РЕЖИМ ОД ГРАЂАНА ПРАВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ
Циљ закона о верским слободама био је да додатно подели црногорско друштво, радикализује политичке процесе и да се ДПС опет представи као најразумнија опција, али су врх ДПС-а и Мило Ђукановић потпуно потценили грађане и преценили себе
Због разлика у приступу масовним протестима у Црној Гори против Закона о слободи вероисповести, Владимир Павићевић напустио је место председника Црногорске - партије којој се придружио по повратку у родну земљу. Тај неуобичајени гест некадашњи посланик Скупштине Србије, пре свега, објашњава тврдњом да му није циљ да буде лидер странке него да у политици ради оно што мисли да је добро. „Ова 2020. ће дефинисати будућност Црне Горе. Не можемо заједно да трчимо изборну трку ако не верујемо у исте вредности и начела. Моја намера је да активно учествујем у изборима са људима са којима делим вредности, да допринесем променама у Црној Гори, а не да бијем битке са људима који у странци мисле другачије од мене“, каже Павићевић за НИН.
Ко су људи са којима делите вредности?
У претходном периоду веома активно сам учествовао у политичком животу Црне Горе. Успоставио сам добре односе са партијама, појединцима и организацијама цивилног друштва које су објединиле идеје супротстављања режиму ДПС-а. Имали смо заједничке наступе, а стожер тог окупљања је пре свега Демократска Црна Гора Алексе Бечића, најснажнија и најорганизованија опозициона странка. Заједнички смо обишли готово читаву Црну Гору, разговарали са грађанима, подржавали локалне иницијативе и вршили власт у неким опозиционим општинама. Због тих активности смо били под жестоким ударима прорежимских медија, државних органа, пропаганде и институција које су под контролом ДПС-а. Сада смо заједно са верницима и грађанима на улицама против овог закона.
Шта је усвајање тог закона требало да изазове ако је оваква реакција, како тврдите, била неочекивана за власт?
ДПС је закон послао у скупштинску процедуру у тренутку када је привремени парламентарни одбор био у завршној фази преговора око реформе изборног законодавства. Тај процес био је резултат притиска демократа Алексе Бечића, уз подршку европских званичника. Због снимка на којем се види да тадашњи градоначелник Подгорице, сада генерални секретар председника Ђукановића, прима
100.000 евра нигде незабележене донације, имали смо током прошле године бројне протесте против власти, отпор и блокаде на локалу. Циљ закона је, по опробаном рецепту, био да поларизује и додатно подели црногорско друштво, да радикализује политичке процесе и да се ДПС опет представи као најразумнија опција. Међутим, сам врх ДПС-а и Мило Ђукановић су потпуно потценили грађане и преценили себе. Подршку нису добили ни од кога, ни од европских званичника, ни од грађана, а ни од људи из редова гласача и функционера ДПС-а. Ударом на права грађана и верских заједница овај неправедан и неуставан закон је ујединио људе у отпору овом неразумном пројекту. Пре десетак дана на ТВ Вијести био је покушај да се организује сучељавање правника и стручњака. И знате шта се десило? Нико из правног тима ДПС-а, нико од присталица режима или људи који су писали овај закон није смео да стане у његову одбрану јавно. Једини који бране овај лош закон тако што повремено прете црквеним великодостојницима, грађанима и нама политичарима који смо устали против тог закона су Мило Ђукановић, Душко Марковић и ресорни министар Пажин. И нико други.
Ако се Ђукановић преиграо, не чини ли вам се да он, ипак, и даље има подршку важних центара моћи као што су америчка и британска амбасада у Подгорици?
То се понавља као мантра, али ја не видим да та подршка постоји. Управо супротно, сам закон и начин његовог доношења су лоше оцењени, Црна Гора нема добре оцене за напредак у евроинтеграцијама, а у преговорима о изборним условима су активну улогу имали и европски представници. Британска амбасадорка је недавно имала добар разговор са митрополитом и то у Цетињском манастиру, седишту Митрополије. А приликом посете америчког потпредседника Пенса избегнут је сусрет са Ђукановићем, а Пенс се састао са Бечићем. Ђукановића примају само тамо где не могу да га не позову - на регионалним форумима, где су и сви други. Ђукановић је усамљен, нема суштинске комуникације са тим центрима моћи. Он ни у својој партији, ДПС-у, нема више апсолутну подршку. Чланство је толико збуњено да је он сада кренуо да објашњава и да се правда. Делује неубедљиво.
