ПРОМЕНЕ СЕ ПОСТИЖУ ДИЈАЛОГОМ
Тања Фајон
Демократија и слобода медија озбиљно су угрожене, а говор мржње и лажи расте. Забрињава и најава смањења изборног прага без широког политичког консензуса и јавне расправе. Моја жеља је, ипак, да у мом мандату Србија оствари опипљиве резултате, те да се приближи ЕУ
Редакција НИН-а ми је указала велику част када ме је замолила да поводом обележавања 85. годишњице овог часописа, напишем чланак за овај медиј. У демократичном друштву битна је слобода изражавања и медија. То је кључни показатељ спремности једне земље да постане пуноправна чланица Европске уније (ЕУ).
Западним Балканом се бавим већ дужи низ година, од свог првог мандата (2009. године), када сам била изабрана за посланицу у Европском парламенту. Током свог првог мандата (2009-2014) била сам активна као пуноправна чланица и потпредседница Делегације у Заједничком парламентарном одбору ЕУ и Хрватске, и заменица члана Делегације за односе са Албанијом, Босном и Херцеговином, Србијом, Црном Гором и Косовом. Као известитељка Европског парламента за визну либерализацију за Западни Балкан, поставила сам и основу за безвизно путовање за грађане земаља Западног Балкана у ЕУ. Трудила сам се да грађани Србије буду међу првима који ће моћи да безвизно путују у ЕУ. Својим ангажманом на Западном Балкану наставила сам и у другом мандату (2014–2019), као пуноправна чланица Делегације за односе с Босном и Херцеговином
и Косовом, те заменски члан у Делегацији у Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије. А у овом мандату (2019-2024) преузела сам улогу пуноправне чланице и шефа Делегације у Парламентарном одбору за стабилизацију и придруживање између ЕУ и Србије.
Земље Западног Балкана припадају ЕУ породици, за то ћу наставити да се залажем и пажљиво их пратим у њиховом развоју и путу ка ЕУ. Након свих криза које смо прошли, свесни смо да требамо Западни Балкан. Све те земље суочавају се са проблемима попут демократије, владавине права, а нарочито сам забринута угрожавањем слободе медија. Битно је нагласити да све земље Западног Балкана могу једнога дана постати чланице ЕУ, али неке ће у том процесу европских интеграција бити брже, а неке спорије. Свих шест земаља у региону има још увек јасну перспективу, а то је чланство у ЕУ, али све зависи колико брзо ће оне бити спремне. Улазак Србије и Црне Горе у ЕУ у најоптималнијим условима до 2025. године треба да буде циљ. Али то зависи да ли ће њих две испунити све услове, можда их неке земље предухитре. Нека поступци Француске не обесхрабрују земље Западног Бал
кана, јер процес проширења и даље траје и никада се није зауставио.
Србија и све остале земље у региону морају бити свесне да улазак у ЕУ овиси највише од њих самих. Ради се о процесу „узми или остави“. Ако нека земља жели постати пуноправна чланица ЕУ, она мора испунити све услове и поштовати све на чему је основана ЕУ, а то је наведено у Погодби о ЕУ у 2. члану, који обухвата поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права, укључујући права особа које припадају мањинама. Како још исти члан наводи, ове су вредности заједничке државама чланицама, у друштву у којем превладавају плурализам, недискриминација, толеранција, правда, солидарност и равноправност жена и мушкараца. Како би једна земља постала део ЕУ, мора спровести ред реформи, како би домаћи правни ред био у складу и са стандардима правног реда ЕУ (acquis). Те реформе се односе на борбу против корупције, криминала, рад судства, демократију, радна места, борбу против одласка младих, итд. Од тих реформи би требало грађани да профитирају.
Пут ка ЕУ Србија је почела да утире 2009. године када је аплицирала за ЕУ чланство. Након чега је 2012. године Европски савет именовао Србију за државу кандидата, а 2013. године је Савет ЕУ усвојио преговарачки оквир са Србијом. Као што је општепознато, потребно је довршити 35 приступних поглавља. До сада је отворено 17, а затворена су само два. Стога постоји простор за побољшање, посебно с обзиром на темпо напретка. То ће доста зависити од воље српске владе. У својој новој улози даћу савете српским колегама, истовремено подржавајући их у њиховим реформским напорима. Учинићу све што је у мојој моћи и потрудићу се да помогнем Србији у остварењу приступања ка ЕУ.
