ВЕСИЋЕВА ПОТЕМКИНОВА СЕЛА
ШТА СВЕ ОТКРИВА БУЏЕТ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2020.
У градској каси није предвиђен ни један од 6,5 милијарди евра, колико је Горан Весић најавио да ће уложити да Београђанима олакша дисање. Зато ће им гондола олакшати новчанике за 420 милиона динара, јарбол за 327 милиона, фонтане за 50 милиона, а реконструкција „четири булевара“, која је требало да буде већ завршена, за 1,3 милијарде
На врх листе приоритета власти Града Београда се под притиском јавности помало лакташки пробило питање алармантне загађености ваздуха у престоници. Макар декларативно. Заменик градоначелника Горан Весић, хотећи да умири струку и грађанство, недавно је предочио прилично одокативни, 6,5 милијарди евра, не динара, вредан петогодишњи план који подразумева 43 мере против загађења ваздуха. Како овогодишњи буџет града, усвојен крајем новембра 2019, износи 143 милијарде динара, или 1,2 милијарде евра, што га према Весићевим речима чини „највећим у историји“, испоставља се да ће Београд до 2025. годишње издвајати више од сопственог годишњег буџета, и то само на смањење загађења?! Нема те „Републике“и тих „других партнера“, које је помињао de facto први човек Београда, који би баш толико чашћавали главни град Србије. Но добро, бројке је најлакше измислити, нарочито ако их нико живи не проверава.
Неке од најављених мера су куповина возила на електрични погон и аутобуса на компримовани природни гас. У изјави за један таблоид, Весић је рекао да је опредељено 53 милиона евра за набавку најмање 200 аутобуса на гас, те да је средства пре дизања халабуке због загађења требало да буду потрошена на дизел аутобусе и тролејбусе. С друге стране, у тек усвојеном буџету набавка нових аутобуса нигде се не помиње.
Једино што има везе са градским саобраћајем је ставка од 120.000 евра (14,1 милион динара) „за набавку трамваја“, с тим што у том случају за куповину бар једног трамваја у градској каси недостаје најмање два милиона евра – 20 пута више новца него што је буџетом планирано. На другом месту, додуше, пише да ће Београд кредит Европске банке за обнову и развој, између оста
лог, искористити и за набавку 30 нових трамваја, али ни ту није јасна Весићева рачуница, јер је за те намене опредељено 6,5 милиона евра од кредита ЕБРД, а нови трамвај кошта два-три милиона евра. Осим тога, 22,5 милиона динара резервисано је „за набавку и монтажу стајалишних надстрешница“.
Весићев план такође предвиђа да за седам година ГСП Београд неће користити ниједан дизел аутобус, па је тим чудније што је Београд 2019. купио 70 турских и 174 кинеских аутобуса с еуро 6 дизел мотором, који су, иако стандардни у Европи, и даље дизел аутобуси. А та возила су коштала 47,5 милиона евра.
Најављен је и почетак изградње прве две линије метроа до краја године. Вероватно уочи треће годишњице откако је Аја Јунг, тада кандидаткиња СНС-а на градским изборима, церемонијално купила карте за подземну железницу. Почетком прошлог децембра, Влада Србије је у то име предложила lex specialis за изградњу највећег замисливог инфраструктурног пројекта, чиме је према наводима струке створен простор за бројне злоупотребе. Но, логика је јасна – метро би смањио друмски саобраћај и загађење.
Мање је јасно зашто, поново, метро није нити речју поменут у буџету Града Београда. Додуше, у буџету Републике Србије за ове сврхе јесте предвиђено задуживање уз гаранције државе у износу од 580 милиона евра – 500 милиона од вероватно кинеских банака и инвестиционих фондова и 80 милиона од Владе Француске – али не би био први пут да овакав план остане само математичка акробација на папиру. Незванично се може чути да ће тако бити и у овом случају, макар у току 2020.
Градским буџетом јесте предвиђено прављење бициклистичких стаза, али се на њих неће издвојити 1,4 милион евра, како је рекао Весић, већ 1,1 милион, од чега ове године само 160.000 евра (19,1 милион динара) и у наредне две још милион евра (117 милиона динара).
Неко је, изгледа, Весићу рекао да квалитет ваздуха зависи и од површине пешачке зоне у центру, па је најавио да ће 28 постојећих километара пешачких зона бити проширено за десет нових километара. Уз извесна језичка домаштавања, ова ставка се помиње неколико пута, па је тешко раздвојити колико ће новца бити потрошено за ширење
ове зоне, а колико за поправљање учињене штете, попут оне са преслагањем коцки на Тргу републике. Тако за проширење пешачке зоне око Кнез Михаилове ове године неће отићи ни динар, али ће у наредне две године ти послови коштати укупно 230 милиона динара. Уређење и поплочавање јавних простора ће, с друге стране, ове године буџет олакшати за 384,5 милиона динара, а реконструкција централних градских тргова и паркова још 153,5 милиона динара.
