ПОРОДИЧНИ БИЗНИС ЗАЧИЊЕН СТРАНАЧКИМ ВЕЗАМА
Афера Крушик
Младен Петковић званично нема ништа осим џипа из 2006. Зато његова супруга и њене фирме имају два стана на Новом Београду, станове на Врачару, вилу на Дедињу, плацеве, гараже, њиве... Можда бивши директор има улогу проточног бојлера, коју му је доделио неки озбиљнији играч, каже узбуњивач Александар Обрадовић
Док је Крушик четири године оружје по привилегованим ценама продавао приватним предузећима, као што су ГИМ, који заступа отац министра полиције Бранко Стефановић и фирме Слободана Тешића, једног од финансијера СНС-а, директор фабрике у Ваљеву био је Младен Петковић. Државно предузеће за то време западало је у дугове, а иметак породице Петковић драматично је почео да се увећава.
Петковић је претходно био општински службеник у Земуну, а на то место поставио га је СНС. Већ у априлу 2013. постављен је за директора Ковачког центра у Ваљеву, у којем Крушик има 49 одсто, а Југоимпорт СДПР 51 одсто власништва, да би убрзо, 3. јануара 2014. био именован за генералног директора Крушика. За кратко време, док је руководио Ковачким центром, против Петковића тужбе је поднело осам водећих инжењера и мајстора, од којих је сваки имао више од 20 година стажа. Они су директора теретили да им је дао незаконите отказе и да их је шиканирао.
Економиста по образовању, без претходног искуства у руковођењу великим системима и предузећима, постаје директор једне од најважнијих фабрика оружја у Србији на инсистирање тадашњег председника СНС-а и првог потпредседника Владе Александра Вучића. Садашњи председник Србије је тада, преко свог наследника на месту министра одбране Небојше Родића, поставио свог партијског сарадника из Земуна на чело Крушика.
Петковићева супруга Александра као власница, са улогом од 200 динара
оснива предузеће Мавија (Mavia) 9. фебруара 2012. Мавија убрзано расте и отвара нове ћерке фирме. У почетку није све изгледало претерано сјајно, јер је нето добит Мавије 2014. и 2015. била укупно само 138.000, односно, наиме, била је 2014. само 61.000 динара или за две године једва 1.150 евра. Но, некако баш у исто време када је Крушик почео да шири своје послове са привилегованим приватним трговцима оружјем и Мавији је много боље кренуло - већ у 2016. њен профит је скочио на 20,6 милиона динара, годину дана касније на рекордних 96,8 милиона, а 2018. је био 32,8 милиона. Дакле, профит у 2017. и 2018. био је 1,08 милиона евра или 937 пута већи него 2014. и 2015.
Са убрзаним развојем Мавија 10. маја 2017. оснива Graphene group,а 21. фебруара прошле године и Mavia construction. Фирма супруге директора Крушика добија уносне послове на државним пројектима, попут Београда на води и Коридора 11. Због тога 2016. купују нове машине за грађевинске радове
- ровокопач и утоваривач, чија је вредност око 50.000 евра. Основна делатност Мавије била је складиштење све до 20. фебруара 2017, када уз промену седишта бива и пререгистрована за припрему градилишта.
Породица Петковић, преко својих предузећа и на своје име има уписано власништво и над бројним некретнинама. Стан у Улици Исмета Мујезиновића на Новом Београду од 85 квадрата, у коме је до 2017. било седиште Мавије и половине стана од 85 квадрата у истој улици, у својини су Александре Петковић. На Врачару у Улици Стојана Протића на Мавију се води стан од 170 квадрата у новоизграђеној згради, чија је вредност процењена на више од пола милиона евра и гаража од 12 квадрата. Ту је и ново седиште Мавије.
Још један стан на Врачару, у Молеровој улици, који је под хипотеком, води се на Александру Петковић. На име Мавије 12. јула 2018. укњижена је и вила на Дедињу у Јеврема Грујића, од 193 квадрата и плац од 1.083 квадрата, а вредност те имовине је око 800.000 евра. Занимљиво, у реновирању те виле учествовало је предузеће WD concord west, које је ангажовано и у Крушику. Та фирма била је актер недавне афере, јер је добијала тендере од Министарства просвете, које води Младен Шарчевић, због чега је протестовало грађевинско предузеће Тончев градња, чији је власник високи функционер СПС-а Новица Тончев.
