ПЛОВИДБА НА МИРОВНОМ ТАЛАСУ
Мун Џае-ин
Чак и ако напредак није видљив, тренд који води ка миру динамично тече испод површине. Мир на Корејском полуострву се полако примиче
Мир није стање блаженства. До мира се може стићи само дијалогом и бројним сусретима, повлачењем храбрих потеза који ће немогуће учинити могућим, те непрестаном потрагом за разлозима због којих је пожељан.
Ја волим шуме. Ако мало боље загледате, открићете да су оне у сталном покрету. Лишће обавља фотосинтезу, мрави марширају један иза другог преносећи храну, а напетост између ловине и предатора константно је на високом нивоу. Шуме одишу миром јер се безбројни међусобно повезани актери ослањају једни на друге чак и кад се међусобно надмећу. Махатма Ганди је једном рекао: „Не постоји пут до мира. Мир је пут“. До мира се долази кроз изражавање сагласних и несагласних мишљења, и ниједан појединац га не може сам постићи. Узмимо фудбалску утакмицу као пример: колико год навијали за наш тим, утакмица никад неће започети ако не признамо присуство противничког тима. Мир егзистира усред узаврелости фудбалског стадиона.
Верујем да мир почиње у тренутку кад се изговоре речи „Хајде да успоставимо мир“. Било би пожељно да се до мира може стићи након стрпљивог, тихог чекања, али он неће доћи без акције. Могућност рата на Корејском полуострву представљала је озбиљан разлог за забринутост све до краја 2017. Али корејски народ је желео мир, и стога сам Северној Кореји из Берлина послао поруку мира. Север је одговорио позитивно тиме што је узео учешћа на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу 2018, чиме су отворена врата за низ самита између две Кореје и између Сједињених Држава и Северне Кореје.
Данас је Корејско полуострво сведок најинтензивнијих напора за постизање мира. Чак и ако напредак није видљив, тренд који води ка миру динамично тече испод површине. У Заједничкој безбедносној области више није остао ни пиштољ, а ексхумације чији је циљ да се пронађу посмртни остаци оних који су погинули у рату почеле су након што су у Демилитаризованој зони (ДМЗ) срушена стражарска места. Мир се, дакле, полако примиче.
Без обзира на то, потребне су додатне активности како би се на Корејском полуострву успоставио мир. Питање севернокорејских нуклеарних и ракетних потенцијала тек треба да буде решено, а Север још зазире од тога да се у потпуности посвети мировном процесу. И Северна Кореја и САД захтевају да она друга страна буде прва која ће направити искорак. Ако Север настави да искрено спроводи денуклеаризацију, и међународна заједница би требало да на адекватан начин узврати на то. На срећу, међусобно поверење између лидера САД и Северне Кореје није доведено у питање, а њихова посвећеност дијалогу остаје. Време је да се на акције узврати акцијом, и међународна заједница би требало да удружи снаге око тога.
На последњем заседању Генералне скупштине УН апострофирао сам
три принципа за постизање мира на Корејском полуострву: нулта толеранција за рат, узајамне безбедносне гаранције, те заједнички рад на повећању просперитета.
Полазећи од тих принципа, пред међународном заједницом сам представио предлог о трансформацији ДМЗ, која се простире средином Корејског полуострва, у међународну мировну зону. ДМЗ је колосална зелена зона која се протеже 250 км с истока на запад, те четири километра са севера на југ. Овај трагични простор - производ седам деценија дуге војне конфронтације - постао је, парадоксално, еколошки беспрекоран ковчег с благом. ДМЗ је такође постао симболичан простор уроњен у историју, испуњен како чежњом за миром, тако и трагедијом поделе, оличене у Заједничкој безбедносној области, стражарским местима и оградама од бодљикаве жице.
Верујем да би, уколико би међународна заједница удруженим напором уклонила 380.000 нагазних мина постављених у ДМЗ, а УН и друге међународне организације у њој отвориле своја представништва, ти кораци имали улогу безбедносних гаранција на Корејском полуострву. Трансформацијом ДМЗ на овај начин обезбедиле би се институционалне и реалистичне гаранције за безбедност Северне Кореје, уз симултано обезбеђивање трајног мира за Јужну Кореју. То би послужило као прилика да се помогне успостављању суштинског мира и денуклеаризацији Корејског полуострва, уз подршку међународне заједнице.
