MИОДРАГ МИТРОВИЋ

ЗЕЛЕНА СЛИКА СРБИЈЕ

Компетентан саговорник на тему заштите животне средине је свакако инжењер Миодраг Митровић, председник компаније Митеко (Miteco) и један од ретких који може да се похвали искуством од 50 година рада у индустрији. У зениту своје каријере посветио се преради отпада и заштити животне средине и како каже, никада није затварао очи пред различитим изазовима, а било их је доста.

Још као млад инжењер поставио је себи циљ и одредио улогу да се бави овим занимањем, које би свима нама, али и нашим наследницима пружило здраву околину. Према његовим речима, наша држава је у овом сегменту још увек у транзицији и очекује нас још много посла, а он својим ангажовањем жели да она из транзиције што пре изађе. Са господином Митровићем за НИН

разговарамо да ли Влада Србије и ресорно Министарство поклањају довољно пажње овој, за живот људи веома важној области, као и којим активностима и у ком облику компанија Митеко доприноси унапређењу заштите животне средине.

Да ли сматрате да је ангажовање државе транспарентно у области заштите животне средине и да ли је било неопходно укидање институције Фонда за заштиту животне средине?

Још док сам био председник Удружења индустрије отпада „Храбри чистач“и делегат у Бриселу, залагао сам се да заштита животне средине мора бити финансирана из независног извора финансирања, како год га назвали, а никако да буде у буџетској ставци, где се одређују други приоритети. Треба поново вратити Фонд за заштиту животне средине Србије, који је 2012. године укинут.

Животна средина заслужује посебну финансијску организацију, као што је пензијски фонд, која ће имати своју транспарентност и где ће свако ко загађује уплаћивати средства у фонд. Фонд ће одређивати шта је приоритет и где ће се средства употребити.

Тај фонд би требало да се пуни средствима из два аспекта. Фискални савет у свом материјалу о заштити животне средине прошле године говори о томе да све буџетске вишкове који се јаве као вишкови пара треба уложити у животну средину, јер тако правимо амбијент да сутра нашу привреду можемо боље да позиционирамо и наплатимо. Примера ради: ако нека наша бања има добар потенцијал, а ако је вода у малим потоцима затрпана отпадом, то сигурно неће донети добро никоме. И то се не односи само на развој туризма него на све сегменте. Одлуку фискалног савета нико не спомиње и о томе се не прича. Ја сам то презентовао кроз пројекте у Европи и у Бриселу, послали смо и материјал и надамо се да ће нека финансијска средства кроз те пројекте да се уложе и да се врате, да Србија има неке користи.

Са друге стране, производња енергије највише доприноси загађењу животне средине. То су НИС и Електропривреда Србије. Они би морали да уплаћују у тај фонд, па ако реше да то загађење отклоне онда да им се средства поврате. На овај начин, како се сада ради, ЕПС улаже, и то не мала средства, али ми не знамо ефекте и можемо само да нагађамо да ли је одсумпоравање у функцији или није, да ли је Костолац Б загађивач или не. Велики загађивачи правдају то тиме што ЕПС сам врши еколошку заштиту, а НИС не плаћа еколошке таксе. То није добро. И ЕПС и НИС треба да уплаћују средства у фонд и онда када се тачно утврди да су нешто по том питању урадили, да повуку средства из тог фонда. То је економски принцип и једино је то исправно и транспарентно.

Онако како се сада финансира, показало се да нема никаквог стратешког приступа томе, нити плана, а да не причам да имамо нетранспарентно трошење. Са друге стране, као друштво имамо много незавршених послова. Поменућу само скоро сто локација које нису очишћене од различитог историјског отпада још из социјалистичког периода и деведесетих година. То су огромне количине углавном опасног отпада и ти отпади су већ ушли у земљу, подземне токове, воде. Ушли су у ланац исхране и иако се то на први поглед не види, али то кошта здравља људи кроз ланац исхране - животиња и биљног света.

Да ли су грађани довољно информисани о изазовима животне средине и да ли сте ви својим наступима успели да померите нешто набоље из ове области?

Мислим да наше друштво још није на прави начин заинтересовано за заштиту животне средине. Подложно је разним аферама и полуистинама. Људи, иако су образовани, немају довољно тачних информација. То отвара пут за разне врсте манипулисања.

