ТУРСКИ ТОК НА СРПСКИ НАЧИН
Криви вир 42
Радови на гасоводу 14. јануара изгледали су баш као што би велики инфраструктурни посао требало да изгледа. Постоји само један проблем – и Душан Бајатовић, директор Србијагаса и председник Србије Александар Вучић званично су објавили да су радови завршени. А нису
Жуте дизалице и наранџасти прслуци разбијају монотонију тла. Заваривач скривен шатором попут је (ал)хемичара који у потаји спаја два елемента. Његов елемент су цеви – споља строге, маслинасте и црне, а изнутра, захваљујући сунцу, испресецане веселим шарама налик оним фотографијама сазвежђа и маглина којима нас НАСА и слично друштво редовно задиве. Но небо је далеко, ово је земаљски посао, заправо подземни посао, па земље, то јест блата, има много, а онда још мало преко тог много. У једном роману покојног француског писца Робера Мерла наратор примећује да се војник најзад може навикнути на зиму, на глад, на све осим на блато. Радници ипак не посустају.
Сумарно, радови на гасоводу Турски ток, на локацији Криви вир код Зајечара, репортерима НИН-а су 14. јануара изгледали баш као што би велики инфраструктурни посао требало да изгледа. Постоји само један проблем – Душан Бајатовић, директор Србијагаса, три недеље раније, 25. децембра, објавио је да је тај посао готов. Да су радови завршени, 12. јануара је потврдио и председник Србије Александар Вучић.
„Изградили смо 403 километра гасовода, ми смо то завршили. Остаје нам да урадимо једну компресорску станицу у Жабарима и четири мерне станице... Срећан сам што смо ми свој део посла завршили. Бугари ће, верујем, да заврше до краја маја или јуна; рачунам да у септембру или до краја године гас свакако потекне кроз цевовод у Србији... Ми смо све своје још у децембру завршили“, рекао је Вучић гостујући у емисији Хит твит на ТВ Пинк.
Јасно је, дакле, да нисмо поредили унутрашњост цеви са небулама само зато што умишљамо да смо писци, већ и да бисмо илустровали како неке цеви још нису положене у земљу и заварене. Нико не спори да је велики део посла обављен, али „велики део посла“није синоним за „завршен посао“. То потврђују и новинари Гласа Зајечара, који градњу Турског тока у свом округу помно прате, и чији је новинар Миљко Стојановић у децембру послао прве кадрове „завршеног посла“.
„Након што смо чули изјаву Душана Бајатовића да је Турски ток завршен, обишли смо радове на потезу иза села Леновац. Утврдили смо да је стање готово исто какво је било када смо ту локацију обишли неколико месеци раније. Постојала је деоница где сигурно стотинак метара цеви још није било постављено“, каже новинарка Гласа Зајечара Анђела Рисантијевић.
Деонице код Леновца и Вратарнице, наставља Анђела Рисантијевић, јесу веома незгодне за рад, те су новинари Гласа Зајечара после Бајатовићеве објаве обилазили и друге.
„Код Леновца је брдовито, а код Вратарнице цеви треба да прођу испод Тимока и железничке пруге. То су заиста веома компликовани подухвати, па смо решили да одемо и до Кривог вира и до Мирова, јер су нам читаоци јавили да ни тамо није готово. Утврдили смо да су радови у још лошијој фази. Код Кривог вира није било двеста или триста метара цеви.“Четрнаестог јануара репорте
рима НИН-а Криви вир је изгледао боље од тог децембарског описа, али то опет сведочи да се тамо радило и након објаве да је посао завршен. Уосталом, не морамо слушати новинаре; можемо да прочитамо шта каже једна државна институција. Зајечарско одељење Сектора за ванредне ситуације свакодневно обавештава грађане о томе какви су им путеви. У Извештају о стању на путевима у периоду редовног зимског одржавања за дан уторак, 14. јануар 2020. пише да је време ведро, да су коловози суви до местимично влажни, и тако даље, али има и напомена: „На државном путу 1Б-36 (Параћин – Зајечар), на деоницама... Кривовирско брдо, Мирово... које се налазе уз трасу изградње гасовода ,Магистрални гасовод’, могуће је стварање блата на путу у дужини од сто до триста метара“, пише у извештају.
Ако је време „ведро“, ако су коловози „суви“или само „местимично влажни“, откуд „могуће стварање блата у дужини од триста метара“баш „уз трасу изградње гасовода“три седмице након што су радови наводно завршени? Но добро, интересантних прича о Турском току има колико и занимљивости у Турској, па се морамо макар успут посветити још једној.
„Летос је једна пољопривредна породица из Грлишта поднела тужбу против предузећа Србијагас, јер је гасовод прошао буквално по средини воћњака. Кажу да нису имали никакво обавештење да ће траса да прође посред воћњака, а имали су неких деветсто садница вишања, које су биле у пуном роду. Поднели су захтев за обештећење, јер када су у питању саднице воћа, имају право на обештећење и у вредности стабала, и у вредности рода у наредних десет до петнаест година. Покренут је судски спор“, додаје Анђела Рисантијевић.
Новинари Гласа Зајечара немају нових информација о том спору, али су им неки мештани Леновца тврдили да им надокнада за пролазак гасовода још није плаћена.
О свему овоме и још понечему, питали смо и Србијагас. Одговори нису стигли, па ће читаоци остати ускраћени за речи директора Бајатовића о томе колико још има незавршених деоница и када ће заиста бити готове; о томе када ће гас потећи кроз Србију;
о томе колико је гасовод кроз Србију коштао, ко га је финансирао, колико је новца уложио Србијагас, да ли се због тога ово јавно предузеће задужило, за колико, на који рок и по којим каматама, да ли је држава гарантовала за враћање тог, као и многих кредита пре тога... Нема одговора ни о стању судских спорова због експропријације земљишта на траси гасовода.
Питали смо и на чему се темељи прорачун министра енергетике Александра Антића да би Србија од транзита гаса годишње могла да приходује 75 милиона евра. Пропустили смо, нажалост, да питамо и на чему се темељи прорачун председника Александра Вучића да би Србија од транзита гаса годишње могла да приходује чак 180 милиона евра. Антић је, додуше, процену изнео у децембру, Вучић у Хит твиту, а разлика од 105 милиона евра годишње, дозволићете, велика је и у „златном добу“.
Разлика има и у погледу датума када ће се гас разиграти у цевима. Антић је у децембру рекао да ће „уколико све буде по плану, и Бугарска изгради свој део трасе, прве количине гаса кроз овај цевовод потећи половином 2020.“. Вучић, видели смо, рачуна да ће се то збити „у септембру или до краја године“. А пошто треће тврдње говоре да ће (и) Бугари, пробијајући земљу пробити и рокове, можда ничег не буде до 2021. Но то је мање битно. Важно је да нико не очекује да се у цевима ишта деси пре половине године.
Када је већ тако, зашто би био проблем признати да посао још није готов? Нико не мисли да је пробијање брда и река цевима мачји кашаљ. Примера ради, провлачење гасовода кроз Њу Џерзи и Пенсилванију требало је да буде готово 2018, а надлежна компанија, ПенИст пајплајн, у децембру је затражила да се рок продужи до 2022, при чему критичари сматрају да је и то сувише оптимистично. Добро, ту је и правних недаћа било напретек, али поента је да кашњење овако великих инфраструктурних радова није необично. Чему онда небулозне приче?