ОДЛИЧНО ПРОЈЕКТОВАЛИ И БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕЋА
Центропројект
Деценијама се Центропројект сврставао међу најбоље пројектантске куће у Србији и региону. Имао је стручњаке за све области који су знали да одговоре на најкомпликованије захтеве инвеститора. Основан је 1950. године Указом председника Југославије Јосипа Броза Тита као централна управа војне индустрије. Првих двадесет година после рата, радили су све што је везано за војну индустрију као јединствена фирма.
Како су се у држави мењали организациони облици у предузећима, тако је Центропројект организован по тадашњим законима. Подељен је у неколико ООУР-а и сви су били везани за војну индустрију. Затим су ООУР-и укинути и сваки је регистрован као самостално предузеће, али је настављена међусобна сарадња.
Када је дошло време приватизације ситуација се мало променила, а смањена је потреба за међусобном сарадњом, иако су сви били у истој згради, осим Стамбенопословне задруге - СПЗ. Дуги низ година сва самостална предузећа под именом Центропројект бавила су се пројектовањем. Неповољна дешавања у бившој држави учинила су да, као и многа значајна предузећа у Србији, Центропројект смањи број запослених због недостатка посла.
Група инжењера пројектаната, који су као тим радили на многим пројектима удружила се и 2005. године, купили акције Центропројекта д. о. о, решени да покрену активности и поврате добар имиџ који је Центропројект некада имао. Тих година то је био рискантан потез, јер је требало кренути од нуле, а инвеститора ниоткуд.
Мукотрпне године су пролазиле, али стручност и упорност су учиниле да је Центропројект д. о. о. не само повратио углед „старог“славног предузећа, већ је на путу да буде и бољи, а ту констатацију потврђују велики репрезентативни објекти, у Србији и Републици Српској, с њиховим потписом. О Центропројекту данас за НИН причају тројица од укупно 27 сувласника те компаније, Миломир Живановић, Милан Ђидара, уједно и директор предузећа и Драгутин Пихлер, помоћник директора за инвестиције и развој.
Шта је било пресудно у одлуци да купите Центропројект д. о. о, у време када у Србији није било много инвестиционих активности?
Миломир Живановић: Оформили смо мултидисциплинарни тим инжењера, чија је стручност потврђена пројектима који стоје иза њих, а и дугогодишњи смо добри сарадници из бившег Центропројекта. Сада смо власници. За разлику од претходног периода, када смо тек приватизовали Центропројект, када је било тешко наћи посао
за нас, данас је ситуација другачија. Инвеститори, захваљујући добрим информацијама о нашим пројектима, које смо радили и које сада радимо, све чешће се опредељују за нас тако да имамо стално посла, чак некад и преко расположивих капацитета. Оно што би омогућило да прихватимо више посла јесу нови кадрови. Нажалост, у последњих двадесетак година нема довољно стручног кадра, поготово у грађевинарству, нема средње генерације. Да би се млади после завршеног факултета оспособили за доброг инжењера, треба доста времена и искуства за самостално пројектовање.
Очигледно је да, ипак, успевате квалитетно да завршите велике пројекте с кадровима које имате?
Миломир Живановић: У Центропројекту д. о. о више од 90 одсто запослених чине инжењери-пројектанти, са искуством у успешном пројектовању веома значајних објеката у Србији, Русији, ...... Инвеститори из Србије и Републике Српске све више нас ангажују, јер као гаранцију да ће уз квалитет бити поштовани и задати рокови, као гаранција иза нас стоје многобројни пројектовани објекти, између осталих, недавно отворен велики тржни центар у Бањалуци.
Драгутин Пихлер је, такође, сувласник, а уједно и помоћник директора за инвестиције и развој. У Центропројекту је од 2009. године и највећи део радио је у представништву у Русији, на изради пројектне документације.
Зашто сада више радите за домаће тржиште и тржиште у региону, а мање у Русији?
Драгутин Пихлер: Тих година били су добри услови и много посла, 80 посто посла имали смо на руском тржишту, а 20 процената на домаћем. Међутим, 2014. године ситуација се драстично променила, као последица девалвације руске валуте. Вредност рубље је скоро преполовљена. Због тога смо, једноставно, били ценовно неконкурентни. Тада смо се преоријентисали на домаће тржиште. На нашу срећу, од те године се у Србији покренула изградња. Сада скоро 95 посто радимо домаће пројекте. Наравно да ми руско тржиште нисмо потпуно напустили. И даље имамо контакте и присутни смо тамо, али у мањем обиму, јер нам се много више исплати да радимо за домаће тржиште.
