МАФИЈА ДОБРОВОЉНО НЕЋЕ ОТИЋИ СА ВЛАСТИ
Јурићемо их по улицама, нема дилеме. Другачије не може, осим ако Вучић не уведе Србију у НАТО и, уз подршку САД и ЕУ, влада као Мило Ђукановић у Црној Гори, на још ауторитарнији начин
Говори о намирењу правде после деценија извргавања руглу нечег што би требало да буде држава, гарант елементарно пристојног и правичног живота свих њених грађана. Али, када се враћамо у историју јасно је да намирење правде упорно изостаје и да га никада није ни било. О томе зашто бисмо веровали њему, након одлуке да после свега уђе у политику, социолог Јово Бакић, који заговара опцију Б ако не прође опција А и при томе не крије да је опција Б – револуција, за НИН каже: „Ако вам треба 50.000 евра да бисте регистровали странку, то значи да је сиротињи и просечном човеку онемогућено бављење политиком. У Италији је Ђулио Андреоти, оличење политичког система послератне Италије, деценијама био у свим владама, а на крају је осуђен као припадник мафије. Бетино Кракси, челник Социјалистичке партије, такође је био у многим владама, а осуђен је на затвор због изнуде, јер је изнуђивао новац од богаташа за личне и страначке потребе. На стотине италијанских политичара је завршило у затвору, Демохришћанска странка је нестала, Социјалистичка и Либерална партија Италије такође. То мора да се догоди и овде зато што су неке странке повезане са мафијом или са сумњиво стеченим крупним капиталом и нема среће за ову земљу док те странке воде главну реч. Оне морају нестати, читав потпуно труо политички систем морамо разорити“, истиче Бакић.
Преузимате странку Жарка Кораћа?
Пуштен је спин да преузимам странку Жарка Кораћа, што није истина.
Социјалдемократска унија је пре годину дана имала конгрес, у прогласу су нагласили да су поносни на своје делање током 90-их јер су припадали антиратном покрету, супротстављали се националистичком дивљању, али су истовремено истакли и да се стиде учешћа у власти након 5. октобра, када су спроведене многе пљачкашке приватизације и када је 2011. донет Закон о избацивању из кућа, наравно, сиротиње. У том прогласу позвали су све левичаре да се удружимо и заједнички боримо против капитализма и олигархије а за друштво демократског социјализма. Годину дана траје то удруживање и ускоро бисмо одржали оснивачки конгрес нове странке, а пошто је СДУ већ регистрована, не
ма потребе за регистрацијом. Нити је реч о преузимању странке нити о Бакићевој странци, већ говоримо о удруживању левичара. Само сам један од удружених левичара и ништа не преузимам, него сам ту на заједничком послу са другима.
Излазите на изборе?
Још није извесно. Али, ако су турска и мађарска опозиција успеле да освоје власт у највећим градовима, Будимпешти, Анкари, Истанбулу и Измиру у много тежим, рђавијим условима него што су у Србији, не видим разлог за бојкот овде. Треба да се боримо на свим фронтовима, па и на изборима, упркос томе што на њима власт неће бити смењена, јер мафија добровољно не силази с власти. Она се мора притискати на изборима, али и на улици, свуда и на сваком месту. Једино на тај начин се може ауторитарни и мафијашки режим довести познанију права.
Излазак на изборе није давање легитимитета власти него борба за интересе грађана и левице. Рачунам на грађане, а Вучић нема легитимитет било да људи изађу на изборе или не, јер влада на ауторитаран начин
Зар то није само давање легитимитета власти, јер за вас нема ко да чује, не постојите за ТВ са националним фреквенцијама, па тако ни за ширу јавност?
Поменух Турску и Мађарску, не мислим да су Срби ни глупљи ни мање борбени него што су Турци и Мађари. Ако ми мислимо да смо изузетно глуп, плашљив и безвезан народ, онда у реду. Онда та логика има смисла. Ја мислим да нисмо. Поред тога, има низ оних који ће глумити опозицију и тако обезбедити легитимитет.
