НАПАД НИНЏИ НА ПРЕДСЕДНИКА
О ЈЕДНОЈ НАСЛОВНОЈ ИЗ ДРУГОГ УГЛА
Гледајући га издаљега, рекао бих да Александар Вучић стварно, без икакве резерве, верује у ове лудости. Као што су и функционери СНС уверени да је НИН заиста позвао на убиство председника. У нашим мрачним балканским забитима, уморним и малодушним од вишедеценијског терора политичких лажи, критичка је мисао све слабија. Многи су се добри и поштени грађани престали борити, као што антилопа одустане кад јој грабежљивац зарије очњаке у грло
Једва што је преживио напад Н1 телевизије, док се исцрпљен и блијед још опорављао од душманског питања новинара Миодрага Совиља, Александар Вучић се нашао у сљедећој смртоносној опасности. Атентат на њега покушао је магазин који држите у рукама, овај наоко добронамјерни и мирољубиви НИН, којега сте сматрали утјеловљењем грађанске одмјерености и за чије сте име вјеројатно мислили да је скраћеница за „недељне информативне новине“. Прилика је да вам напокон, скоро осамдесет пет године од изласка првог броја, откријемо да НИН то не значи.
НИН је уствари скраћено од НИНџе. Новинари и уредници магазина врхунски су обучени убојице, ђаволски вјешти и с хладним и с ватреним оружјем. Невољним се жртвама прикрадају нечујно као сјенке и нитко још није преживио сусрет с њима, а специјални им је мерак с црном земљом саставити каквог срчаног бранитеља српства попут Александра Вучића. Због тога
су на насловну страницу прошлог броја испрва ставили Танјугову фотографију са сајма оружја, на којој се предсједник Србије, као случајно, јелте, нашао испред цијеви једне снајперске пушке.
Међутим, подмукла је намјера НИНџи на вријеме раскринкана. Увијек будни чланови и функционери Српске напредне странке знали су како то може кобно завршити, сјетили су се безбројних покојника који су се једном нашли испред снајпера штампаног у четверобојном, беспријекорно уштиманом колору и како наш народ мудро знаде рећи: „Пушка је најопаснија кад је папирната.“Неустрашиво и одлучно су разоружали насловницу прије него је она, недаобог, дошла пред Вучића и опалила, а Вучић се ухватио за прси, горко завикао: „Ах, судбо клета!“и скљокао се мртав на ћилим.
Акција напредњака била је задивљујућа. Кад узмете читати како су они били забринути за свога вођу, само осјетите како су вам у једном тренутку образи мокри. Дирне вас до суза, испуни њежношћу, једва
можете вјеровати да у данашњем хладном и отуђеном свијету још има такве чисте љубави и таквог аутентичног хуманизма. Атентат НИНџи, схватите тада, не би успио ни да је пушка објављена на насловници. Потпредсједник странке Вучевић, посланик Милићевић, шеф посланичког клуба Мартиновић, потпредсједник Народне скупштине Маринковић, премијерка Брнабић... сви би они муњевито, као пантере скочили између НИН-а и Вучића. Не жалећи погинути, примили би метак умјесто њега. Тако је много њих показало спремност својим га тијелима заштитити, да би се у одсудном тренутку набацали на хрпу као рагбијаши испред Вучића. Он би вјеројатно остао неозлијеђен и да је насловница намјештена на рафалну паљбу.
А још је можда и потресније како је и Александар Вучић спреман умријети за своје сураднике. „Немојте против других људи. Само ви уперите те снајпере против мене“, рекао је нешто дрхтавим гласом. Погледајте снимку, неодољива је. Скроман какав јест, себе је самога предсједник Србије успио потрести властитом самопријегорном жртвом, сав се он најежио од свога херојског стоицизма. Тек што није развезао кравату, раздрљио кошуљу и презирно, изазивачки добацио: „Ајде, маму вам, пуцајте! Пуцајте у прса, кукавице!“Снајпер, митраљез, ракетни бацач, па и тенк или самоходну хаубицу, нема оружја на фотографији, како год изоштрена и
детаљна фотографија била, испред којега овај величанствени примјерак људског бића не би хладнокрвно стао. „Господине предсједниче, бјежите, убиће вас!“викали би му страначки другови из заклона престрављено, док би се Вучић супериорно смијао смрти у очи...
Гледајући га издаљега, рекао бих да Александар Вучић стварно, без икакве резерве, вјерује у ове лудости. Као што ми се и чланови и функционери Српске напредне странке чине збиљски констернирани и љути, увјерени да је НИН заиста позвао на убојство предсједника. И као што, напосљетку, читаво друштво кротко пристаје на обмане. Гледам то и у Хрватској. У нашим мрачним балканским забитима, уморним и малодушним од вишедесетљетног терора политичких лажи, критичка је мисао све слабија. Многи су се, чак и добри и поштени, исправни грађани, престали борити, одустали су као што антилопа одустане кад јој грабежљивац зарије очњаке у грло, и право их живцира да се још ткогод буни, устаје против насиља и пљачке, не пристаје на срања.
Оружје из Крушика је по тко зна којој цијени завршило тко зна гдје, посриједи је, по свему судећи, страшан корупцијски скандал, али већина се народа не узрујава претјерано због тога. А ако се ткогод баш узрујао, заинатио се да открије истину, као што се заинатио Миодраг Совиљ с Н1 или НИН, власт се потрудила да њих прикаже негативцима. Совиља су оптужили да је дрским наступом отјерао предсједника у болесничку постељу из које је овај једва устао, а НИН је оптужен да је папирнатом пушком покушао папирнати атентат на Александра Вучића. Одједном је дошла спорна једна савршено безазлена фотографија, коју је државна новинска агенција више од двије године држала у понуди. Злокобним се приказивало да је она дијелом изрезана, као да је ријеч о нечему нечувено скандалозном, премда данас већ и средњошколци с профилом на Инстаграму свакодневно изрезују сувишне особе на фотографијама. Надигла се, у једну ријеч, страховита дрека. Измишљена је опасност водила у измишљену констернацију, измишљени гњев, измишљено херојство... У заглушујућем кокодакању режимских кокошију сасвим је нестала стварност у којој је нетко за велики новац у озбиљној валути оштетио једно јавно подузеће.
Умјесто правих проблема, на телевизији се приказују неки који не постоје. Ни да вас власт почне дрогирати, не би вам било горе од овога што сада чини.
Оружје из Крушика је по ко зна којој цени завршило ко зна где, посреди је, по свему судећи, страшан корупцијски скандал, али већина се народа не узрујава претерано због тога. А ако се неко баш узрујао, заинатио се да открије истину, власт се потрудила да њих прикаже негативцима, па је НИН оптужен да је папирнатом пушком покушао папирнати атентат