Иван Клајн
Читаћа проба
Рајко Jовић је студент прве године Факултета драмских уметности. Ево шта он пише: „Као што знате, припрема представе у позоришту почиње такозваним читајућим пробама, где се још не глуми, нема кретања по сцени, него свако чита своју улогу с папира, а редитељ их упозорава на битне речи, правилну интонацију и смисао текста. Мени се никад није допадао тај израз „читајућа проба“, као да сама проба чита а не глумци. Зар не би било боље рећи читалачка проба, проба читања (читањем) или тако нешто?“
Битну забуну у овом случају разјаснио ми је још давно мој покојни отац, који је после успешне каријере у психијатрији постао редитељ Народног позоришта. Већ и тада се говорило „читајућа проба“, а он је исправљао: не него читаћа проба. Посреди је суфикс -аћи, који показује намену предмета означеног именицом, као у писаћи сто, купаћи костим, пијаћа вода, жвакаћа гума, шиваћа машина и слично. Њега треба разликовати од суфикса -ћи, који се додаје на треће лице множине презента и гради глаголски прилог садашњи: радећи, читајући, вичући и сл. И од тих прилога у данашњем језику многи добијају придевску промену, нпр. застрашујућа ситуација, изненађујуће стање, одлазећи председник, летећи тањири, галопирајућа инфлација, претећи облаци, бришући ветар и сл., али они казују радњу коју именица обавља, а не ону којој је намењена.
У некадашњем рускословенском, као и данас у руском, такви партиципи-придеви нашироко су се употребљавали, али не и у српском народном језику. У 19. веку била је тежња да се они потпуно избаце из употребе. Сећам се како сам некад давно, у Стеријиним сабраним делима, нашао како критикује нечији превод, ваљда с руског, где је преводилац употребио израз „једућа се гњизда“, што је по њему требало да значи гнезда која се употребљавају за храну, а Стерија му се подсмевао: шта, зар гнезда сама себе једу?
У наше време, под утицајем западних језика, ови придеви почели су поново да се множе. Добри стилисти су се мрштили на њих, нарочито на сложенице од две основе, као брзоделујући, нисколетећи, општеобавезујући и сличне. Ипак их се не можемо потпуно одрећи, јер би нам језик постао развучен, незграпан и претрпан односним реченицама.