КРУШИК ГИМ-у ОПРОСТИО МИЛИОНЕ ДОЛАРА
ПИСАЊЕ НИН-а ПОТВРДИЛА И ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА
Мине које је 2017. и 2018. купила у ваљевској фабрици за 24,8 милиона долара, фирма коју је заступао отац министра полиције продала странцима за 41,2 милиона. Директор Крушика без иједног рачуна признао трошкове авио превоза од 7,7 милиона, а признао и провизију наводном посреднику од 8,6 милиона, иако ГИМ није ни смео да га ангажује. Извештај ДРИ доказ да Вучић и Стефановић нису говорили истину о пословима ГИМ-а
Мине купљене од државног Крушика из Ваљева, приватна фирма Горана Тодоровића ГИМ, коју је у више наврата заступао отац министра полиције Бранко Стефановић, купцима из иностранства продавала је по значајно вишим ценама и тако остварени профит задржавала за себе, иако то није смела, показује извештај Државне ревизорске институције. Тиме је коначно и једна Уставом дефинисана институција (независно, контролно тело) утврдила оно о чему НИН, Бирн и још неки медији пишу месецима уназад. Уједно, то је и својеврсни доказ да председник Србије Александар Вучић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић нису баш говорили истину док су се трудили да јавност убеде да у пословању Крушика са ГИМ-ом није било ништа спорно и незаконито. Напротив. Извештај ДРИ указује да у трговини оружјем није све било чисто. Приде се јасно наводи да је само током 2018. ГИМ, на разлици у ценама по којима је куповао мине од Крушика и касније их продавао крајњим купцима из иностранства, зарадио више од 10 милиона америчких долара, а 2017. више од шест милиона долара.
Конкретно, ДРИ је утврдио да је Крушик у 2018. ГИМ-у за своју робу испоручио фактуру на 1.568,6 милиона динара, а да је та приватна фирма исту робу продала страним купцима за 2.617,8 милиона динара. „Комисионар
ГИМ је фактурисао за 1.049.193.000 динара (10.147.987,50 долара) већу вредност производа иностраним купцима, него што је Крушик, исте те производе, у 2018. фактурисао ГИМ-у“, наводи се у извештају ДРИ након анализе званичних финансијских извештаја које је Крушик доставио и Агенцији за привредне регистре.
На тај начин, ДРИ је практично доказао и да Небојша Стефановић, чији је отац радио за ГИМ, 13. новембра 2019. није говорио истину. Гостујући на ТВ О2, Стефановић јуниор је изјавио да ни ГИМ, ни друге приватне фирме, које послују са Крушиком, „нису власници тог наоружања, већ га продају комисионо за Крушик, односно по уговору и од продаје имају пет одсто, док осталих 95 одсто од постигнуте цене припада Крушику“. Министар је, такође, казао да је „самим тим бесмислена прича да неко мине од Крушика купује скупље или јефтиније, јер нико не купује на такав начин, већ заједно са Крушиком, као комисионар, учествује у продаји некој земљи“.
Тако би заиста и требало да буде. Али НИН је већ писао, а извештај ДРИ потврђује да та правила нису важила за ГИМ. Напротив. НИН је на основу увида у неке од уговора више пута писао да је ГИМ мине од Крушика плаћао мање и од државног Југоимпорта СДПР, некада и испод цене коштања, а Бирн је објавио да их је касније купцима из
иностранства продавао и по дупло вишим ценама. Све то дефинитивно је потврдио и налаз ДРИ, из којег проистиче да је ГИМ разлику у цени задржавао за себе, заједно са комисионом провизијом, коју му је плаћао Крушик.
Истовремено, поређењем фактура комисионара (трговаца оружјем) и царинских декларација, ДРИ је установио да су државни Југоимпорт и приватна фирма Ромакс трејд мине из Крушика странцима продавали по истој цени по којој су их и куповали од Крушика, а заузврат су од фабрике из Ваљева добијали уговорену комисиону провизију. Само је ГИМ практично „поткрадао“Крушик, јер је мине продавао по знатно већим ценама од уговорених са Крушиком. Уз то, ДРИ констатује и да су те „измене уговорених услова извршене без сагласности уговорних страна у писаном облику“, што практично значи да ГИМ није обавештавао Крушик о томе да је њихове мине продавао скупље. Тако остварени профит је задржавао за себе и у томе сигурно и лежи део објашњења зашто је 2018. нето добит ГИМа била 1,25 милиона евра, док 2015, пре него што су Бранко Стефановић и Горан Тодоровић постали ортаци, профит није био ни 1.000 евра.
