ЕСП бодова. Имајући у виду веома позитивна искуства са акредитацијом грађевинског инжењерства и овај студијски програм смо акредитовали као заједнички са Факултетом техничких наука из Новог Сада.“
Инжењерство заштите на раду је нови студијски програм. Шта је био главни мотив за акредитацију овог студијског програма и какво је интересовање свршених средњошколаца?
Заштита на раду и заштита животне средине су питања од великог значаја у развијеним земљама и њима се посвећује посебна пажња. Значај безбедности и здравља на раду се сагледава са хуманог, социјалног и економског становишта. Рад у хуманим условима представља задовољство појединца, као и успех послодавца и друштва у целини. Социјални значај заштите на раду изражава се кроз смањење великог броја запослених који се повреде или изгубе живот на радном месту, оболе од професионалних болести и других болести у вези с радом. Економска димензија заштите на раду одавно је у првом плану у развијеним земљама. Она се сагледава преко последица повреда на раду, професионалних болести које се исказују финансијским показатељима у зависности од тежине и броја таквих случајева. Не треба заборавити да су повреде на раду често праћене хаваријама и зато је свако улагање у мере заштите за послодавца корисна инвестиција. Од степена безбедности зависи здравствена и радна способност запослених, а тиме и продуктивност предузећа. Како се наша земља развија и напредује у процесу придруживању ЕУ, расте значај заштите на раду и заштите животне средине.
Наука и образовање су кључ успеха индустрије а самим тим и развоја земље. Ми као држава не смемо да останемо по страни, већ се морамо активно укључити у тај процес како бисмо заузели своје место у глобалном ланцу вредности
Више пута сте поменули заштиту животне средине а акредитована је заштита на раду?
Ове две области имају великог преклапања и можда их и не треба одвајати. Међутим, Правилником о листи стручних, академских и научних назива, ове две области су раздвојене. Имајући то у виду, ми смо, заједно са Факултетом техничких наука из Новог Сада, тако конципирали садржај студијског програма да по завршетку треће године студија студенти настављају даље школовање тако да могу да изаберу Заштиту на раду или Заштиту животне средине и то без полагања било каквих допунских испита или разлика. На овај начин сматрам да смо будућим студентима дали широку могућност да се усавршавају у жељеном правцу. Какво интересовање очекујете за нови студијски програм?
У нашем окружењу постоји велики број средњошколских одељења заштите животне средине и њих сматрамо за базу новог студијског програма. Поред ових занимања, у току промоције нашег факултета у средњим школама, запазили смо да постоји интересовање и код ученика медицинских и пољопривредних школа. То је за нас од посебног значаја јер су то школе из којих традиционално не долазе ђаци на студије машинства и грађевинарства.
Сведоци смо да се код нас, као и у свету, свакодневно догађају промене. Да ли се мења концепт наставе на вашем факултету?
Живимо у времену где сваког тренутка долази до нових идеја и открића, а поготову у техници. Наравно, немогуће је пратити све ове промене, али иновативност технике мора да прати иновативност у настави. Иновативност у настави практично је захтев времена да би факултет могао припремити инжењера за рад када се непрестано дешавају иновације у свим областима индустрије. Највећу дистанцу од иновација намеће наставна етика, која захтева сталне механизме провере и преиспитивања и то се временом мора мењати и прилагођавати садашњим условима. Наравно, није довољно само направити промене у примени наставних средстава већ је неопходно извршити промене у приступу настави, новим методама и активном ангажовању студената. Неопходно је студентима давати истраживачке задатке и то по могућству за рад у групама. Наравно, да би се задатак успешно реализовао потребно је у настави применити и технолошке иновације попут нових софтвера, видео-бима, паметне табле, ПЛЦ рачунара, као и стално усавршавање и модернизацију научно-истраживачких лабораторија. Ове промене перманентно уводимо у наставу већ неколико година. Формирали смо и студентску лабораторију која је студентима целодневно стављена на располагање. Захваљујући томе, за последње две године студенти су уз помоћ својих наставника израдили и ставили у функцију 3Д штампач, нумеричку глодалицу, машину за гравирање, машину за тродимензионално савијње жице, машину за сечење по контури. Ове машине су мале по габариту али имају све неопходне функције и комјутерски су управљане. Ове машине са великим задовољством представљамо ученицима средњих школа када су у посети нашем факултету, али и представницима привредних организација који посећују наш факултет. Дакле, акценат образовања треба да буде на знањима са којима инжењери на својим радним местима могу да донесу предност. У овом тренутку то је најбрже урадити имплементацијом информационо-комуникационих технологија у постојеће машине како би добили паметне уређаје који генеришу много већу новостворену вредност.
У последње време у медијима доста простора је посвећено Индустрији 4.0 и паметним специјализацијама. Колико је ваш факултет укључен у ове активности?
