Далеко је Румунија
Упрошлом броју НИН-а, као одговор на мој текст Чудо невиђено или нешто већ виђено о могућности да просечна зарада у 2025. достигне 900 евра, др Ковачевић истиче да зараде могу расти брже од бруто домаћег производа и као пример наводи случај Румуније.
Одмах да нагласим да је директор Републичког завода за статистику у праву у својој тврдњи. Постоји, међутим, једна веома битна чињеница, а то је релативно учешће зарада у БДП. Наиме, постоје веома егзактне релације у расподели БДП-а, као и чињеница да у његовом стварању учествују рад и капитал. Такође, мора постојати равнотежа између штедње и инвестиција, потрошње и понуде и фискалних расхода и прихода. Уколико то није случај имамо неравнотеже на тржишту. Уколико земља уђе у неравнотежу мора мањак надоместити буџетским и спољнотрговинским дефицитом.
У дневном листу Данас од 16. јануара већ сам образложио да случај Румуније не може да се примени на Србију. Прво и основно, Румунија је 2015. имала веома мало учешће бруто плата у БДП-у од око само 19,4 одсто, а затим је из године у годину тај удео растао, да би закључно са трећим кварталом прошле године достигао 28,32 одсто.
Поређења ради, у последњих пет година просечно учешће бруто зарада у Чешкој било је 39,3 одсто, с тим што је број запослених повећан са 4,98 на 5,3 милиона, а БДП са 186,8 на 256,8 милијарди долара. И у Словачкој је било слично, јер се удео плата кретао у распону од 36,7 до 37,9 одсто БДП-а, док је број запослених повећан са 2,4 на 2,57 милиона, а БДП са 87,7 на 112,8 милијарди долара. Обе те земље су чланице ЕУ, имају стабилне валуте, ниске степене економске неједнакости, стабилан фискални и монетарни систем, а Словачка је још и у еврозони.
За разлику од Румуније, у Србији је у четири последње године иначе високо учешће бруто плата у БДП-са 41,3 повећано на 44,6 одсто. Према томе, Румуни су у свом БДП-у имали простора за повећања плата. Иако су зараде у Румунији пет година расле по стопи већој од 14 одсто годишње, њихово учешће у БДП-у је и даље за трећину мање него у Србији - 28,3 према 44,6 одсто. Зато као објашњење за могући будући раст зарада у Србији не могу да се користе подаци о расту плата у Румунији из блиске прошлости. Тим пре што, при постојећој пропорцији расподеле, просечна нето зарада у 2025. од 900 евра подразумева БДП од 98,1 милијарду евра, а толике стопе привредног раста једноставно нису могуће.
У овој рачуници занемарује се још једна важна претпоставка, а то је продуктивност. Од 2015. до 2019. продуктивност је у Румунији сваке године у просеку расла за 8,2 одсто, у Словачкој од 4,5 до 11 одсто годишње, у Чешкој од 3,9 до 10,5 одсто, а у Србији, према подацима Светске банке (Нова агенда привредног раста Србије) за само један одсто годишње.