Аргументи розих гаћа

Седница на којој је транжирана „кучка“и „лопужа лоповска“Зорана Михајловић није била само напад на њу већ и почетак отворене љубави између радикала и напредњака, као и демонстрација њиховог истоветног система вредности

Седница на којој је транжирана „кучка“и „лопужа лоповска“Зорана Михајловић није била само напад на њу већ и почетак отворене љубави између радикала и напредњака, као и демонстрација њиховог истоветног система вредности

Нудећи као на пијаци баш јефтину радну снагу, својевремено је Вучић повећао улог и умиљавајући се турском инвеститору изговорио: „Па ти си све жене узео да раде… Па зато си ти срећан. Мислиш да ћеш… еееее“. Шокантно, али да може још шокантније постарала се Зорана Михајловић, једна од ретких напредњачких функционерки која нема радикалски стаж, радикалску свест и радикалски вокабулар, речима да су оптужбе на рачун Вучићевог „еее“само „шизофрени напади опозиције“и да она не само да не види ништа спорно већ је и захвална Вучићу на ономе што чини за жене. Лепо, удворички и таман како

треба да би се опстало у СНС-у, али ипак недовољно да пробуди Вучићеву и напредњачку самилост у тренутку када је усред Скупштине завршила са розе гаћама и епитетима „лопужа лоповска“, „кучка“и „превејани шпијун страних амбасада“.

Наравно, томе је није изложила „шизофрена“већ „конструктивна“опозиција уз огромно разумевање позиције. Било је готово нестварно слушати Александра Мартиновића, познатог по пробраној реторици у овом највишем представничком телу („Зоран Живковић је идиот, Зоран Живковић је кретен“), са којом нежношћу се опходи према готово помахниталој радикалки

Вјерици Радети и њеним тврдњама да је министарка грађевине „домаћи издајник“, „страни плаћеник“и да, ваљда као и све остале издајице, боде чачкалицама канапе у страној амбасади. Умирујућим гласом јој је саопштио да не мора да воли министарку, а онда додао: „Нема издајника у СНС, нема издајника у Влади Републике Србије. Сви смо родољуби, сви волимо Србију, као што сам убеђен да је и ви волите. И баш због тога, ја вас позивам да расправа буде цивилизована, да буде аргументована и да говоримо на бази чињеница, а не на бази емоција“.

Дакле, подтекст шефа одборничке групе СНС-а је био - хајде моја драга

родољубива цивилизована опозицијо да говоримо на бази оних истих чињеница на основу којих сте својевремено Расима Љајића оптужили да је „вођа једног од најјачих картела“и да је фалсификовао диплому Медицинског факултета, а да се председник парламента чудом чуди, као што се том приликом чудила Маја Гојковић, због љутње чланова СДП-а („Нико још није реаговао као ви. Свашта се дешава. Ако можете да саслушате - можете, ако не можете – не можете“). И хајде у стилу вашег, а често и нашег, лидера Војислава Шешеља који цивилизовано поручује повереници за равноправност да би је требало силовати ( „Она, јадница, говори о сексизму, а уопште не зна шта је то секс. Колика је нарасла, а прави секс никада није упознала. Браћо четници, има ли неки добровољац, бар месец дана некупан и с брадом до појаса“), да сведемо министарку на праву меру. И ништа не брините, жене СНС-а, оне које су згрануте линч-силовањенасиље коалицијом али не и позивом на силовање поверенице, неће имати ниједну примедбу на оно што изрекнете на рачун Зоране Михајловић. Ни оне, а ни неко други „од наших“.

Радикали су схватили шта им ваља чинити па су у изведби Вјерице Радете, Наташе Јовановић и Милорада Мирчића обавестили нацију да је у притвору Мирољуб Јефтић који тврди да је заједно са Зораном Михајловић и њеним дечком („ви немате супруга!“) узимао проценат, да су јој директори Електропривреде који су крали немилице такође сигурно нешто давали, али и да се „бечи“баш као што се иза леђа „бечила Ани Брнабић и колутала очима“и да је она пустила причу да је Вучић тукао супругу. Ни у једном обраћању председавајући Скупштине (тројица су се изменила док је циркус трајао) није угасио микрофон нити је узео реч, чак ни када је Радета заурлала: „А шта је смешно? Како вас није срамота лопужо лоповска, још ми се смејете у лице.“Или: „Кучко, срам те било.“Микрофон је искључен само у детаљном појашњењу Радете о случају Вучићевог пребијања супруге, када је стигла до дела да је због тога изгубио дете, али не са намером да се заштити „Зорана, трачара која шири гласине“, већ Вучићев углед у случају да гледаоци тог срамног ријалитија наседну на трач.

