БЕЗ ДИРЕКТНИХ ДОКАЗА

Убиство Оливера Ивановића

На оптуженичкој клупи неће бити извршилаца, ни налогодаваца, али ни главних организатора овог злочина. Отуда остаје питање да ли ће ово суђење, које поред велике пажње јавности оптерећују и законски рокови за започињање процеса, у свом епилогу донети и неки видљив резултат

Када, у уторак 11. фебруара, у 10 часова председник већа Специјалног суда у Приштини Валон Куртај буде по други пут отпочео суђење за убиство Оливера Ивановића, пред собом ће имати 39 страница недавно допуњене оптужнице и шесторо оптужених за учешће у припремању и организацији овог злочина. Па ипак, међу пет мушкараца и једном женом на оптуженичкој клупи, неће бити извршилаца, ни налогодаваца, али ни главних организатора овог злочина по мишљењу специјалног косовског тужилаштва - Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, који нису доступни тамошњим правосудним органима.

Зато остаје питање да ли ће ово суђење које поред велике пажње јавности оптерећују и законски рокови за започињање процеса, у свом епилогу донети коначно и неки видљив резултат.

Разлог за то што Милан Радоичић, који је у неколико наврата био апострофиран као осумњичени за организацију злочина није међу окривљенима је процесне природе, јер по косовском закону не може бити изведен пред суд без претходног саслушања, односно не може му бити суђено у одсуству. Па ипак према самој оптужници у коју је НИН имао увид представници косовске полиције јесу обавили разговор са Радоичићем 22. фебруара 2018. године. Тада је у свом ресторану Grey, на састанку који је договорио Жељко Бојић поручник Полиције Косова, Радоичић негирао да има икакве везе са Ивановићевом ликвидацијом, односно изразио неслагање са тезом да су Ивановића ликвидирали Срби јер је „Ивановић био шеф чувара моста у Митровици“, истичући да себи ставља у заслугу слободу кретања, излазак Срба на косовске изборе, те да управо то можда некоме смета, и да је то прави разлог за каљање његовог имена.

Радоичић је тада изјавио да има сазнања да се истражни органи Србије баве истрагом Ивановићевог убиства, односно да трагају за власником аутомобила опел астра који је према наводима оптужнице коришћен у Ивановићевом убиству.

Од шесторо окривљених, међу којима је и Ивановићева секретарица Силвана Арсовић, троје ће доче

кати суђење у истражном затвору: Недељко Спасојевић и Раде Басара - службеници Косовске полицијске службе и Марко Рошић, сарадник Милана Радоичића.

Према наводима оптужнице, окривљени Недељко Спасојевић, Марко Рошић, Раде Басара, Милан Радоичић, Звонко Веселиновић и Жељко Бојић, некадашњи шеф оперативе дирекције Север КПС, деловали су као организована криминална група са структуром и хијерархијом, односно формално подељеним улогама на чијем су челу Веселиновић и Радоичић.

Поред изостанка сведочења главноосумњичених Радоичића и Веселиновића проблем за тужиоца Сиља Хоџу сигурно представља и чињеница да истрага није дошла до оружја којим је злочин почињен односно његових директних извршилаца. Најближе убицама Специјално тужилаштво Косова стигло је хапшењем полицајца КПС Недељка Спасојевића. Према наводима оптужнице управо је он помогао убицама да се несметано распореде на своју позицију односно да се после атентата удаље са лица места. У оптужници се као битан детаљ наводи чињеница да је Спасојевић био дежурни и први дошао на лице места јутра када је Ивановић убијен, али и у ноћи када му је запаљен аутомобил.

Специјално тужилаштво Косова наводи изјаву сведока који је видео Спасојевића како дан пре убиства полицијским аутомобилом са још једним униформисаним колегом, довози кратко ошишаног мушкарца до паркиране опел астре из које је наредног дана, према тврдњама тужилаштва, злочин почињен. Сам Спасојевић то негира.