Колико су вам инвеститори веровали да ћете урадити врло квалитетне пројекте у року, да ли је било подозрења у преговорима?
Драгутин Пихлер: Иако се знало за Центропројект, морали смо се свима доказати, сада као самостално предузеће, и успоставити нове контакте. Имали смо среће да су то озбиљни и коректни инвеститори. У почетку није било лако, али смо успевали захваљујући добром тиму који имамо. Задовољни смо јер имамо доста посла. Пројектовање је сложено у смислу да сваку позицију треба, без обзира на то колико је добар архитекта, конструктивац, инжењер машинац, он сам не може да заврши посао. Мора да има екипу око себе која се дуго познаје и ради заједно, да се размењује и да разумеју податке . Ми имамо такву екипу, јер само тако може да се заврши квалитетан пројекат, и што је најважније, на време. Пројектовање има смисла само ако се заврши на време. Ако се одужи израда пројектне документације, сва добит се, на овај или онај начин, изгуби. Морају се поштовати уговорени рокови, с тим што се подразумева да се квалитет ни по коју цену не сме довести у питање. Проблем, последњих година, код нас и у окружењу, јесте да људи за бољом зарадом одлазе из земље, да ли и ви имате потешкоћа с кадровима?
Милан Ђидара: Наша је срећа да смо сачували кључне пројектанте старије генерације који су направили комбинацију са младим колегама, за које имамо стално отворен конкурс. Управо се те младе колеге уз старије обучавају и стичу искуство. Имамо и сталне спољне сараднике који су с нама, из пројекта у пројекат, десет година. Дешава се да имамо и по четири пројекта која се паралелно граде и практично паралелно завршавамо пројектну документацију за извођење. Све проблеме, уколико се јаве, решава наш тим заједно с инвеститором. Пошто имамо доста пројектантског надзора, то подразумева свакодневно присуство на градилишту, свакодневни контакт с подизвођачем и инвеститором. Никада се није десило да нам инвеститор прекине проје
кат. Све пројекте које смо почели, на задовољство нас и инвеститора, довели смо до краја. Сада имамо истог инвеститора који с нама има по два или три текућа озбиљна пројекта и по величини и по обиму. То значи да се заједнички рад обавља на обострано задовољство.
С обзиром на то да је 2019. година на измаку, да ли очекујете да ћете је завршити с позитивним резултатом?
Милан Ђидара: Без обзира на то што се завршни рачун прави на крају календарске године, код нас је мерило почетак и крај посла. Што се тиче финансија, позитивно послујемо, никоме ништа не дугујемо и тако ће се завршити и ова 2019. година. Иза нас стоје објекти који нас презентују и на основу њих инвеститори нас сада налазе и долазе код нас. Завршили смо пројекат и већ се ради друга фаза логистичког центра за Спорт Вижн, компанију спортске опреме. То је велики дистрибутивни центар за складиштење, не само за Србију, већ за регион. У Шимановцима, такође, радимо објекат за штампарију Публикум из Београда. За Имлек радимо три пројекта, као и пројектантски надзор. Гаража Обилићев венац је проглашена најбоље реконструисаном гаражом у Европи од стране Европске паркинг асоцијације, а стручни надзор је радио Грађевински факултет из Београда, у сарадњи са инжењерима за инсталације Центропројекта.
Поред великог шопинг-мола у Бањалуци, који већ ради, исти такав пројекат, без подземне гараже, од 37.000 квадратних метара, радимо и у Нишу. Већ је издата грађевинска дозвола, сада се ради пројекат извођења, како би изградња могла ускоро да почне. Радимо озбиљан пројекат, у комплексу Београд на води, то је велики хотел са апартманима. Ту пројектујемо све осим архитектуре. Доста сарађујемо с професорима Грађевинског факултета у Београду, с њима смо завршили техничку контролу куле Београда на води. Грађевински факултет је радио техничку контролу конструкције, а све остало, архитектуру и инсталације, радили смо ми. У Кнез Михаиловој улици у Београду радимо на пројекту хотела, на првом и другом спрату су локали, а на вишим спратовима је хотелски простор.
Да ли, ипак, код вас постоји бојазан да ће вас једног дана наше велике пројектантске куће „потопити“?
Милан Ђидара: Не, али ми је жао што неке велике фирме, познате по радовима у целом свету, имају проблеме и полако се гасе. Ми имамо седам пројеката који су у току. Инвеститори нам се сами јављају на основу послова које смо квалитетно урадили. То нас препоручује, а уједно је и гаранција за дуготрајну стабилност Центропројекта д. о. о.