Напослетку, Весић је обећао изградњу 306 километара топловодне мреже и око 250 километара гасне мреже, наводећи да ће 49 милиона евра бити уложено за гашење штетних котларница у јавном систему, чишћење оџака и постављање филтера на димњаке. Најавио је и оснивање Фонда за енергетску ефикасност. Не само да тај Фонд није поменут у буџету, него овај документ сугерише да нам тек предстоје обавезне студије и истраживања – за израду плана енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије опредељено је 35 милиона динара, за сачињавање енергетске типологије зграда скоро 20 милиона, а за извођење радова на енергетској санацији објеката у јавној својини 150 милиона динара. За прикључење грејних инсталација објеката на дистрибутивни систем природног гаса резервисано је занемарљивих 5,8 милиона динара, иако се управо та ставка највише тиче највећих загађивача – такозваних малих ложишта.
Знају сви у Старом двору да ће питање загађености ваздуха нестати с првим пролећним отопљавањем, па ће тада под лупу јавности доспети и њихови прави приоритети. За фамозну гондолу, која би требало да повеже парк Ушће и Калемегдан, предвидели су 420 милиона динара, иако је Управни суд још у априлу прошле године наложио обустављање радова, додуше привремено, на основу тужбе Регулаторног института за заштиту животне средине. Парадоксално, у припремним радовима је на обе стране реке пало 150 стабала. Но, нема везе, рекао би Весић, пошто је најавио и садњу чак милион нових стабала на територији Београда, уједно признавши да површине за ту количину садница једноставно нема. Можда су надлежни проценили и да би изградња осамдесет метара високог јарбола са заставом Србије на Ушћу такође допринела рашчишћавању ваздуха – зависи ваљда од величине заставе и снаге ветра – пошто је за њу издвојено 327,4 милиона динара.
За изградњу фонтана на јавним површинама на територији десет градских општина обезбеђено је равно 50 милиона динара, а као засебна ставка наводи се изградња фонтане на кружном току на Ади Циганлији, што би требало да кошта 14,8 милиона динара, уз још 8,6 милиона динара у 2021. Неопходност за њом постоји, кажу упућени, да би туристи одатле могли да сликају вештачки гејзир?!
Но, седнемо ли с Ајом Јунг и Весићем у имагинарни метро, видећемо - поред милион стабала, десетина фонтана и стотина нечујних аутобуса - и Београд у којем друмски саобраћај функционише савршено. Овде, у реалности, припрема се темељно роварење по коловозима које ће блокирати иначе хаотични град.
За реконструкцију Булевара ослобођења, с уређењем Трга Славија – истог оног који је био „уређиван“пре две године – планирано је 163,4 милиона динара. За такође већ реконструисану Рузвелтову резервисано је 33,3 милиона динара. Наставак радова на реконструкцији „четири булевара“- Краљице Марије, 27. марта, Џорџа
Весић је најавио да за седам година ГСП неће користити ниједан дизел аутобус, али није објаснио зашто је онда град Београд лане потрошио 47,5 милиона евра за куповину 70 турских и 174 кинеских аутобуса са дизел мотором
Вашингтона и Цара Душана – за коју је Весић 15. јуна прошле године обећао да ће бити готова до 20. децембра 2019, коштаће пореске обвезнике Београда ове године 1,3 милијарде динара или 11 милиона евра. Од те суме, 8,4 милиона евра обезбедиће се кредитом од ЕБРД. Исто толико из градске касе за ову годину планирано је за дуго најављивану реконструкцију Кнеза Милоша, а наредне године ће за те радове бити издвојено још две милијарде. За уређење староградских улица Тадеуша Кошћушка и Париске предвиђено је 186 милиона динара ове и 544,7 милиона наредне године. Ни централне улице Земуна неће бити проходне, а за њихову обнову се до краја 2021. планира око 905 милиона динара. Међу јефтиније реконструкције убрајају се радови на Кеју ослобођења (12 милиона динара), деловима Београдске и Старине Новака (18,5 милиона) и Трг Николе Пашића (17 милиона). Речју, бројне и, из искуства се чини, збрдаздола осмишљене реконструкције ће само ове године коштати 3,6 милијарде динара, или 30,7 милиона евра. Но добро, можда је опет реч о еколошки освешћеном потезу, јер су разроване улице по којима се не вози факат улице без издувних гасова.
Нарочита посластица ће сачекати појединце из ИТ сектора, будући да је за израду портала Секретаријата за саобраћај намењено скоро 300.000 евра! Подсећања ради, Оливер Дулић био је оштро критикован што је 2009. као министар животне средине и просторног планирања за израду сајта Очистимо Србију платио 25.700 евра. Коалиција за надзор јавних финансија је тада тврдила да израда сајта не кошта више од хиљаду евра. Колико год ће нови сајт бити технолошки захтевнији, тешко је отети се утиску да су градске власти овога пута прилично галантне, па ће бити врло занимљиво и сазнати коме ће тај посао бити поверен.
Или се Весић нада да ће тих 300.000 евра изгледати као сића у односу на скоро седам милиона евра, колико је 2020. резервисано само за гондолу, јарбол и фонтане. Мора да је то „развојни аспект“буџета о којем је Весић причао. Питање је само чији се развој оваквим пројектима подстиче.