ДУГ ПО АНИ
МАЛА ТАЈНА О ВЕЛИКОМ ПАДУ ЈАВНОГ ДУГА ИСПОД 50 ОДСТО БДП-а
Рачунајући будућу вредност БДП-а и садашњу вредност дуга, премијерка је обелоданила да је он већ смањен на 48 одсто, иако је званично пре само месец дана био 52 одсто
Укупан јавни дуг Србије био је последњег дана прошле године 23,94 милијарде евра, или тачно 52 одсто бруто домаћег производа Србије, показују најсвежији подаци Министарства финансија, објављени 4. фебруара. И у овој информацији не би било ништа спорно, баш као ни у чињеници да се удео јавног дуга Србије у БДП-у последњих година, без изузетка, смањује и приближава „психолошкој граници“од 50 одсто, да премијерка Ана Брнабић, преузимајући манир председника Србије, није прошле недеље „потрчала“са информацијом, изреченом онако успут, без додатног појашњења, како је дуг, први пут још од средине 2012. године, пао на 48,2 одсто БДП-а. И додала, уместо одавања извора ове, јавно недоступне информације, да је такво смањење удела јавног дуга испод 50 одсто, након готово осам година, „и резултат реформи у области унапређења пословног окружења“. Потоња реченица, да не буде забуне, продукт је искључиво пословног догађаја на којем је окупљенима саопштила најновију, одличну, вест.
НИН је зато истраживао шта се крије иза позамашног пада удела јавног дуга у БДП-у, од четири процентна поена и то за само месец дана, пошто је званична статистика у тренутку изрицања овакве премијеркине тврдње бележила удео дуга од 52,4 одсто (подаци с краја новембра 2019). Да ли је јавни дуг смањен у апсолутном износу толико да његов удео падне за више од четири процентна поена за тако кратко време или се заправо ради о вештој статистичкој манипулацији, којој је власт, свака, а она посебно, склона?
Према информацији која се може наћи на интернет страници Управе за јавни дуг, прелими
нарни подаци на дан 28. јануара ове године кажу да је јавни дуг Србије 2.812,3 милијарде динара, односно 23,863 милијарде евра, ако се подели са просечним курсом за претходну годину. Поредећи овај прелиминарни податак са оним да је дуг на крају прошле године био 23,944 милијарде евра, јасно је да је, у међувремену дуг смањен за 81 милион евра. Другим речима, удео дуга никако не би могао да падне за готово четири процентна поена БДП. Зачкољица је, међутим, у томе што политичари имају склоност да у јануару нагло умање удео дуга тако што његов износ рачунају у односу на вредност БДП-а која се процењује за ту годину. објашњавају економисти за НИН.
То значи да се тренутни дуг не дели са тренутном вредношћу БДП-а, него са оном коју креатори економске
политике очекују на крају ове године. У 2020. реални раст БДП-а процењен је на четири одсто, а номинални, увећан за инфлацију, на шест процената. И са таквим очекивањима, премијерка је и дошла до податка да је јавни дуг након осам година коначно пао испод 50 одсто БДП-а, мада се из Министарства финансија, приликом усвајања овогодишњег буџета, чуло како су очекивања да дуг на крају ове године буде 50,3 одсто, дакле и даље изнад те границе.
Званични подаци кажу да је удео јавног дуга, заиста, између последњег дана 2011. и последњег дана 2012. порастао са 42,8 на 52,9 одсто, да би зенит достигао на крају 2015. када се његов удео у БДП-у попео на целих 70 процената. Баш те године, јавни дуг је и у апсолутном износу био највећи (24,8 милијарди евра), односно за нешто мање од милијарду евра већи од тренутног. У међувремену је спуштен за готово 20 процентних поена, јер је БДП растао брже од дуга, који је уз то, због јачања динара, смањен и у апсолутном износу. Јачи динар, наиме, аутоматски обара ниво дуга у еврима и доларима, а око две трећине нашег дуга је баш у тим валутама.
И да политичари немају склоност да реалност и статистику представљају лепшом него што она заиста и јесте, поготово када постоје неспорне чињенице да се јавни дуг смањује, данас не би постојала дилема откуд премијерки податак који одудара од оног званичног. И како то удео дуга падне у само једном месецу (са 52 на 48,2 одсто) знатно више него за целу једну годину, пошто је, према доступној статистици, удео јавног дуга у БДП-у на крају 2018. био 53,7 а на крају прошле године 52 одсто.