ЗЛАТО ЗА „ЗЛАТНО ДОБА“

НБС, као и свака друга централна банка, одлуке о промени структуре своје имовине требало би да доноси на основу детаљне анализе. У Србији су Извршни одбор, а потом Савет гувернера НБС одлуку очито донели на препоруку председника Вучића да се резерве злата до краја ове године повећају са 20 на 30 тона, а наредне и на 50 тона

Некако смо већ навикли да гувернерка НБС Јоргованка Табаковић има потребу да нас крајем године, онако, популистички обрадује. Крајем 2018. изјавила је да је Блумберг констатовао да је динар друга најјача валута на свету (што је небулоза), а крајем ове године је послушала савет председника Александра Вучића и девизним резервама додала око десет тона злата купљених у иностранству.

НБС, као и свака друга централна банка, одлуке о променама портфолија своје имовине би требало да доноси на основу детаљне макроекономске и финансијске анализе. У овом случају је, чини се, стручна анализа изостала, због чега не преостаје ништа друго сем да закључимо да се на овај потез Извршни одбор, а потом Савет гувернера НБС одлучио на основу председникове препоруке из маја ове године да се резерве злата повећају са 20 на 30 тона до краја године и на 50 тона у наредних годину и по дана. Како је председник рекао, то је била „моја идеја и проверили смо је с највећим стручњацима у свету“. Ко је тачно проверио и са којим стручњацима, нисмо сазнали. Било како било, препоручено – извршено - октобра ове године златне резерве НБС су повећане са 21 на 30,4 тоне и њихова тренутна вредност износи око 1,3 милијарде евра са учешћем од око 10 одсто у вредности укупних домаћих девизних резерви. Толико о независности НБС - sapienti sat!

Након ове вести, верни медији су се упустили у анализу скорашњих одлука других централних банака које, такође, у последње време повећавају своје резерве злата због предвиђања наступајуће рецесије. У финансијским круговима је уврежено мишљење да, када привредна активност опада и системом завлада неповерење, злато постаје пожељна актива, јер инвеститори у њему траже своју сигурност. У тражњи за златом, тренутно предњаче руска, кинеска и турска централна банка. Мада је то, када су ове земље у питању, вероватно геостратешки потез, јер не желе да својим потраживањима америчких краткорочних државних обвезница повећавају тражњу за доларом, па самим тим и његову вредност и америчку привредну активност.

Прво што би требало да знамо, када је злато у питању, јесте да је у питању пасивна инвестиција која не доприноси привредном расту, па самим тим ни повећању богатства. Дакле, злато је непродуктивна актива, јер она количина злата коју поседујемо ће остати непромењена колико год времена да прође. Једина добит, односно губитак који можемо остварити инвестицијом у злато је на основу разлике у купопродајној цени, што злато сврстава у шпекулативну активу.

Злато не носи приходе у виду камате и његова вредност зависи од веровања инвеститора. Ако инвеститори верују да ће цена злата порасти, она ће порасти и обрнуто. Другим речима, вредност злата је одређена страхом од губитка вредности осталих врста активе, што је чини чисто друштвеним конструктом - злато има вредност, зато што други мисле да има вредност.

Три су основна начела управљања девизним резервама - ликвидност, сигурност и тек на крају приноси. Ликвидност и сигурност су тесно повезани. Наиме, ликвидности било које активе зависи од степена у коме је промптно тржиште на коме се тргује том активом дубоко и континуирано. Дубина нам говори о томе колико је скупо организовати купопродају, тачније колико је скупо спојити продавце са купцима. Што су трансакциони трошкови нижи то је тржиште дубље. Када је злато у питању трансакциони трошкови, наравно, постоје, али је тр

жиште злата изузетно ликвидно због великог броја купаца и продаваца. Међутим, с обзиром на то да не носи приносе у виду камате, добро би било упоредити ликвидност злата са ликвидношћу краткорочних америчких државних обвезница које носе приносе у виду камате. Према доступним подацима, просечна дневна вредност трговања златом у 2019. износи 112,5 милијарди долара, док је ова вредност у случају америчких краткорочних државних обвезница више него четири пута већа - 485 милијарди долара. Када је континуираност тржишта у питању, ликвиднија је она актива чија је цена, са протоком времена, стабилнија. Ако посматрамо злато као изоловану инвестицију, оно је изразито нестабилна актива са значајним променама у цени, што се најбоље види на графикону 1.