Постоје ли истраживања која доказују тај пад подршке?
Једно скорашње је показало да 46,2 посто грађана мисли да се Црна Гора креће погрешним путем. И за мене је то кључни налаз. ДПС је одговоран за такво стање. Отказивање послушности ДПС-у је масовно, што потврђују и изјаве високих функционера којима прете искључивањем из ДПС-а. Овај пут је одабрана погрешна тема и потцењени су грађани, њихов разум, али и њихови сентименти. И ту пре свега мислим на осећај за правду. Људи свих вера и нација у овоме виде лош и неправедан закон и сигурно чак и најжешћим присталицама режима није лако данас да себи објасне овакав потез осим као најперфиднији. Људи су ипак људи и имају осећај за правду и праведност и знају када је доста. Зато је толико грађана који нису верници на улицама у литијама са верницима. ДПС је подстакао овим неразумним потезом солидарност међу грађанима.
Шта их окупља?
У овом тренутку их окупља незадовољство због вишеструко спорног закона и то тако треба да остане. Током 2019. грађани су се окупљали након избијања афере „коверта“. Незадовољство је огромно, пре свега због лоших услова живота, огромне корупције, нефункционисања државног апарата и осећаја неправде. Грађани осећају да им је живот заробљен клептократским системом који чини све да једна група људи око режима има све привилегије и користи све ресурсе за сопствено богаћење, а за то време сви ми остали немамо никакву будућност. Режим је људе поделио на грађане првог и другог реда, стално тражи непријатеље, упире прстом и прети.
Могу ли, онда, протести остати мирни, јер се тренутно хапсе политички противници и новинари?
Верујем да могу док год их воде људи који су их досад водили и док се придржавају оне стратегије која им је обезбедила овако велику подршку и масовност. Људи који се прикључују су позивани да буду мирни, толерантни и достојанствени, јер је ово протест пре свега верника. Надам се да власт неће са своје стране бити толико неразумна да на овакве протесте одговори силом. То би значило и дефинитиван крах ДПС-а.
Зашто се СПЦ испоставља таквом препреком Ђукановићу?
Ђукановић је навикао да ДПС трансформише попут камелеона и да прилагођава своје приоритете само са једним циљем - да остане на власти. Тако је од комунисте постао социјалиста, па националиста, а сада и клеронационалиста који око себе окупља људе који се препознају као заговорници идеја етничког инжењеринга у Црној Гори. Исцрпљени су сви потенцијали и обећања око европске будућности, модернизације и економских реформи. Њему више нико не верује. Режим је зато сада посегао поново за идентитетским питањима и кренуо у правцу клеронационалистичке реторике, претварајући нешто што је архаични пројекат из средњег века у свој приоритетни политички пројекат за Црну Гору у 21. веку. Ни Митрополија нити било ко други није препрека развоју црногорске државе, већ овакав режим и ДПС на челу са Ђукановићем. Црква само тражи да остане независна и сагласно црногорском уставу одвојена од државе.
Једно скорашње истраживање је показало да 46,2 одсто грађана мисли да се Црна Гора креће погрешним путем. За такво стање је одговоран ДПС
Отказивање послушности ДПС-у и Милу Ђукановићу је масовно, па и неким високим функционерима прете искључивањем из партије на власти
Да ли је препрека број Срба у Црној Гори?
Црна Гора је стара држава са традицијом којој су се дивили и чувени европски државници. За своју се независност борила и изборила и то је фактичко стање. Проблем настаје када се том државом управља тако
да она не остане независна, него да постане држава неколико фамилија. У којој се сопствени грађани проглашавају непријатељима, људи деле и пребројавају и константно потпирују конфликти. Ја сам због тога и сматрао и данас сматрам да треба да се боримо за Црну Гору која ће бити држава свих њених грађана, базирана на начелима из Устава који кажу да је то држава свих грађана без обзира на њихову верску, националну или етничку припадност. Власт није радила ништа на развоју сентимената који повезују људе. Радили су супротно, на разједињавању и наглашавању разлика. На режиму који влада Црном Гором, а не на Србима или Црногорцима је кључна одговорност за данашње стање у држави. Дакле, закључак за све је да - ако хоћемо да јачамо нашу државу и сви живимо боље, морамо да развластимо ДПС.
Али из угла ДПС та стратегија може бити спас. Постоји ли тенденција да се број Срба драматично смањи до следећег пописа становништва?