Кажу да сте тројански коњ, као што је то био Бели Прелетачевић?
Нека коњи ржу о Троји.
Како предвиђате будућност политичког живота у Србији?
Јурићемо их по улицама, нема дилеме.
Мислите да нас околности воде ка томе? Позивате на револуцију?
Другачије не може, осим ако Вучић не уведе Србију у НАТО и, уз подршку САД и ЕУ, влада као Мило Ђукановић у Црној Гори, на још ауторитарнији начин.
Излазак опозиције неће представљати легитимитет за нов мандат ауторитарне власти?
Излазак на изборе није давање легитимитета власти него борба за интересе грађана и левице. Рачунам на грађане, а Вучић нема легитимитет било да људи изађу на изборе или не, јер влада на ауторитаран начин.
Шта ћете дан после избора и победе Вучића, сви ви који изађете на изборе?
Борићемо се у Скупштини и ван ње и на сваком месту против власти и против опозиције. То су две стране ауторитарно-олигархијског система. Олигарх је и Драган Ђилас, олигарх је и Александар Вучић. Разлика је у томе што је Вучић уз то повезан с мафијом, а Ђилас није. Битна разлика, али то не значи да ћемо ми рећи: „Браво Драгане, води нас“. Зато што мислимо да то води такође у једну врсту ауторитарности и владавине богаташа у њиховом себичном интересу. Сетите се како је водио град, начина на који је разговарао с вашим колегиницама у Кажипрсту, па и читаве медијске слике. То што је био бољи од садашње власти не значи да је служио грађанима.
Када видите да Ђилас пролази кроз немилосрдну кампању као Оливер Ивановић, зар не помислите да му припремају сценарио косовског лидера опозиције?
Када влада Вучић шта очекујеш?! Да те милује по глави? Ко год јавно наступа неопходно је да зна да подноси ударце и да их задаје.
Које су то политичке снаге са којима бисте могли да се удружите?
Нема их. Постоје само локалне организације за које бих био срећан да се ту нађу.
Локални фронт, претпостављам?
То су локалне организације које су изашле из Грађанског фронта, а добродошли су локални фронтови Краљева и Ваљева, Иницијатива за Пожегу, ако то желе. Нико ко је имао или има везе с влашћу у Србији није наш партнер зато што су компромитовани. Они то не схватају и мисле да им је народ крив јер не разуме њихову генијалност. Не, немају поверење у њих, жао ми је, то је просто тако. Ђиласу сам у очи казао: „Не можеш једног дана да изађеш из политике под баражном паљбом таблоида а да будеш шеф Кошаркашког савеза Србије (што без благослова Александра Вучића не бива), па се одједном враћаш у политику, а док ниси у политици нико те не дира“. То одговоран човек не ради. Чим је твоје име баласт за једну организацију не стављаш се на чело те организације, у најбољем случају требало би да је у позадини. Ако се истури, лака је мета.
После избора, како видите ваш политички живот?
Очекујем да будем на власти.
Освојену политичким путем?
Сви начини су политика. Кад год се борите, желите да победите, иначе се не бисте тиме бавили. Имам шансе против сваког, укључујући Вучића. Моје је да се борим. Наполеон је говорио: прво ступи у озбиљну битку па ћемо после видети.
Како сте се одлучили да загазите у политички живот?
Другови су ме убедили. Рекли су да би желели да будем са њима, јер иницијатива није потекла од мене, и одговорио сам да ћу помоћи колико могу.
Били сте на мети режима и пре но што сте основали партију?
Да, као грађанин.
И као професор који жестоко критикује власт. Да ли можете да предвидите размере напада који ће уследити?
