Шериф Миљко и Мештровић
Или: ако белопаланачки шериф Миљко затвара кафану у којој се чита НИН, да ли онда Мештровић није извајао кнеза Лазара зато што је за вечером вређао Милоша Обилића ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ Дугогодишњи колумниста НИН-а
Само што сам, у недељу, одгледао Фелинијев Амаркорд у београдској Кинотеци, кад, стиже СМС порука да је белопаланачки шериф Миљко затворио Горчину кафану Орач! И, то зато што се тамо „скупља олошарија која чита НИН“?! Иначе, на белопаланачким киосцима једва да има НИН-а. Све то шериф Миљко откупи, па „олошарија“мора да се довија, да набавља НИН из Пирота или Ниша.
А шта је био повод за затварање Орача? Неки, ваљда, београдски путници, у пролазу, иду у Колоридо на кафу, а из НИН-а, одраније,знају да је „Горчина овчија пљескавица најбоља, од Лесковца до Сталаћа“, а што је, не лажимо се, „царство роштиља“. Те ови наруче из Колорида два овала роштиља из Орача. Али, авај, цео случај инспекцији пријавила Јаца! Како која Јаца?! Жена шерифа Миљка, а која не зна да плива те је нови белопаланачки базен у висини њеног пупка!
Ах, Фелини, Фелини! Ово је, човече, за тебе душу дало! Јер, Кустурица који те онолико „крао“, у Белој Паланци се не би снашао. Еј, бре, Миљко! Нацисти су у Трећем рајху затварали радње само зато што је неко Јеврејин, а ти затвараш кафану у којој се слободно чита НИН! Знам да ти је фрка и да ћеш, по налогу Алека, да радиш свашта само да би, уместо затвора, постао и посланик у српском парламенту!
Него, пре Фелинија, свратио сам да видим, у Народном музеју, изложбу Ивана Мештровића, а морам да признам да ми он није био, баш, по вољи. Не само зато што је био Велики Мајстор масонске ложе „Југославија“, већ и зато што је наредио свом масонском калфи, краљу Александру, да сруши древни град Жрново на Авали не би ли подигао масонски храм Незнаном јунаку. А све се више показује да је, баш, на том месту Авалон, град краља Артура, а Енглези га, ево, годинама траже на Британском острву, притом, знајући да су Келти из Подунавља одлутали тамо, бог те пита зашто!
Елем, после помног разгледања Мештровићеве изложбе, на њега више не гледам као на масона, већ, као на Србина аријевског кова чије дело, дрско ћу рећи, надвисује и Микеланђела! Довољно је стати испред мермерног Милоша Обилића или Краљевића Марка, па и Срђе Злопоглеђе, па да почнеш да се јежиш од силине која избија из Мештровићевог мермера. А ту је и Мештровићева задивљујућа макета Видовданског храма који је требало да се гради на Врачару, баш на месту ове рогобатне грађевине без душе, обложене радиоактивним мермером из Чернобиља, а све у част Саве Немањића. Сада, пак, чујемо да он није спаљен на Врачару него да му је тело у неком црногорском манастиру, али то тело Руси не потражују.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, има зачуђујуће запажање: „Да ли примећујеш да на изложби нема кнеза Лазара! Мештровић као да је знао за Герасимов летопис у коме лепо пише да је кнез Лазар убио Милошевог оца оптужујући га за богумилство! А хтео је да убије и малог Милоша, али њега је у заштиту узео Краљевић Марко и проследио га султану Мурату. А када је Мурат стигао на Косово, онда је Милош, тајно, напустио турски логор да би присуствовао чувеној Кнежевој вечери на којој је оптужен за неверство. Тада ће Милош и рећи оно: ’Сутра ћемо видети ко је вера, а ко невера!’ Ето, сада ти је, ваљда, јасно зашто Мештровић није извајао и овековечио кнеза Лазара, јер, овај је био обична протува!“
Али, моја Црна никако да прежали Горчине овчије пљескавице: „А и та твоја белопаланачка олошарија која се скупљала код Орача?! Зар нису могли да читају НИН испод стола?! Јер, добро су знали да је НИН, за шерифа Миљка, забрањена литература! Таква директива стигла из Београда...“