Окривљени Марко Рошић деловао је као члан криминалне групе под вођством Милана Радоичића, истиче тужилаштво и наводи да је директно учествовао у паљењу Ивановићевог аута јула 2017. године. Он је такође непрестано пратио кретање Ивановића пре убиства, односно касније његовог брата Мирослава Ивановића у данима после 16. јануара 2018. На дан убиства, Мирослав Ивановић пронашао је број регистарске таблице Рошићевог аутомобила исписан на хартији у џепу свог брата. Његову важност увидео је у наредним данима када је приметио да исти аутомобил прати и њега.

У изјави датој косовским истражитељима Рошић негира да познаје Радоичића односно да је члан његове групе, али сведочи да познаје момке из његовог обезбеђења и да је пријатељ са Андрејом Бојићем, сином Жељка Бојића, некадашњег шефа оперативе Дирекције полиције Север (који се тренутно налази у бекству од косовских истражних органа). Анонимни сведок тужилаштва изјавио је да је управо Бојић прикупио снимке сигурносних камера са руте по којој се на дан убиства кретала опел астра. Сведок истиче да је Бојић снимке на којима је немогуће идентификовати особе које су се налазиле у аутомобилу предао истражним органима Косова, док је оне на којима је могуће препознати извршиоце задржао у циљу заштите од потенцијалне елиминације од стране Радоичића.

Анализом садржаја Ивановићевог телефона потврђено је да је и он сам имао информације да је Марко Рошић један од виновника паљевине његовог аутомобила, али и да је поседовао фотографије других чланова Радоичићеве организације.

Ивановић је према наводима оптужнице у то време комуницирао са Сашом Јанковићем који му је сугерисао: „Подржаћемо те сигурно, само напред и чувај себе и породицу колико можеш, будале су.“

Ивановић у узвратном СМС-у, одговара: „Сутра ћу позвати тужиоца да покрене истрагу.“

Вештачењем телефона окривљеног полицајца Драгише Марковића констатовано је да је после Ивановићевог убиства начинио три позива службенику полиције Србије, док се та три позива не налазе у евиденцији извештаја који је косовској страни прослеђен од Телекома Србија. Тужилаштво Косова из овога изводи закључак да српска страна циљано прикрива ове информације.

Тужилаштво наводи да је Ивановић убијен хицима из аутоматског оружја калибра 9x19 милиметара пушке Heckler&Koch модел MP5 или неком његовом варијантом, чиме је коначно отклоњена очигледна нелогичност претпоставке да је на њега пуцано из пиштоља. Такође, тиме се и битно смањује круг потенцијалних директних извршилаца, на првом месту због тога што убиство аутоматском пушком подразумева обуку, односно војно или ратно искуство извршиоца.

Надаље, тако густо груписане ране на телу Ивановића и чињеница да није било крви на лицу места говоре да је реч највероватније о неком бившем припаднику полицијске, војне или паравојне јединице.

Балистичком анализом установљено је да се чауре метака са места Ивановићевог убиства поклапају са оним у евиденцији КПС које су пронађене приликом паљења граничног прелаза Јариње 2011. године, чиме тужилаштво посредно доводи у везу ова два догађаја.

На исти, или сличан, начин посредне су везе и трећег притвореног Радета Басаре са злочином над Ивановићем. Њега тужилаштво не доводи у директну везу са атентатом од 16. јануара, већ га поставља у контекст блиске сарадњу са Радоичићем и Веселиновићем, односно са прикривањем доказа и несавесним радом у истрази убиства Ивице Рајчића, о коме је НИН раније писао.

Поред изостанка сведочења главноосумњичених Радоичића и Веселиновића проблем за тужиоца Сиља Хоџу сигурно представља и чињеница да истрага није дошла до оружја којим је злочин почињен, односно његових директних извршилаца

Балистичком анализом установљено је да се чауре метака са места Ивановићевог убиства поклапају са оним у евиденцији КПС које су пронађене приликом паљења граничног прелаза Јариње 2011.