Ево, већ један од тих трбухозбораца Вучића је, док је оптуживао НИН и вашег главног уредника за не знам какве злочиначке замисли против врлог нам председника, помињао и мене у том контексту. Али, чим јавно наступате, морате бити спремни на тако нешто.
Небојша Крстић, бивши саветник председника Тадића, каже да тако пристојна новина са најдужом новинарском традицијом у Србији и на Балкану не би требало да позива на насиље, тероризам, као и да НИН не би требало вас да интервјуише. Иначе, постаје терористичка ћелија?
Он је последњи човек који има право да суди било коме. Био је саветник Бориса Тадића, сада је трбухозборац Вучића; не скида се с телевизија, на моју радост.
Тужилаштво делује по наредби уместо по закону. Александар Обрадовић је указао на стравичну пљачку приватних трговаца оружјем и противправно је затворен. Сви ће једног дана морати за то да одговарају пред судом
Шта је за вас добит политичког деловања?
Нема је. Углавном су проблеми, провлаче вас кроз блато, али то је мој избор, не могу да седим и ћутим. За мене то просто није могуће. Социолог сам, предајем социологију политике, то је питање струке да се огласим поводом ненормалних, криминалних ствари, мафијашког уплива у политику. Мафија је преузела, отела нашу републику и моја је обавеза да то говорим, као грађанин, социолог, универзитетски наставник или политичар. Пет година траје агонија око доктората Синише Малог. Плагијат се, након што га неко документује, што је учинио професор Карапанџа, утврђује за мање од 24 часа. Универзитет се обрукао. Када данас славе ректорку то није нормално, јер је она била део Ректората и раније, а Синиша Мали је већ 2014. био познат као плагијатор. Чланови комисије за одбрану докторске дисертације и ментор не заслужују да буду универзитетски наставници. Мора се поставити принцип одговорности и по том принципу поступати. Када се то реши, можемо да кажемо, еј човече, ти си министар финансија, а лажеш и крадеш, па сада још бараташ нашим новцем као пореских обвезника. То не иде. Ако си украо нечију интелектуалну својину, два научна рада, читаве странице плагирао, ти си лопов и као лопов си постављен за министра финансија који директно управља приходима узетим од свих грађана за порез. Ти ћеш онда свакако красти наше паре јер на то си навикао. Теби је то у крви. Ако не увиђамо ту врло јасну логичку везу, у грдном смо проблему.
Шта о нама говори случај Мегатренд, рекли сте да нисмо глуп народ?
Овде установе дуго не раде, последњих седам година је само последња фаза потпуног разарања институција. Иначе, како је уопште било могуће да Мегатренд добије дозволу? Тако што је власник близак СПС-у и од социјалиста је добио дозволу. То је први приватни универзитет у Србији, од почетка до краја трагичан. Па где је Тадић ишао да говори? Није ишао на Филозофски факултет, који је завршио, него на Мегатренд. То сведочи о олигархијским везама које прожимају и привреду, и политику, и образовање. Један одсто становништва је монополисао бављење политиком, екстрапрофитоносним и јавним пословима. Сиротињу су искључили, а онда је купују пред изборе, овом детерџент а ономе кафа; уз поклањање крава у богатијим крајевима. Корумпирате грађане, уништавате морал грађанству и онда су сви навикли да се продају. Колико је килограм на тој сточној ваги? То не сме тако да буде. Ми смо пропали, али ако се не тргнемо сасвим извесно пропадање ће се наставити унедоглед. Ако се тргнемо, можда још има наде за нас. Можда је и нема, али треба покушати.
Да сте на власти, да ли бисте укинули Мегатренд и преиспитали дипломе…
Свакако, и конфисковали бисмо имовину Мићи Јовановићу (зато и побеже у Кан!), свим народним непријатељима, Жељку Митровићу, разним Вучићевићима…
Судили бисте по кратком поступку, пресуђивали без суда?
Ако дође до преузимања власти на другачији начин од избора, а мислим да једино то тако може, било би револуционарних судова, чишћења озбиљног смећа, конфискација имовине, затвора… Револуционарни судови. Судили би по правди.