Кореја сања да постане нација која спаја људе. Геополитички посматрано, то је једина земља на свету коју окружују четири велике силе. У прошлости се на Корејско полуострво гледало као на периферију и континента и океана, и понекад је било свођено на арену у којој светске силе одмеравају снаге. Таква је била болна историја коју је Кореја искусила. Али ако Корејско полуострво жели да се на њему успостави мир, Кореја би била у позицији да повеже континент и океан, и да предводи напоре за успостављање мирољубивог, просперитетног поретка у североисточној Азији. Корејско полуострво које би служило као такав мост било би од користи како за себе, североисточну Азију и Асоцијацију земаља југоисточне Азије (АСЕАН), тако и за глобални мировни поредак.
Преузимајући на себе улогу градитеља мостова, Кореја намерава да окупи заједницу мира и узајамног просперитета у чијем центру су људи. Корејска Нова северна политика сведочи о континенталним аспирацијама Кореје. Кореја има амбицију да прошири основе сарадње како би у њу укључила не само Кину и Русију него и централну Азију и Европу, као и да постави темеље мултилатералне сарадње и безбедности кроз Иницијативу за источноазијску железничку заједницу. Корејска Нова јужна политика, с друге стране, сведочи о њеним поморским амбицијама. Она ће помоћи подизању корејских односа с чланицама АСЕАН и Индијом на исти ниво на коме су односи с великим силама које окружују Полуострво, и развитку кооперативних партнерстава с тим земљама.
Кореја намерава да крене стазом која ће на крају водити економији чији ће покретач бити мир. Поновно повезивање пруга и путева између Севера и Југа први је корак ка статусу земље која зближава људе и води ка миру и просперитету у источној Азији. Мировна економија креираће зачарани круг у коме ће две Кореје заједнички просперирати кроз економску сарадњу са суседним земљама тако што ће отворити еру у којој подељеност више неће спутавати мир и просперитет, а то ће онда у узвратном процесу додатно учвршћивати мир.
Кореја је у великој мери имала користи од међународне заједнице. Ослобођена је колонијалне управе исте оне године када су основане Уједињене нације, а касније је ратна разарања успела да превазиђе уз помоћ УН и међународне заједнице. Сада Кореја намерава да допринесе међународном миру и просперитету у сразмери која је у складу с њеном развијеношћу. Мировна економија ће убрзати остварење сна о свету у коме сви можемо заједнички да просперирамо.
Колико год да прижељкује мир, Кореја себи не може да приушти да ту трку предводи сама. Она има партнере и мора да се креће у оквиру међународног поретка. Преговори на техничком нивоу и трећи самит између Северне Кореје и САД били би најкритичнија тачка у читавом процесу денуклеаризације и успостављања мира на Корејском полуострву. Подршка међународне заједнице и концентрисане активности сада су потребније него икада пре. Мировни талас започет Зимском олимпијадом у Пјонгчангу ће се прелити на Летње олимпијске игре у Токију ове године и на Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. Поврх тога, две Кореје су се договориле да сарађују на заједничкој кандидатури за одржавање Летњих олимпијских игара 2032. Стога међународну заједницу молим да нам пружи подршку у томе.
Уверен сам да ћемо, ако се дијалог и пратеће активности наставе, једни другима бити све потребнији и да ће мир на крају стићи. Надам се да можемо чешће да разговарамо о миру, унапређујемо идеје које имамо и покрећемо различите активности све време се крећући ка њему. Моја је нада да ће се међународна заједница окупити око тог циља и помагати нам саветима све док Корејско полуострво, коначно у стању мира, са себе не стресе несреће које су му донеле подела и конфликт, и човечанству не подари нови светионик наде.
Поновно повезивање пруга и путева између Севера и Југа први је корак ка статусу земље која зближава људе и води ка миру и просперитету у источној Азији
У Заједничкој безбедносној области више није остао ни пиштољ, а ексхумације чији је циљ да се пронађу посмртни остаци оних који су погинули у рату почеле су након што су у Демилитаризованој зони срушена стражарска места