ЗАШТО ЈЕ ВУЧИЋ „ЗАБОРАВИО“МИЛОРАДА ПУШИЦУ

Афера Крушик

Члан Главног одбора Српске напредне странке са Петром Црногорцем, власником Техноремонта, сарађивао и пре него што су заједно преговарали о извозу мина ваљевске фабрике. Због Српске фабрике стакла Пушица се посвађао и са страначким колегом Душаном Адамовићем, чланом Извршног одбора СНС-а

Демантујући наводе бугарског портала Армс воч о извозу мина из ваљевског Крушика за Украјину, председник Србије Александар Вучић изјавио је да тих 15.000 мина није купио ГИМ, већ приватна фирма Техноремонт Петра Црногорца. Он је власник и ЦПР Импекса, у којем је била запослена и, како Вучић инсистира, „госпођа мама лажног узбуњивача“, али та фирма, за разлику од Техноремонта, нема дозволу за трговину оружјем.

Мариника Тепић тврди да поседује документ који потврђује да је у Крушик, на преговоре о набавци мина за пољски Натан, заједно са Црногорцем ишао и Милорад Пушица. За разлику од „госпођа маме“, која је била књиговођа у ЦПР Импексу, који нема дозволу за трговину оружјем, Вучић је, говорећи о извозу мина из Крушика, „заборавио“Пушицу. Једно од могућих објашњења за ту „амнезију“је што је Пушица члан Главног одбора његове Српске напредне странке.

Јавност је у међувремену сазнала да је Петар син Светозара Црногорца, једног од дугогодишњих директора у Застава оружју, државној компанији на чијем је челу сада Младен Петковић, до новембра 2018. генерални директор Крушика. Светозар је очито имао јаке везе у бизнису са оружјем па је 2006. његовог сина амерички Ремингтон ангажовао да контролише испоруке ловачког оружја из Заставе за тржиште САД. Касније је Петар основао ЦПР Импекс и

преко те фирме купио Техноремонт из Темерина, некадашњи завод за ремонтовање борбених возила.

О Милораду Пушици, осим да је члан ГО СНС, шира јавност не зна више детаља. Нешто познатији је у Параћину, јер је годинама био члан Надзорног одбора Српске фабрике стакла и то након што је ту фирму, пред стечајем, преузео ЦПР импекс. Уз то, Пушица је 2016. учествовао у кампањи СНС-а за локалне изборе у Параћину, а у друштву Николе Селаковића говорио је и на митингу напредњака у Пријепољу.

НИН је о пословним комбинацијама Петра Црногорца и Милорада Пушице писао још пре 34 месеца, а Данас је писао да је Техноремонт сарађивао и са ГИМ-ом Горана Тодоровића, који је бар једном у преговорима са Крушиком заступао отац министра полиције Бранко Стефановић. И у броју 3466 од 1. јуна 2017. НИН је у тексту Напредњачки слонови у стакларској радњи објавио детаље жестоког сукоба двојице напредњака због стечаја параћинске

стакларе - Пушице и Душана Адамовића, тада члана Извршног одбора и некадашњег повереника напредњака за Срем. У том тренутку Пушица је био председник, а Адамовић члан Надзорног одбора стакларе и ни у чему се нису слагали, осим што су за Политику обојица рекли да СНС „нема никакве везе са овим сукобом“, али је свако од њих настојао да добије подршку врха СНС-а, посебно Александра Вучића.

У децембру 2016. Пушица је постављен и за директора Корп инвестмента, који је наводно откупио дуг стакларе од 47 милиона евра. Пре тога власник Корп инвестмента, бар на папиру, постала је земунска Митона, која је у претходној години имала нула запослених и приходе од нула динара. Директор Митоне је такође био Пушица, а његова ћерка Ивана једини власник. Случај параћинске стакларе још није добио епилог, одлука о стечају није још донета, али је 300 радника остало без посла, Пушица је почетком године поднео оставку, Адамовић је и даље члан Надзорног одбора... Зна се да су у овом „филму“главне улоге имали један трговац оружјем и два функционера СНС-а и да су све мање шансе да ће имати срећан крај. Мада, то се могло наслутити и из теста који је НИН објавио још 2. фебруара 2017. Бар због тога нико у СНС-у не би требало да се прави да не зна ко је Милорад Пушица. Ако већ знају ко је Петар Црногорац.