Порука за будућност
Живимо у времену бојанки за одрасле, пуцачке игре пејнтбол и телевизијских серија типа Други светски рат у боји. Размишљајући о бојама, застали смо и пред насловницом часописа Тimes Literary Supplement. Она је ових дана скретала пажњу на есеј о књижевности Ане Франк (1929— 1945), из пера Ијана Буруме, писца чије коментаре редовно објављује недељник НИН.
Наиме, бразилска уметница Марина Амарал, позната по радовима у области фото-колоризације, накнадног бојења старих, црно-белих фотoграфија, начинила је насловну страну, приближивши нам на нови начин трагичну судбину жртве Холокауста, девојчице која је почела да пише дневник 1942, када јој је било тринаест година.
Зато смо се заинтересовали за њено дело. Марина Амарал бави се фотографијама из архиве логора Аушвиц, али и сликама из деветнаестог века. Магазин Wired дао јој је титулу мајстора фотоколоризације. Радила је за BBC, CNN, Le Monde, ТВ канал History... Претпоставили смо да је реч о сложеном послу. Захтева дуга истраживања, проучавање историје, консултације са највећим стручњацима за одређене епохе, око за детаљ и уметнички дар.
„Боје имају неку врсту психолошке моћи над људским умом која чини да осећамо ствари које не осећамо док гледамо монохроматску слику“, одговара Марина Амарал путем мејла за НИН. „Премда разумем, и апсолутно се слажем да су оригиналне фотографије изузетно важне, да су од велике историјске вредности, мој циљ, посебно кад радим на фотографијама из овог периода, јесте да обичним људима, историчарима, заљубљеницима у историју и осталима, пружим шансу да се повежу са тим историјским личностима на дубљој равни. Желела сам да људи осете, а не само рационално разумеју, да су жртве нацистичке Немачке, укључујући Ану Франк, биле баш попут нас... Родитељи и синови, наставници, музичари, лекари, глумци, студенти. Људска бића од крви и меса, са амбицијама и сновима. Кад то схватимо, постајемо свеснији и увиђамо колико је мало било потребно да се уништи готово читава генерација. Зато морамо да учинимо све што можемо да се то више не понови.“