Судили би судије! Не бих пресуђивао ја нити странка којој припадам. Може неко деценијама да служи свакој власти и трује народ…
… А онда дођу други који ће служити вас?
Немогуће, јер дошло би до промене друштвено-економског система. Крупни капиталисти тешко да би постојали, некима би била конфискована имовина, а други би морали да плаћају високи порез.
Неки га сада уопште не плаћају... Да ли би у вашем систему и званичници Пореске управе за то одговарали?
Као и сви. Као и РЕМ. Идеална казна за њих би била да сви појединачно врате све паре које су у виду зарада добили за време док нису радили свој посао.
У многим земљама све више се високим стопама опорезују сиромашни слојеви, а ретке су државе које имају прогресивне стопе за најбогатије?
Тачно, и то је трагично, и не може да траје у недоглед, већ је питање тренутка када ће да пукне.
Након пада Њујоршке берзе говорило се о алтернативи таквог капитализма, али није пронађена до данас. Зар ова ваша политика не представља политику неке нове утопије?
Без утопијског мишљења нема наде. Ако немате утопију мислите да је ово свет без алтернативе и да ће ово у чему живите трајати докле год живите. То је неиздрживо. Ово је пакао и тај пакао мора да се мења. Проблем је код револуција када се људи занесу па крену у прекомерну употребу силе, а то се дешавало после сваке револуције, што свакако није пожељно. Мора држава, која има монопол на употребу силе, пажљиво том силом да рукује, да не погађа недужне, него зликовце.
Када бисте којим случајем дошли на власт, шта бисте с војском и полицијом и да ли рачунате на те силе у том стварању нове правде?
Апсолутно бих очекивао њихову помоћ. У државном апарату већина је сасвим у реду и мислим да бих имао велику помоћ у инспекторима МУП-а, јер они сада не могу да раде свој посао.
Погледајте тужилаштво, оно делује по наредби уместо по закону, нпр. када је после мог претходног интервјуа НИН-у, председник прозвао тужилаштво да подигне кривичну пријаву против мене. Но, много је потреснији случај Александра Обрадовића, јер он је још и противправно притворен. То је стравично кршење његових права. Урадио је изузетно важну ствар, указао на стравичну пљачку државних предузећа у корист приватних трговаца оружјем. Узгред, не би смели да постоје приватни трговци оружјем у Србији. Сви ће једног дана морати за то да одговарају пред судом. Искључиво држава може тим пословима да се бави. Када пустите приватним трговцима оружјем да вршљају, они нађу везу с политичарима. Није случајно Слободан Тешић био главни финансијер СНС, а вероватно је то и даље. За трговце оружјем и дрогом везане су неке скандалозне ствари. Ко за личне пријатеље има трговце дрогом? Дарко Шарић није имао канцеларије код мене него у седишту СПСа. Или Сале Мутави, није се дружио са мном него са сином председника. Његови најближи пријатељи су били са Вучићевим сином на светском фудбалском првенству у Русији, а заједно имају више од 25 година робије. И када би се то сазнало у иоле цивилизованој држави, председник би сам поднео оставку зато што је у сукобу интереса - штитећи сина не може да штити општи интерес. Дакле, Вучић је врло добро знао у ком му се окружењу креће син, као што врло добро зна да Марко Вучковић добија екстра профитоносне послове од Електропривреде Србије. Отворио је фирму 2015. на Звездином стадиону. То Вучић не зна? Па, он је (више) деценијски пријатељ са свима њима.
Ако дођете на власт ко би сносио одговорност зато што је узбуњивач Александар Обрадовић у затвору?
Истрага би то морала да утврди, а највероватније је одговоран министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Пошто би се све испитало, то би се доказало или оповргло, а у првом случају би се затим испитало да ли је одговоран и председник Вучић.