Баш те 2018, како је открио Бирн, Бранко Стефановић је као правни саветник ГИМ-а, заједно са власником Гораном Тодоровићем и директором продаје Драганом Ђурићем путовао у Ријад, па се може са великом дозом извесности наслутити да је и он заслужан што су фирми Ремас ЛТД из Саудијске Арабије мине из Крушика продате по скоро дупло већим ценама. Сумње Бирна да је ГИМ мине од 120 милиметара од Крушика куповао по 193 долара, а потом их Саудијцима продавао за 345 долара, те да је набавна цена за мине од 60 милиметара била 45,2 а продајна 90 долара, практично су сада потврђене.
Да се ради о сладоледу, боранији или месним конзервама, разлика у цени по којој их неки трговац купује од произвођача и потом продаје крајњем купцу била би сасвим нормална. Али, за оружје то не важи. Уколико фирма има лиценцу за трговину наоружањем и војном опремом, она са неком наменском фабриком може да склопи само комисиони уговор, којим се дефинишу количине, рокови испоруке и цене по којој ће се оружје и војна опрема продати крајњем купцу (end user). Када купац (углавном из иностранства) плати робу, трговац добија комисиону провизију (обично око пет одсто), а произвођач (нека од фабрика наменске индустрије) остатак новца. И све би било у реду да ДРИ није утврдио да се ГИМ није задовољавао само провизијом од пет одсто, већ је мине из Крушика купцима из иностранства продавао знатно скупље.
Након што су поједини медији пренели делове извештаја ДРИ, саопштењем се огласила и управа Крушика, наводећи да „погрешно тумачење навода ДРИ… нема валидну основу за доношење објективних закључака и додатно отежава наше пословање“, јер се уговара цена робе која се преузима у фабрици, тако да на трговца-комисионара падају и трошкови утовара, авионског и друмског транспорта, осигурања, шпедиције и посредника док роба не стигне до крајњег одредишта. У Крушику тиме објашњавају разлику у цени и тврде да је „ГИМ доставио Крушику уз обрачун извоза комплетну документацију која се тиче извоза наше робе - уговоре са крајњим купцем, уговоре са посредником, уговоре са авиопревозником, извозне дозволе, авиотоварне листове, ЈЦИ обрасце, фактуре за авионски и друмски транспорт, фактуре за осигурање, фактуре за услуге шпедиције, фактуре посредника и доказе да су наведене фактуре плаћене“,
те да је накнадним увидом „утврђено да износ прихода и потраживања исказан на основу испостављених фактура представља реално исказан износ“.
Супротно тврдњама руководства фабрике, у извештају ДРИ јасно пише да је „ГИМ готове производе Крушика продавао по већој јединичној цени у односу на уговорене цене у комисионим уговорима, по којима је Крушик издавао рачуне према комисионару“и да је по том основу само у 2018. настала разлика у цени од 10,15 милиона долара. Из извештаја ДРИ се може наслутити да то није било ни мало случајно, јер је ГИМ мине из Крушика на исти начин странцима продавао и 2017. Те године ГИМ је од крајњег купца за мине из Крушика наплатио 6,25 милиона долара више него што је за њих платио Крушику. И, супротно тврдњама управе Крушика, ДРИ наводи да „након извршене продаје ГИМ није достављао обрачун комисионе продаје Крушику“, иако га на то обавезује Закон о облигационим односима, по коме су „добра која се продају преко комисионара у власништву комитента све до момента продаје трећем лицу“. ГИМ је, по том закону, био дужан да остварену разлику у цени уплати Крушику, а не да је задржи за себе.
Остали трговци нису се, према налазима ДРИ, служили таквим три
Крушик је 2018. више робе извезао преко ГИМ-а него преко државног Југоимпорта СДПР. Тим пре је већи проблем што је ГИМ разлику у цени по којој је куповао и продавао мине задржао себи, уместо да је уплати ваљевској фабрици
ковима, па је отуда додатни проблем за Крушик што је 2018. више робе извезао преко ГИМ-а (за 1.568,6 милиона динара) него преко државног Југоимпорта СДПР (1.522,6 милиона динара). Отприлике толико оружја из Ваљева странцима су продале и две фирме једног од финансијера СНСа, Слободана Тешића - Партизан тек (1.405,2 милиона) и Вектура транс (159,6 милиона).
