Нови токови
ФИЛМ
Почетак 21. века и технолошке промене, у много чему су измениле изглед и дојам o уметности, у различитим њеним сегментима. Филм као уметност вероватно је претрпео највише у новом добу, не само под диктатом технологија, но и услед фондовских условљености (у Европи), односно, у новије време, под притиском бројних невладиних сектора који се боре за права и једнакост (у Америци нарочито). Захтеви који се стављају пред филмске ауторе, од којих се траже одређене теме испричане на одређен начин како би њихови пројекти добили приступ бројним фондовима, произвеле су такозвани акцентовани филм, у коме су јасне назнаке онога што је тражено.
Минули фестивал у Херцег Новом као победника издвојио је филм Бог постоји, њено име је Петрунија, северномакедонске редитељке Теоне Стругар Митевске, добро познате по својим социјалним драмама, које су испричане у лаганом ритму, и врло фондовски позициониране. И жири је био у праву када је у образложењу написао да је Петрунија „политички провокативна модерна бајка, која одјекује, боли и засмејава“. У
филму је приказан готово комични апсурд света у којем живимо, и у чијем фокусу је незапослена тридесетједногодишња Петрунија, која изненада упада у „мушки“свет, што покреће серију гротескних ситуација. Оне су исконструисане у много чему, на моменте готово нестварне, а када су реалне онда су и заиста комичне, но Стругар Митевска успева да у тако конципираној причи пре свега покаже у којој мери је филм као уметност потпуно изгубио своју спонтаност и логику у приповедању. Чињеница да се сцене нижу како би се задовољили фондовски захтеви (а и како би ауторка друкчије сакупила средства од матичне Северне Македоније, те Белгије, Француске, Хрватске и Словеније, као копродуцената), у много чему успорава ауторску имагинацију, иако је као финални резултат један сасвим солидан feel good филм. Други фестивалски фаворит, црногорски филм Ти имаш ноћ Ивана Салатића, представио је једну особену ауторску поетику која је остала заробљена у сопственом херметизму, због чега филм уопште није био прихваћен код публике.
Нови токови (како лепше формулишемо кризу) у европском филму вероватно се најбоље виде на фестивалима на којима је могуће упоредити продукцију у региону. Херцегновски фестивал ове године изнео нам је све проблематике и настојања оближњих кинематографија, далеко јасније него икада до сада.