Тако је у периоду од 2014. до 2018. просечна годишња стопа приноса на злато (на основу промена у његовој цени) била негативна и износила је минус четири одсто. Истовремено је стандардна девијација (мера ризика - одступање тржишне од очекиване цене) приноса на злато за ових пет година износила 16 одсто. Када спојимо остварену стопу приноса са стандардном девијацијом, добићемо очекивани годишњи распон кретања стопе приноса на злато која се креће између добитка од 12 и губитка од 20 процената - прилично велики распон који дубоко задире у негативну зону.

Поређења ради, у истом периоду је стандардна девијација на S&P500 индекс износила 10 одсто, док је просечна годишња стопа приноса износила 13 процената - дубоко позитивна зона са распоном очекиваног приноса између добитка од 23 и три одсто на годишњем нивоу. Када је 2019. у питању, цена злата је у периоду јануар-новембар порасла за осам, док је у периоду август-новембар пала за 4,7 одсто.

Са друге стране, уколико желимо да оценимо утицај кретања цене злата на сигурност портфолија (у овом случају портфолија девизних резерви НБС), у једначину морамо да укључимо портфолио анализу. У финансијској теорији, пре било које промене структуре портфолија, мора да се изврши анализа процене утицаја планиране промене на принос и ризичност портфолија. Да би се то учинило неопходно је израчунати коваријансу, односно коефицијент корелације имовине коју додајемо портфолију или чији удео у портфолију мењамо са осталом имовином у портфолију. Златно је правило да се портфолију додаје она имовина, или повећава удео оне имовине која има негативан коефицијент корелације са осталом врстом имовине у портфолију. То је смисао крилатице да не ваља стављати сва јаја у исту кошару. Ако је коефицијент корелације негативан и уколико се ближи јединици онда је пожељно да се таква врста активе дода портофолију или да се увећа њен удео јер када вредност другог дела имовине опада, онда вредност имовине која се додаје или чији се удео повећава расте, што стабилизирајуће делује на портфолио приносе. Опет, чињеница је да је корелација цене злата са вредношћу долара (од 2015, графикон 2), швајцарског франка и јапанског јена позитивна, тако да би додавање злата или увећавање његовог удела у портфолију који се доминантно састоји од

ових валута био контрапродуктиван јер би, када пада вредност злата, такође падала и вредност долара, франка и јена. Да ли оваква врста анализе постоји, не знамо.

И на крају, оно што осим анализе ризика недостаје је и анализа изгубљених прихода зарад, у овом случају, наводног повећања сигурности порфолија НБС. Важно је напоменути да постоје трошкови одржавања златних резерви (део наших златних резерви држимо у иностранству), док у случају америчких краткорочних државних обвезница и кеша не постоје. Такође, да поновимо, злато не доноси приходе у виду припадајуће камате, док, рецимо, инвестиције у америчке краткорочне државне обвезнице доносе.

У овом случају, оправдање за држање злата може да буде да оно не губи вредност услед инфлације штавише у периодима монетарне и пословне нестабилности добија на вредности. У верним медијима се, по том основу, провлачи вест да златне резерве тренутно одржавају Венецуелу на површини што је, ваља истаћи, специфичан случај јер је она у хиперинфлаторном таласу. Са друге стране, већ годинама се светска привреда не суочава са проблемом инфлације који није ни у најави јер се еврозона, на пример, бори са проблемом могуће дефлације.

Да завршимо са цитатом Лава Толстоја, који је лепо приметио да се „истина, као и злато, добија испирањем прљавштине“.