Многи говоре о томе како је индустрија 4.0 у ствари четврта индустријска револуција која из корена мења досадашњи начин рада и функционисања глобалног друштва. Наука и образовање су кључ успеха индустрије а самим тим и развоја земље. Ми као
држава не смемо да останемо по страни, већ се морамо активно укључити у тај процес како бисмо заузели своје месту у глобалном ланцу вредности. Машински факултет у Београду међу првима је препознао значај индустрије 4.0 и мислим да су организовали 17 панела на ову тему. Ми смо били учесници на неколико панела и радо се одазивамо на позиве. Са деканом проф. др Радивојем Митровићем начелно смо договорили да се наредни панел одржи на нашем факултету, крајем октобра. Осим тога, од почетка смо укључени у израду Стратегије истраживања и иновација за паметне специјализације. Од укупно четири, трећа EDP Vision радионица за област „Машине, материјали и производи будућности“одржана је ове године на нашем факултету. Ова радионица је окупила више од 50 представника привреде, истраживачких институција, индивидуалних иноватора. Наведене активности су спроведене у циљу побољшања ефекта јавних улагања за идентификоване стратешке области, кроз јавно-приватни дијалог. Такође, у овој години имали смо посете и презентације великог броја привредних субјеката из окружења. Представници привреде су углавном упознавали студенте завршних година са плановима развоја предузећа и посебно истицали могућности доделе стипендија, запослења и обављања стручне праксе. Захваљујући тим посетама факултет је у овој години потписао велики број уговора о пословно-техничкој сарадњи. Оно што је посебно важно за студенте, уговори обухватају и стипендирање студената и њихово запослење. Међу највећим стратешким партнерима морамо истаћи немачки LEONI, Inmold, Cooper Tire & Rubber Company, MINDGROUP...
Да ли су потписани уговори утицали и на повећано интересовање студената за упис на ваш факултет?
Ове године забележили смо пораст интересовања за упис на наш факултет, али искрен да будем нисмо задовољни и очекивали смо још већи број пријављених кандидата. Наиме, у овом тренутку потражња привреде у окружењу за нашим инжењерима је таква да ми немамо довољан број дипломираних студената да на те захтеве одговоримо. Чак имамо и проблем организовања наставе на мастер студијама. Наиме, велики број студената мастер студија проналази запослење у току школовања и онда је проблем организовања наставе. С једне стране имамо „проблем“организације наставе, али с друге стране задовољство је видети те младе људе да су брзо нашли запослење, што је уједно потврда да смо добро радили са њима. Младе генерације инжењера које долазе треба да схвате да знање представља кључну одредницу људског капитала. Такође, може се рећи да знање једног инжењера има своју вредност на тржишту и да је он може слободно понудити на и валоризовати.
Да ли ваши студенти одлазе у иностранство?
Последњих година приметно је да млади инжењери одлазе у иностранство. Чак одлазе и они који још нису дипломирали. С једне стране, њихово запослење у страним компанијама је признање за квалитет нашег школовања, али с друге стране брине нас одлазак младих који треба да буду носиоци развоја наше привреде у наредном периоду. Можда се често претерује у средствима информисања када се каже да код нас, тренутно, није на делу одлив стручног кадра већ егзодус, али је то ипак чињеница која треба да забрињава. Уколико у наредном периоду не можемо да зауставимо одлазак младих високообразованих, морамо, као друштво, створити амбијент да те младе људе вратимо или да бар извршимо извесно умрежавање с њима и њиховим компанијама како би наша привреда и друштво у целини имали користи.
Како видите Факултет за машинство и грађевинарство у будућности?
Убрзани технолошки развој утиче на све већу тражњу за инжењерима, због чега су инжењерска занимања све популарнија међу младима. Овакав тренд се очекује и у наредном периоду. Образовање мора да прати технолошки развој али и захтеве које поставља привреда у окружењу. Такође, за решавање савремених инжењерских проблема неопходно је мултидисциплинарно знање, тако да будући инжењери морају да поседују нови сет вештина и компетенција. Из тог разлога неопходно је извршити измену студијских програма увођењем нових предмета, модернизацију лабораторија и усавршавање практичне наставе. Ове године наш факултет иде у редовну акредитацију студијског програма машинско инжењерство, документација је у припреми, започели смо модернизацију традиционалних инжењерских знања која ће бити интегрисана са информационо-комуникационим технологијама. Досадашња пракса је показала да нама као „малом“факултету не представља проблем трансформација у одговарајућим околностима. Морамо да схватимо да факултети не смеју бити кочничари реформи и развоја већ њени носиоци. Инжењерство је моторна компонента за економски, привредни и сваки развој једног друштва и то не смемо губити из вида. Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву поноси се резултатима које је остварио у претходном периоду, али ови резултати и обавезују да се и даље развија и усавршава сагласно захтевима привреде и друштва. Мора се водити рачуна о квалитету, који мора да буде у равни са осталим факултетима у земљи, али и европским факултетима сличне величине.