Србија је 5. фебруара прошле године постала програмска земља у склопу Erasmus+ програма, чиме је добила, поред високог образовања и омладине, могућност и ширег учешћа у спорту, стручном образовању и обуци, као и у школским и образовним пројектима одраслих за сарадњу и мобилност. Први пројекти су ступили на снагу 1. августа прошле године. То је поготово младима из Србије донело
највеће користи, јер им омогућава више могућности да боље упознају ЕУ, као и да ЕУ упозна њих, путем Erasmus+ размена. Сам улазак у ЕУ доноси младима много предности, а најважније је истакнути слободно кретање људи, могућност бирања где ће да живе, студирају или раде.
Србија се тренутно налази у тешкој ситуацији око општих избора и у некој врсти политичке кризе. У ЕУ нам као главна брига остају медији. Чињеница је да су демократија и слобода медија озбиљно угрожени у овој земљи, јер национални канали не третирају све политичке странке једнако, што је недопустиво. А говор мржње, лажи, манипулације, застрашивање, чак и од водећих и утицајних политичара, расте у медијима и јавности у овој земљи, а то није оно што у ЕУ желимо видети. Владајуће странке морају спровести препоруке за слободне и поштене опште изборе у овој години. Очекујем да ће власти испунити споразуме и уравнотежити извештавање током изборне кампање. Жалим што је сада и преостали део опозиције најавио бојкот избора. А забринута сам и због изненадне најаве смањења изборног прага са пет на три процента без широког политичког консензуса и јавне расправе. И то само око три месеца пре избора, што може да унесе неповерење између политичких ривала и гласача. Промене се постижу дијалогом, а не бојкотом долазећих избора, што говори да у држави нешто озбиљно не функционише и због чега је питање будућности демократије у Србији озбиљно забрињавајуће. Стога би све парламентарне странке требало да имају у виду да ако желе да Србија настави пут ка европским интеграцијама, дијалогом у парламенту могу постићи промене и наставити спроводити позитивне реформе. Битно је нагласити да грађани, а поготово млади, треба да буду свесни своје улоге у друштву. Демократија значи владавина народа. Односно, ради се о политичком систему у којем влада народ. А да би та власт била легитимна, на изборе би требало да изађе барем 40 одсто гласача, у супротном је то само још формална демократија. Како би народ профитирао од реформи у процесу европских интеграција, требало би да захтева од власти да се реформе спроводе.
Година 2020. пуна је изазова за све земље региона. У Србији ће се одржати општи избори и основати нова влада. Затим чекамо на отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Док је ова година најбитнија у погледу ЕУ самита Западног Балкана, који ће се одржати у Загребу у мају ове године и показаће како ЕУ гледа на процес проширења. Прави пут Србије, јесте пут ка ЕУ. ЕУ Србију подржава у томе, али све овиси о политичкој вољи лидера и колико труда су спремни да уложе у спровођење реформи које од њих ЕУ очекује.
Србија је веома важан актер за земље Западног Балкана. Иако Русија, Кина и Турска већ имају велики утицај на Србију на разним пољима, она мора бити свесна да је њена будућност у ЕУ, где владају демократија, владавина права, поштовање људског достојанства и људских права. Док то није случај у тим земљама. Улога Србије је битна за мир и стабилност у региону, а истовремено је и најспремнија земља да постане прва следећа чланица ЕУ. Уверена сам да заједничким радом можемо пребродити препреке и доказати да је пут реформи најбољи и прави пут. Ханс Моргентхау, у књизи Политика међу народима: борба за моћ и мир (1948), објаснио је да је за мир и стабилност друштва нужно да су испуњена три главна услова, а то су моћ друштва, надсекцијска лојалност и очекивање правде. Појединац мора да осећа већу лојалност према целом друштву, а од тог истог друштва мора примати барем толико правде у облику његових задовољених захтева. Моја жеља је да у овом мом мандату Србија оствари опипљиве резултате те да се приближи ЕУ и што пре постане део ЕУ породице, а то ће успети ако настави да проводи позитивне реформе.
Улога Србије је битна за мир и стабилност у региону, а истовремено је и најспремнија земља да постане прва следећа чланица ЕУ. Уверена сам да заједничким радом можемо доказати да је пут реформи прави пут