НЕКРЕАТИВНИ ПЛАГИЈАТ
НЕАКАДЕМСКИ РАДОВИ ПРОФЕСОРКЕ ЉИЉАНЕ МАРКОВИЋ
Књига коју приказујемо оваплоћење је непоштовања према истини. Она показује да истине - која је у наше време „редак звер“- нема нужно ни у науци, где би требало да буде њен бастион
Обичај је да се приказују књиге које су се појавиле недавно. У неку руку је то случај и са овом: иако је издата 2011, дуго је била недоступна научној јавности, јер - према наводима из Кобиса - није постојала ни у једној библиотеци у Србији. Тек пошто је у медијима освануо податак да у библиографији једне од ауторки - проф. др Љиљане Марковић, 2016–2019. декана, а сада в. д. декана Филолошког факултета постоји више таквих књига, један њен примерак се јесенас појавио у Народној библиотеци Србије.
То је лексикон-појмовник на енглеском језику, који, како се у Уводу каже, нуди информације „из области технике научног рада, методологије истраживања, библиотекарства, издаваштва, књижарства“. Садржи око 1.230 одредница, а његов необични садржај види се већ на првој страници, да би се и надаље потврђивао. Тако под словом А, поред одредница алфабетски каталог, анотација, антологија, архив и др, које се у лексикону посвећеном књизи и очекују, налазимо и напуштање (брода), абдикација, агресија, агонија, аграрна реформа, алиментација, амнестија, англосаксонско право, анексија, апартхејд, апатриди, апанажа, апелациони суд, аташе, аудијенција, аутократија, аутопсија... Пред очима запрепашћеног читаоца нижу се даље и банке, бојкот, картелно право, клиринг, концерн, кредитни систем, деколонизација, царине, ембарго, имунитет, имунизација, лоби, делиријум тременс, линч, јавно тужилаштво, карантин, ултиматум, НАТО... – све у свему, око 280 одредница из правничке струке. Једна до друге стоје одреднице Болоњска конвенција и крвна освета, каталог и casus belli, тираж и држављанство; тик уз дневник налазимо и диктаторство, уз есеј и етажну својину, уз екслибрис и ексхумацију, уз књижевни жанр и геноцид, уз италик и издавање чека без покрића – и да не набрајамо даље.
Књига садржи и одредницу непосредно релевантну за њену природу: плагијат. Наиме, најмање две стотине правничких одредница преузето је (преписано и преведено на енглески) - у целини или делом - из Правне енциклопедије (издање из 1989) одн. Правног лексикона (издање из 1970), без икакве назнаке о томе - ни у Уводу, ни у самом тексту, ни у библиографији.
Од преосталих одредница, око 850 је преузето из раније објављеног лексикона на српском језику Од рукописа до библиотеке А. Вранеш и Љ. Марковић, што такође ни на једном месту није назначено. Библиографија, која је из њега готово цела преписана, остала је у истом, азбучном редоследу у којем се налази и у српској верзији.
Смешно? Можда би било, кад не би било веома озбиљно.
У импресуму књиге пише да је тираж 300 примерака. Не зна се шта је горе - да је то тачно или да није тачно. Ако је тачно, то значи да је Филолошки факултет издвојио за њу (и њен тврди повез) приличан новац. Ако пак није тачно (на шта упућује један једини примерак у Народној библиотеци), онда је податак на њој лажан.
У библиографијама двеју ауторки изложеним на сајту Филолошког факултета (с тим што је библиографија Љ. Марковић, кад је у медијима указано на то да садржи и књиге других ауторки истог имена и презимена, уклоњена са сајта) књига је наведена као монографија међународног значаја. Све и да је то оригинално дело, јасно је да је у питању лексикон – како се у Кобису и води, а не монографија.
Коме је књига намењена - остаје нејасно. Шта раде правничке одреднице у појмовнику посвећеном библиотекарству осим што му повећавају број страна и, уз два страна имена на корицама, изазивају страхопоштовање неуког читаоца - не можемо докучити. Каква му је сврха? Можемо само рећи да засигурно није ни научна ни просветитељска.
Књига коју приказујемо оваплоћење је непоштовања према истини. Она показује да истине - која је у наше време „редак звер“- нема нужно ни у науци, где би требало да буде њен бастион. Она се жртвује зарад личних интереса, а струка распродаје навелико, широке руке, нештедимице. Овај приказ треба схватити као ограду једног, дубоко верујемо великог, дела научне јавности од оваквих научних превара, и корак ка томе да се истина врати на трон који јој припада.
Приказ књиге From the Creative to the Substantial - Thesaurus, аутори: Александра Вранеш, Љиљана Марковић, Leif Kajberg и Lynne Chase, Филолошки факултет, 2011, 469 стр.