У последње време, са појавом аеро загађења, мислим да смо постали мало свеснији проблема које животна средина носи са собом, али сматрам и да нисмо имали тачне информације, нити су подаци били довољно транспарентни.

Зато је пре свега круцијална улога медија. Увођењем рецимо редовних рубрика „зелена страна“у медијима којима се верује, попут НИН-а, уступили бисмо простор одговорним људима из ове професије да информишу јавност о томе у ком правцу треба ићи и шта је добро чинити и како смањивати емисију загађења у ваздух, воду и земљу. Које процесе и програме увести јер су то наши ресурси.

Колико је образовање, али и покретање одређених питања важно за учење свих нас, показали смо и кроз организовање Митеко форума који ове године стиче пунолетство. На овогодишњем шестом по реду Митеко форуму, који се организује сваке треће године, а ове године ће бити одржан у новембру, поставићемо као главну тему управо нова искуства, изазове и заблуде. Довешћемо експерте из земље и иностранства, суочићемо људе из струке, академску заједницу, представнике релевантних институција, али и медија, како бисмо покренули одређене теме а можда дошли и до неких закључака.

Погрешно је уверење да је заблуда у овој области било само код нас. Било их је и у много богатијим земљама које су могле да експериментишу. Пример је претварање гума у енергију. То је некада било актуелно, али има и негативних ефеката. Ти детаљи су технички доказани. Сада се из гума добија чађ која има другу додатну вредност. Треба нешто научити из тих искустава и избећи сличне грешке. Е, управо у томе лежи наша снага, што кроз платформу Митеко форума, али и друге активности које спроводимо радимо на константном померању граница и унапређењу стандарда у бављењу овим послом, а то је добро за природу и читаво друштво. Континуирано образовање је заиста замајац напретка и оно без чега се не може ићи напред.

Код нас су на пракси студенти који се баве заштитом животне средине, јер ми желимо да своја знања поделимо са њима. Од прошле године је почела с радом наша еколошка радионица за средње и основне школе. Веома смо задовољни, а и професори који теоријску наставу могу и практично да изводе код нас.

Колико је компанија Митеко активна код међународних организација, да ли својим програмима аплицирате код фондова УН за средства из области заштите животне средине?

Тренутна ситуација је да је Европа пребукирана отпадом и да је постао велики изазов код постројења која се баве крајњим третманом опасног отпада да га приме из Србије, али и из других мањих земаља. Имајући то у виду са једне стране, као и технологије и знање које ми у нашој земљи имамо са друге, верујемо да треба да се смањи количина опасног отпада која се извози, или да се тај отпад третира у нашим погонима.

Митеко је недавно добио пројекат Уједињених нација за уклањање пиралена из животне средине. И у наредних годину и по дана тај посао треба да се заврши.

Да би се тај посао успешно завршио, морали смо да испунимо одређене предуслове. Прво, успели смо да унапредимо погоне где се сада налазимо. Увели смо погон где амбалажа не иде у секундарне сировине већ ће се поново искористити. Инвестирамо у побољшање технологије јер ћемо све профитне вишкове припремити тако да могу поново да се користе. Поседујемо најновију технологију и младе образоване људе који код нас раде, између осталих и четири магистра техничких наука. Сви наши запослени воле посао који раде јер се осећају корисним за заједницу.

Многи приватни предузетници се жале да од државе не добијају очекивану подршку. Да ли сте ви међу онима који се жале?

Ево шта подаци говоре: прошле године смо имали страних директних инвестиција скоро четири милијарде евра и инвестиција државе у инфраструктуру три милијарде евра. Међутим, испод милијарде је инвестиција за приватни домаћи сектор, поред осталог и у индустрију. То значи да приватна индустрија нема извесност у улагање и да ће им се тај новац вратити, немају поверења у правну сигурност. Економски показатељ је и тај да је Удружење приватне индустрије угашено прошле године, јер није постојао смисао за даље деловање. То је један од показатеља да се приватни сектор повлачи.

Ја не спадам у оне који се повлаче. Моја каријера је дуга и то није мој фокус. Мој фокус је да изазове посматрам право у очи. Јер ако пажљиво посматрате, увек могу нове прилике да вам се укажу и постојећи изазови реше.

Животна средина заслужује посебну финансијску организацију, сличну пензионом фонду, који ће бити транспарентан и у који ће свако ко загађује уплаћивати средства, а фонд ће одређивати шта су приоритети и на шта ће се средства употребити