Легитимисање апсурда

Само дан уочи истека рока за формирање владе, Аљбин Курти је успео да са својим новим колационим партнером Исом Мустафом постигне договор о саставу кабинета. Тако је прекинуто четворомесечно натезање јер је Мустафин Демократски савез Косова инсистирао на месту председника парламента, на које је већ изабран представник Самоопредељења Глаук Коњуфца. Спор је решен тако што је Коњуфца преузео спољне послове, а ДСК је добио председника скупштине.

Тако је нови премијер Курти, како пише бечки дневник Пресе, у само неколико година од „вечитог бунтовника“који је у парламенту бацао сузавац и себе позиционирао као борца против естаблишмента стигао до политичара који треба да дизајнира политику косовских Албанаца, укључујући и однос према Специјалном суду за ратне злочине ОВК, али и чињеници да први пут од 2008. у влади нема ниједне странке настале из ове паравојне формације.

Много важнија је, међутим, чињеница да Курти најављује наставак дијалога са Србијом, али и оштрији приступ који подразумева и ратне репарације које, према његовом мишљењу, Београд треба да плаћа. Уколико то заиста буде једна од кључних тачака платформе за обнову дијалога, сва је прилика да ћемо још дуго гледати de facto замрзнути сукоб.

С друге стране, позиција Српске листе у најмању руку изгледа апсурдно, ако не и комично. По налогу Београда они неће подржавати нову владу, али ће имати два министра у њој, јер је Курти предложио Далибора Јевтића за министра за заједнице и повратак те Ивана Милојевића за министра за регионални развој, а свих десет српских посланика гласало је за овакав предлог.

Али већ смо од Александра Вучића чули свашта - од предлога за размену територија до тога да Србија нема ни метра на Косову, па један парадокс више не чини неку разлику. Оно што никако да чујемо је какав је план српских власти уколико до преговора уопште дође.