МИНИСТАР ФИНАНСИЈА ПОКРАО И ФУСНОТЕ

У несуђеном докторату Синише Малог, на четрдесет и четири стране, нису преузимане само изоловане реченице или делови реченица, већ целовити пасуси, а негде и читаве стране РЕШЕЊЕ ОДБОРА ЗА ПРОФЕСИОНАЛНУ ЕТИКУ

Да којим случајем поседујемо бар један таблоид који није под контролом власти, сигурно би прошле недеље освануо наслов: „Шокантно, председник који није читао докторат Синише Малог тврди да су најстручнија универзитетска тела необразована елита.“Али, баш као што немамо слободан таблоид, немамо ни илузије да било шта што актуелна власт има да изјави о интелектуалцима може да звучи шокантно. Због тога је сасвим нормално да се на седници посвећеној усвајању буџета изређају посалници, који такође нису читали оспорени докторат, са апсолутном вером у председникову процену (ради се о оном господину који је на Хепи телевизији анализирао тужну судбину Кишовог никада ненаписаног доктората) да је у питању „политичка одлука без преседана“. И да један од њих, Борисав Ковачевић (по доступној биографији по занимању је пензионер из ПУПС-а) затражи оставку ректорке јер јој ништа не ваља тај наставни кадар и јер јој у комисији „седе нестручни људи који нису могли да процене праву вредност дисертације“.

Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду, као и сва остала „лажна елита“, није био способан да их примора да прочитају ту „вредну дисертацију“, али је у свом решењу дао све од себе да сваком иоле писменом бар поједностави разлоге због којих је утврдио неакадемско понашање Синише Малог приликом израде докторске дисертације „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације - теоријске концепције и остварени резултати у Србији“и због чега је рад окарактерисао као плагијат. Уз образложење да ФОН није урадио свој део посла,

али да би било бесмислено приморавати га да уради (процес је већ предуго трајао, а чињенично стање није баш тешко утврдити), Одбор је „одлучио да сам утврди релевантно чињенично стање извођењем доказа“.

Прво су урадили поређење дисертације Синише Малог са докторском дисертацијом Стифаноса Хајлемаријама о приватизацији у Еритреји и установили да је на 35 страница доктората Малог дословно преузет (преведен) текст, а потом су таксативно навели све странице на којима се налазе плагирани делови, уз списак страница на којима се ти делови налазе у оригиналу. За оне који не знају енглески, а Одбору не желе да верују на реч, ту су и спискови копираних графикона.

На основу тога, Одбор је извео недвосмислен закључак да је Синиша Мали дословно преузимао текст, али да се на томе није зауставио већ Хајлемаријамову дисертацију ниједном није цитирао, нити ју је уврстио у списак литературе већ је „делове туђег ауторског и научног дела и резултате туђег рада приказивао као своје“. Уз то је Одбор навео још две отежавајуће околности: „Прво, на свим наведеним странама нису преузимане изоловане реченице или делови реченица, већ целовити пасуси, а негде и читаве стране, који представљају језичке и логичке целине. Друго, са преузимањем текста преузимане су и фусноте“, конкретно од укупно 96 фуснота које је Мали навео, преузета је чак 51 фуснота, што значи „да је преко 50 одсто научне апаратуре посредно цитирано“.

Одбор је такође извршио анализу преклапања текста дисертације Синише Малог са књигом Нови модел приватизације у Србији, чији су коаутори Борис Беговић, Бошко Живковић и Бошко Мијатовић и утврдио преузимање на девет страница, такође таксативно наведених у Решењу. Установљено је дословно преузимање текста, притом ни „ова књига у раду није цитирана, не налази се у списку литературе, a преузиман текст није означаван коришћењем знака навода“.

Коначном анализом дошло се до закључка да је „овакво понашање супротно циљевима Кодекса професионалне етике Универзитета у Београду, који треба да очувају достојанство професије, унапређују моралне вредности, штите вредност знања и подижу свест о одговорности свих чланова универзитетске заједнице на Универзитету у Београду“.

Дакле, Синиша Мали је доказано украо 44 странице туђег рада и 51 фусноту, што се јасно може видети једним кликом на сајту Универзитета у Београду. Проблем је што аутори тезе да је то „политичка одлука“сигурно то неће урадити, а њихови писмени бирачи ће трагати за занимљивијим штивом – оспореним докторатом Данила Киша.

Неакадемско понашање Синише Малог приликом израде докторске дисертације коначно је оцењено као плагијат