Смртоносне честице

ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА И ЉУДСКО ЗДРАВЉЕ

По проценама Светске здравствене организације, у Европи годишње умре 1,4 милиона људи због негативних утицаја из животне средине. По овим проценама, услед загађеног ваздуха у Србији годишње умре преко шест и по хиљада људи

По проценама Светске здравствене организације, у Европи годишње умре 1,4 милиона људи због негативних утицаја из животне средине. Половина од њих због загађеног ваздуха. По овим проценама, услед загађеног ваздуха у Србији годишње умре преко шест и по хиљада људи

Уданашњој ери антропоцена (епохе у развоју планете Земље обликоване људима, за разлику од холоцена, епохе која још увек траје 12.000 година и обликована је само природним процесима) људско здравље и квалитет живота више него икада повезани су, поред социо-економских утицаја, и са утицајима из животне средине. Ове утицаје није обликовала природа него ми сами својим активностима. Са једне стране, људско здравље је боље него икада и људи живе дуже, а са друге стране да бисмо то постигли, планету смо експлоатисали на начин који се никада до сада није десио. Тако смо почели да бележимо негативне утицаје из животне средине и на здравље планете и на људско здравље. Достигавши (а многи научници тврде и премашивши) границе

наше планете да задржи квалитет животне средине какав јој је природно дат, дошли смо у ситуацију да ако желимо да заштитимо људско здравље, прво морамо заштитити здравље планете.

По проценама Светске здравствене организације (СЗО), у њеном европском региону годишње пре времена умре 1,4 милиона људи због негативних утицаја из животне средине. Половина ових превремених смрти (660.000) проузрокована је једним чиниоцем из животне средине, а то је загађен ваздух. По овим проценама, услед згађеног ваздуха у Републици Србији пре времена годишње умре 6.592 људи.

Људи могу бити изложени загађеном ваздуху боравећи напољу и тада говоримо о амбијенталном ваздуху,

али могу бити изложени загађеном ваздуху и у затвореном простору (домаћинства, радна места, јавна места). Овде ћемо разматрати здравствене последице загађеног амбијенталног ваздуха и како их спречити.

Најштетније загађујуће материје по људско здравље у амбијенталном ваздуху су суспендоване фине и ултрафине честице. Ове честице углавном настају као производ сагоревања фосилних горива (угаљ, дрва, нафта). Те ситне честице улазе у наша плућа, али оне најмање, пречника 2,5 микрометара (ПМ2.5) и мање, улазе у плућа и у крвоток где се таложе и задржавају годинама. После дуготрајне изложености загађеном ваздуху због тога се јављају одређене болести, на првом месту болести срца и крвних судова. Од наведеног броја пре времена умр

лих услед загађеног атмосферског ваздуха у Републици Србији највећи број људи умире услед исхемијске болести срца (3.111), шлога (1.577), хроничне опструктивне плућне болести (813), рака плућа (802) и акутне инфекције доњих респираторних путева (289). Ови подаци се могу наћи на сајту СЗО у Глобалној бази података квалитета амбијенталног ваздуха. Важно је и поменути да је Међународна агенција за истраживање рака класификовала загађен ваздух, и посебно компоненту поменутих честица, као канцероген. Поред поменутих финих и суперфиних честица, негативан утицај на људско здравље имају и штетни гасови (сумпор-диоксид, азотни оксиди, угљен-моноксид итд.) као и приземни озон (реактивна форма кисеоника и примарна компонента урбаног смога). Из ове базе података која садржи податке из 3.000 градова у 103 земље, видимо да квалитет ваздуха у 98% градова који се налазе у земљама у развоју и имају више од 100.000 становника не задовољава препоруке из Водича за ваздух и здравље СЗО. У развијеним земљама тај проценат је 56%.