Из извештаја ДРИ, у којем се ГИМ помиње на чак 12 од укупно 109 страна, може се наслутити и да управа фабрике из Ваљева и даље обмањује јавност када тврди да у пословима са ГИМ-ом није било ништа спорно. Уосталом, у поступку ревизије, управа Крушика је тек у јуну 2019. издала „књижно задужење“на 10,15 милиона долара, што одговара разлици између суме по којој је ГИМ током 2018. мине продавао купцима из иностранства и фактура које је платио Крушику. У октобру 2019, када је НИН увелико писао о повлашћеним трговцима оружјем, Крушик је ГИМ задужио за 646,8 милиона динара и то за испоруке од пре две године! Интересантно је да је та „књижна задужења“Крушик издао а да му ГИМ претходно није доставио обрачун комисионе продаје. Тек након тога ГИМ је у октобру доставио извозне фактуре, али и рачуне који наводно потврђују да је разлика у цени отишла за покриће пратећих трошкова. На све то сагласност је дао и нови директор Крушика Владан Лукић, који је крајем 2018. наследио Младена Петковића, након што је он „прекомандован“за директора Застава оружја.
Та намера челних људи Крушика и ГИМ-а да накнадно папирима покрију неправилности није упалила, јер је ДРИ установио да су без сагласности уговорних страна промењене цене комисионе робе, те да је ГИМ о извозу у 2018. пратећу документацију доставио 27. новембра 2019, а шест дана касније, 3. децембра и за извозне послове реализоване 2017. Интересантно је, међутим, да је директор Владан Лукић још 25. новембра пет месеци старо „књижно задужење“ГИМ-а на 10,15 милиона долара једноставно – сторнирао. Четири дана касније, 29. новембра Лукић је поништио и друго задужење ГИМ-а на 6,25 милиона долара, по основу извоза из 2017, наводи се у извештају ДРИ. Једноставно поређење ових датума указује да су потраживања од ГИМ-а поништена и пре него што је фирма, коју је заступао Бранко Стефановић, покушала да трошковима оправда своју зараду на разлици у ценама.
ГИМ је, наиме, са Крушиком 2017. и 2018. склопио уговоре вредне 9,1 и 15,7 милиона долара, а тако набављену
робу странцима је продао за 15,4 плус 25,8 милиона долара. Ту разлику од 16,4 милиона долара ГИМ је покушао да оправда углавном трошковима авио превоза од 7,7 милиона долара и провизијом наводном посреднику од 8,6 милиона долара. У извештају ДРИ не наводи се име посредника, који је за своје услуге добио трећину суме коју је ГИМ платио Крушику за мине, али је НИН недавно објавио фотографије сандука, на којима се види етикета која доказује да ГИМ мине из Ваљева није продавао директно Министарству одбране Саудијске Арабије, већ преко офшор фирме Larkmont holdings LTD са Британских Девичанских острва. Проблем је, међутим, у томе што, како је утврдио ДРИ, ГИМ није доставио „фактуре за услуге авио превоза“, а уговорима о комисионој провизији између Крушика и ГИМ-а „није предвиђена могућност да ГИМ закључује уговоре са посредницима у иностранству и да се накнаде по тим уговорима надокнађују из постигнуте купопродајне цене“. Тим пре је још мање јасно како је директор Лукић могао да се сагласи са таквим „трошковима“и да ГИМ-у практично поништи дуг од 16,4 милиона долара.
Извештај ДРИ потврдио је и писање НИН-а од пре три месеца да су ГИМ, Тешићев Партизан тек и Интернешнел голден група из Абу Дабија, чији је већински акционар Влада УАЕ, а у Србији је заступа бивши директор Застава оружја Раде Громовић, мине из Крушика добијали и на вересију. Такав закључак намеће се на основу доказа да су те три фирме Крушику на крају 2018. дуговале око седам милиона евра. И ДРИ прецизира да се „највећа ненаплаћена потраживања од купаца, старости до једне године, односе на Партизан тек (428,5 милиона динара), Интернешнел голден групу (200,5 милиона) и ГИМ (194,8 милиона динара).
Да је ГИМ имао и друге привилегије сведочи и то што је управо та фирма преузела малокалибарско оружје из МУП-а, а потом га је и држала у магацинима полиције код Авале. НИН је још 7. новембра 2019, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, званично затражио од МУП-а да нам достави уговор са ГИМ-ом, али до данас нема никаквог одговора. Мада, ако је судити по налазима ДРИ у Крушику, и ћутање МУП-а је више него јасан одговор.
Извештај ДРИ потврдио је писање НИН-а да су ГИМ, Партизан тек Слободана Тешића и Интернешнел голден група из Абу Дабија, коју у Србији заступа бивши директор Застава оружја, мине из Крушика добијали и на вересију