Питање идентитета не сме да буде на било који начин угрожено. Сваки грађанин има право да се изјасни како год жели, да верује у шта год жели и да слободно бира своје политичко, етничко и верско опредељење. То је основно начело савремених европских држава без којег се не може замислити ниједна просвећена држава. Ако постоји оваква намера власти, онда је то директни удар на црногорску независност и њену европску будућност.
Да ли се Београд прекомерно меша у унутрашња питања или се недовољно ангажује на заштити Срба у ЦГ?
То је тешко, заиста тешко објективно оценити. Кључно је и добро је да потези из Београда не воде даљој радикализацији прилика у Црној Гори. То тако треба и да остане. Срби у Црној Гори имају своју државу и у оквиру ње се боре за своја права.
Будући да сте и сами живели у Београду, да ли сте приметили исто што и Ивица Дачић да највећа подршка Ђукановићевом режиму стиже из престонице Србије?
Поларизација у Београду је таква да имате заговорнике екстремних позиција у једном или у другом правцу према Ђукановићевом режиму. На
Режим је поново посегао за идентитетским питањима, претварајући архаични пројекат из средњег века у приоритетни политички пројекат за 21. век
срећу, званични Београд није потпао под утицај ни безумних кругова који су организовали акције паљења црногорске заставе, али ни окупљених око апела 88 којима заиста недостаје елементарна упућеност у прилике у Црној Гори.
У протестима су чак и странке Демократског фронта по страни, јер би у супротном сузиле подршку цркви. Ако је најбоље решење којем се надате пад режима, каква је будућност СПЦ и Срба у Црној Гори потом?
Демократски фронт и њихови савезници су веома разнолика групација. Ту имате оне који су се најжешће залагали за независност Црне Горе до оних који су се против ње борили. Али има и оних који су жестоко критиковали и митрополита и Митрополију црногорско-приморску, ту су и они који су гласали за Устав Црне Горе на основу којег су зацементирана идентитетска питања. Пропагандна машинерија ДПС-а годинама се храни њиховим неразумним деловањем. Упркос позиву Митрополије да се не учествује у скупштинској расправи о спорном закону, они су учествовали. То су људи које је време прегазило и који не успевају да представљају ничије интересе сем својих личних. Мене су најжешће нападали јер им сметам. Замислите какви су то представници Срба ако им смета то што сам живео и радио у Београду, а затим се вратио у Црну Гору.
Зашто Митрополију адресирате у свим питањима које сам вам поставила у вези са СПЦ?
Зато што ја територијално припадам Митрополији црногорско-приморској, која је прва по части међу епархијама СПЦ у Црној Гори. Ваљда је то јасно.
Да ли је уставни патриотизам за који се залажете примењив у тако подељеној Црној Гори?
То је концепција која долази из поља политичке теорије, али и из искустава подељених друштава, мултиетничких и мултиконфесионалних. Концепција уставног патриотизма подразумева да је устав правни, али и филозофски и идентитетски документ. Уставом се одговара и на питање ко смо ми. Зато су за разумевање етоса једне заједнице важна начела и вредности који су записани у уставу и који треба да буду кохезивна за ту заједницу. Устав уређује једно друштво, утемељује правну државу и гарантује људска права и слободе. У томе је снага устава и циљ уставног патриотизма је да грађане окупи око тог темељног правног и политичког акта, а не да наглашава њихове разлике. У Црној Гори, која је подељена идентитетски, национално, конфесионално, по погледима на историју и слично, устав је категорија која би могла да има најснажнији интегративни потенцијал за црногорске грађане без обзира на разлике. Као симбол државе, устав преко начела која су општеприхваћена интегрише грађане у Црну Гору као њихову државу, без обзира на све друге разлике међу њима. Уколико би овај модел заживео, Црна Гора би постала, у политичком смислу, слична земљама као што су Швајцарска, САД или Белгија у којима је устав основ политичког идентитета и начин да се превазиђу, али и уваже разлике.
Пропагандна машинерија ДПС-а се храни неразумним деловањем људи из Демократског фронта, који не представљају ничије интересе сем личних
Какав је ваш однос према новој симболици протеста, уличном осликавању тробојке?
Симболика протеста су свеће, икона, монаштво, свештенство и грађани свих вера и нација. Као директни учесник протеста кажем вам да свако ко тврди другачије не говори истину.