ДОК ЈЕ ТРАВА НЕЛЕГАЛНА, ЗАРАДА ЈЕ ВЕЋА
Дејан Тиаго Станковић
Ових дана и Канада се придружила растућем броју земаља у декриминализовању или легализовању коришћења марихуане, изазвавши велику јагму и несташицу те траве за пушење. За то време, у Србији се марихуана још сматра дрогом, а о легализацији се и не расправља, што не би било чудно да у околини Београда није откривена највећа плантажа у Европи, Јовањица, која, по свој прилици има везе са врхом власти.
Пре неколико година, у Београду, ноћу, ничим изазвано, зауставила су нас, као у Багдаду, осморица специјалаца с пушкама. Приликом претреса возила нашли су нешто што им је био довољан разлог да нас приведу у станицу. У полицији су нам, озбиљним одраслим људима, претурили џепове и чак је неко наредио да „спустимо панталоне“, али су се на срећу ипак постидели па нису инсистирали. У чекаоници је била гомила клинаца похватаних с џоинтима по граду, дуго смо чекали на саслушање. Кад сам коначно уведен у од дувана задимљену канцеларију, инспектор ми је предочио згажену цигарету траве нађену у колима којим сам се возио и питао да ли знам шта је то. Рекао сам му да је то нешто чиме човек не може никоме да науди, осим, евентуално себи. Питао ме је чије је. Рекао сам да није моје, јер сам ја своје већ попушио. Питао сам га је ли то довољан разлог да се грађани ноћу узнемиравају и да полиција троши толико времена и ресурса? Рекао сам да живим у земљи где је то легално, па се осећам необично, као да су ме привели због згажене цигарете. Испоставило се да је инспектор мој читалац и саслушање се претворило у угодан разговор. Сложио се да је бесмислено да се полиција бави преваспитавањем одраслих људи и да брине о томе чије дете какве цигаре пуши, то је посао за маме и тате, МУП је за прави криминал.
За неупућене, марихуана је светски распрострањена рекреативна дрога и лек, људи пуше да би се опустили, за оно за шта се у Србији користи бромазепам, једино што трава не затупљује ни приближно као лекови, од ње се само буде боље воље. Не постоје забележени случајеви да је од марихуане неко умро, научне студије потврђују да ублажава болове, тако да није јасно зашто се баш трава, а не цигарете или ракија, налази на листи забрањених супстанци. Свест о томе је у свету све присутнија, па земља по земља легализује марихуану.
Португалци су били пионири јер су прагматични и одавно су схватили да је у питању ћорава работа, да су полиција и судови презаузети, а затвори претрпани без потребе, па је уживање и поседовање траве још 2001. престало да буде кривично дело. Статистике сведоче да су тиме постигнути одлични резултати у ефикасности судства, смањењу криминала, коришћења дрога и повећању туризма, што је инспирисало друге земље да пођу тим путем.
У Португалу је било лако, јер марихуана није непознаница и не носи стигму. Пре 40 и 50 година момци су војску служили у Африци и Индији где су масовно пушили траву. Дакле, када данас деда ухвати унука с џоинтом, највероватније ће се обрадовати, повући дим и причати доживљаје из Колонијалног рата. Лекари ће увек саветовати да неопходно прекинете да пушите дуван, док за марихуану немају доказа да је штетна.
Зашто је Србија још није легализовала? Да је здравље грађана њихова брига власти би се бавиле и загађењем ваздуха, опремањем болница, мотивисањем лекара да остану у земљи или забраном пушења у затвореном. Мислим да је раније мотив био подилажење конзервативном гласачком телу уплашеном од непознатог, али да је у последње време разлог што су свесни да ће, чим дође до масовне легализације у свету, а само што није, узгој постати посао као и сваки други, док је овако бизнис на коме се праве огромне паре, какве се згрћу само на нелегалним пословима. А кад се озакони, прво као лек, они и њихови пајташи ће већ имати разрађен посао.
Стога мислим да нашим властима не остаје ништа друго него да легализују марихуану у нади да ће се та мера и код нас, као и на другим местима, показати позитивном. Тада бизнисмене из Јовањице, као и браћу Вучић, нико по том питању више неће имати разлога да узнемирава и моћи ће да наставе да се баве узгојем ове пољопривредне културе, али легално. Камо среће да су се сетили да легализују пре неколико година, сада би, на пример, држава Србија могла фино да заради од извоза у Канаду – од извоза траве, не лекара и инжењера.
Чим се легализује, узгој марихуане постаће посао као и сваки други. До тада биће бизнис на коме се праве огромне паре. А кад се озакони, власт и њихови пајташи ће већ имати разрађен посао