Ћерка фирма Мавије - Graphene group купила је 24. децембра 2017. у селу Змињак, недалеко од Шапца, њиву од 39.814 квадрата. У истом месту сувласник је још једне њиве од 12.644 квадрата и пратећих објеката. У Тиквешкој
И након одласка у Застава оружје Младен Петковић и даље, на уштрб Крушика, штити интересе приватних трговаца оружјем и страначко-родбинских добављача Александар Обрадовић
улици на Вождовцу налази се седиште фирме Mavia construction и то је адреса за пријем поште предузећа Мавија, али нема података да се простор води на Петковиће или њихова предузећа. БИРН је истраживао имовину Петковића, који им је рекао да је све што има његова супруга пријавио Агенцији за борбу против корупције. На сајту Агенције, међутим, могу се наћи само два извештаја, од којих је последњи Петковић доставио још 10. априла, а у њему се не помиње било каква непокретна имовина, већ само плата у Крушику од 176.655,94 динара, џип из 2006, а наводи се и да нема никакву уштеђевину у банкама у земљи и иностранству. Интересантно је да Петковић Агенцији није пријавио чак ни да је још у новембру 2018. прекомандован из Крушика на место генералног директора Застава оружја.
За време док су Петковићи енормно увећавали личну имовину, Крушику је блокиран рачун. Та блокада траје непрекидно од 17. јануара 2017. због дуга од 508,2 милиона динара или преко 4,3 милиона евра. Закључно са 31. децембром 2018. три фирме које су од Крушика оружје куповале по повлашћеним ценама, некад и испод цене коштања, дуговала су ваљевској фабрици скоро седам милиона евра. Тешићев Партизан тек око 3,6 милиона евра, ГИМ више од 1,6 милиона и Интернешнал голден група из Абу Дабија 1,7 милиона евра. За то време Крушик, док је на његовом челу био Петковић, средином 2018. прво тражи да му Српска банка продужи рок за враћање последње рате кредита од 449.966 евра, а крајем новембра исте године узео је нови кредит од Српске банке од два милиона евра и заузврат заложио бројне непокретности.
Пре него што је Младен дошао на чело Крушика, његов рођак Југослав Петковић, такође кадар СНС-а из општине Земун, постао је 1. новембра 2012. директор државног предузећа за трговину оружјем Југоимпорт СДПР и на том месту је и данас. Два рођака су за СДПР уговарала цене и до 20 одсто веће од оних по којима су мине Крушику плаћали ГИМ и Тешићеве фирме.
Осим привилегованих цена за приватнике блиске СНС-у, Петковићево директоровање Крушиком су пратиле и друге спорне одлуке, па и она да се кошење траве у фабричком кругу плати 613.492 динара фирми Хирион, са само два запослена. Узбуњивач Александар Обрадовић, против кога се још води поступак, каже да је после промене власти Крушик „постао партијски плен у коме мало друштво одабраних механизмима за исисавање новца пуни своје џепове“и да су се „по партијској и родбинској директиви у Крушик ушуњале и компаније основане након 2013, које су замениле вишедеценијске добављаче - државне и локалне фирме“.
„Све те привилегије, комбинације и злоупотребе омогућене су именовањем Младена Петковића за генералног директора. Можда он има улогу проточног бојлера, коју му је доделио неки озбиљнији играч из првог ешалона власти. Он је партијски војник без биографије, који је у недостатку знања и искуства Крушиком управљао ширећи страх и тензије. Кршио је прописане процедуре и пословне обичаје. И након одласка у Застава оружје он и даље, на уштрб Крушика, штити интересе приватних трговаца оружјем и страначко-родбинских добављача. На његово инсистирање, Надзорни одбор поставља Владана Лукића за генералног директора, који је након 33 године рада и доприноса у развоју Крушика допустио себи понижавајући однос у коме се ни за шта битно не пита, и где стваран утицај има Петковићева миљеница директорка финансија“, тврди за НИН Обрадовић.
Он каже да је пропуштена шанса да током повећане тражње оружја због ратова на Блиском истоку, Крушик стабилизује пословање. Напомиње да је Крушик очерупан, урушен је систем и срозан углед и то, нажалост, има за последицу огромне губитке. Обрадовић закључује: „За све ове `заслуге` Младен Петковић је награђен тако што је лично економски узнапредовао са имовином од више милиона евра. Из којих извора толике некретнине, камиони и механизација, за нешто више од четири године рада и плате у Крушику“?
Нажалост у Србији ова питања поставља само Обрадовић, којег врх власти оптужује за пропаст Крушика и истовремено пружа и даље пуну подршку Петковићу, сада као директору Застава оружја.