Такође, председавајући није нашао за сходно да појури Мирчића док је витлао по парламенту са ружичастим гаћама тврдећи да су као „прави џентлмени, за ову прилику одредили један фин, пригодан поклон ресорном министру“за који не знају да ли је по вољи њеног скупог укуса али је „од срца“. Чудно, имајући у виду да се пре годину дана Маја Гојковић готово потукла са послаником Миладином Шеварлићим само зато што је у салу унео слику Плава гробница, а обезбеђење није реаговало истог тренутка. За разлику од гаћа које су очито биле баш тамо где би требало да буду, слика је била на погрешном месту, па је председница парламента морала својеручно да је избаци.

„Ово је доказ да унутар СНС-а имамо аутентичне напредњаке - бивше радикале и страна тела која долазе из ДСа, Г17 плус и појединих странака које су некада биле на другој линији фронта. Радикалска прича је да постоји једна Србија у којој су они били у праву и издајничка Србија у коју спада опозиција из доба Милошевића и сви који су били у власти од 2000. до доласка напредњака, изузев социјалиста који су једини изузети из те погромашке речничке тортуре. На овом конкретном примеру видимо да први напади на Зорану Михајловић нису дошли од радикала већ од напредњака који су били радикали и који су је годинама, уз типичну радикалску дескрипцију и завиривање и у њене ормане и интиму, називали масоном и изабраницом америчке амбасаде. Њихов проблем је у томе што су током нарастања странке полако истиснути са најзначајнијих и страначких и државних функција и као аутентични напредњаци нису спремни да прихвате ни Ану Брнабић док им то Вучић не нареди, а још мање Зорану Михајловић која има и претходну политичку причу у Г17. Због тога они не осећају потребу да је бране чак ни форме ради. Уосталом, радикали су ту само као извршиоци посла и то не само сада пред изборе, већ годинама уназад. Уз индиректну подршку СНС-а они неке људе већ дуго таргетују (Расим Љајић, Златибор Лончар) јер би било незгодно да напредњаци сами воде кампању против својих министара и чланова ИО. Овог тренутка су им се спојили интереси“, каже за НИН аналитичар Цвијетин Миливојевић.

Имајући у виду да је управо Златибор Лончар један од прозиваних, тешко је разумети шта је хтео да каже у напредњачкој исповедаоници на Пинку када је директно демантовао Мартиновића и његову тврдњу да су „сви напредњаци патриоте“. Урлајући да су неки од њих „заборавили да су српски министри“и да шпијунирају за стране амбасаде верујући да „ће их они сачувати“, вероватно се понадао да ће подметањем ноге још неком из круга ускоро отписаних кадрова сачувати себе од такве судбине.

Неће, само ће забавити исконско радикалско-напредњачко биће које постаје све доминантније. Јер, седница на којој је транжирана Зорана Михајловић није била само напад на њу већ и почетак отворене љубави између радикала и напредњака, као и поновно спајање њиховог истоветног система вредности, што је Радета и прецизирала: „Вучић када каже нешто из радикалског времена, ми кажемо свака част, ево враћа се коренима. И одлазак у Дрвар значи његов повратак коренима и зато је то лепо.“

Добро је, бар је неком лепо.

Било је готово нестварно слушати Александра Мартиновића, са којом нежношћу се опходи према готово помахниталој радикалки Вјерици Радети и њеним тврдњама да је министарка грађевине домаћи издајник и страни плаћеник

Напад је доказ да унутар СНС-а имамо аутентичне напредњаке - бивше радикале и страна тела која долазе из ДС-а, Г17 плус и појединих странака које су некада биле на другој линији фронта Цвијетин Миливојевић