Поред ових утицаја, у данима када је загађење амбијенталног ваздуха изразито изражено, може се код посебно осетљивих делова становништва јавити и акутна реакција. Хронични болесници оболели од плућних болести или болесници који болују од болести срца и крвних судова могу осетити погоршање симптома у виду гушења, кашља, бола у грудима и зато се у епизодама аерозагађења може регистровати повећан број јављања у хитне здравствене службе. У неким случајевима се у данима када средња 24-часовна вредност, посебно за поменуте честице, прелази вредности препоручене од СЗО, јавити и повећана смртност (ако се упореде подаци за те дане са данима када ваздух није загађен). У посебно осетљиве групе становника на аерозагађење спадају и деца, труднице и старије становништво, преко 65 година живота, али и они који немају приступ здравственој заштити или су због сиромаштва посебно осетљиви на ове додатне негативне

утицаје, али и они који због природе посла морају да бораве дуже на загађеном ваздуху (саобраћајни полицајци, радници на грађевини, возачи, улични продавци итд.).

Због тога се за све грађане, а посебно за наведене осетљиве групе становништва у епизодама аерозагађења препоручује да не излазе напоље ако је то могуће или да што је више могуће ограниче све активности напољу, да не отварају прозоре, да чешће перу водом подове у кућама, и да не пуше, али и оно што важи за све, да не возе аутомобиле без преке потребе.

Сведоци смо да је ове зиме у већем броју градова у Републици Србији постојао низ од неколико дана са вредностима загађујућих материја, укључујући и суспендоване честице, које су прелазиле препоруке СЗО за средњу 24-часовну вредност. Поред емисије загађујућих материја то је условљено низом метеоролошких фактора.

Поред наведених препорука за становништво, најефикасније мере састоје се у спречавању постојања недозвољених емисија загађујућих материја. То је примарна превенција (уклањање узрока оштећења здравља на извору настајања). Такве мере су најефикасније мере за заштиту здравља. Њих треба да спроводи низ сектора који утичу на емисије загађујућих материја и најбоље је када се спроводе плански и дуги низ година, те се онда и у градовима где су постојале епизоде екстремног загађења, за пет до десет година може очекивати да таквих епизода не буде. Са тим смањењем, смањује се и број оболелих и превремено умрлих. У студији „Здравствени утицај загађеног амбијенталног ваздуха у Србији - позив на акцију“, коју су у сарадњи са СЗО израдили Министарство здравља, Министарство за заштиту животне средине и Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“и која се односи на анализу здравствених последица услед згађеног ваздуха у 11 градова у Србији за период 2010-2015, процењено је да би прогресивна редукција вредности ПМ 2.5 у различитим сценаријима (смањење за 5, 10 и 15 микрограма по метру кубном на годишњем нивоу) редуковала и број превремено умрлих (односи се на 11 градова) са 3.585 на 2.737, 1.862 и 301.

Пекинг је, на пример, у протеклих шест година преполовио средњу годишњу концентрацију финих и ултрафиних честица тако што су спровели стриктну контролу котлова на угаљ и заменили их онима који раде на гас, спроведена је акција употребе чистијих горива у градовима (било да се ради о јавном превозу или о индивидуалним возилима) и појачана је контрола над индустријским загађивачима.

Поред овога, постоји и низ краткорочних мера које се могу применити у самим епизодама загађења како би се емисије смањиле: од ограничавања вожње возила која највише загађују у зонама са највећим загађењем, уз обезбеђивање паркинга и јефтине или бесплатне 24-часовне карте (или једноставно ограничавање употребе индивидуалних аутомобила увођењем система пар/непар, такође уз обезбеђивање јефтиног и доступног јавног превоза) до ванредног/чешћег прања улица, спречавања неконтролисаног спаљивања кућног отпада итд.

Активности за смањивање загађења ваздуха у секторима саобраћаја, енергетике, управљања отпадом, пољопривреде допринеле би и смањењу емисија гасова стаклене баште. Користи су вишеструке, укључујући и значајну економску добит. ОЕЦД и СЗО су израчунали 2015. године да здравствене последице загађеног ваздуха Републику Србију коштају годишње трећину бруто друштвеног производа.

Активности за смањивање загађења ваздуха у секторима саобраћаја, енергетике, управљања отпадом, пољопривреде допринеле би и смањењу емисија гасова стаклене баште. Користи су вишеструке, укључујући и значајну економску добит