Са таквим људима морали смо доћи довде

Никада, као тог децембра 2018. године, нисам била толико уверена у исправност, смисленост и сврсисходност онога што чиним.

Могла сам тада без имало задршке дати цело своје биће, време, знања и сва своја уверења и идеале за ту „нашу причу“.

Као млади људи, махом студенти, који су (а говорићу и у име и оних изашлих из удружења оградивши се од несувисле одлуке самопрозваног „покрета“од пре недељу дана), били уверени да се промена система мора започети заједничком борбом и „левих“и „десних“, нестраначких грађана и политичких организација, знали смо да нам се не допада широко распрострањено страначко устројство по коме, част изузецима, нема пуно прилика ни за младе, ни за нове људе, а нарочито ако су они жељни другачијих идеја водиља и образаца понашања.

Међу нама су се временом нашли - мада је преко осамдесет одсто чланова удружења било без икакве повезаности са странкама - и неки будући чланови, али и неки који су активно делали у политичким организацијама и који су били привучени нашом слободом да, барем смо тада веровали, сами одлучујемо.

Овим потоњим допадало се то што су се са нама, студентима, осећали уваженије неголи у матичним организацијама, а неки од њих су се на крају, изиграни, вратили у своје странке.

И сама сам тражила модел деловања који би одговарао мом духу, јер сам сматрала да као млади, образовани и самокритични људи, не би требало да робујемо ауторитетима без покрића и бежала сам од било какве назнаке страначког једноумља.

Након протеста у организацији Не давимо Београд, „заразила“сам се активизмом на улици, а април 2017. био ми је прва „протестна школа“- искусила сам како је то бити део организације протеста.

И та неформална група Против диктатуре пружила ми је бољи увид у наличја људских природа.

Током тог лета, кришом, неколико активиста наше групе потписало је подршку Саши Јанковићу, иако смо још од почетка били сагласни да нећемо заузимати стране и да ћемо настојати да се опозиција уједини.

Неки од тих студената, који су пре скоро три године издали идеју априлских шетњи, а донедавно били лица протеста, мене су у зачетку окупљања #1од5милиона, покајнички убеђивали да су тада били изманипулисани.

Где смо то погрешили, откуд такве сујете, подвале и лажи? Сада сам свесна да са људима таквог моралног кова нисмо ни могли да се боримо овако наивни и политички неискусни

Но, иако сам и сама након прве протестне животне школе, крајем 2017. постала чланица Левице и била кандидаткиња за одборницу на градским изборима, што је био и јавно доступан податак, сматрала сам, а разумем да то људима у мору недостатка интегритета у страначком животу може деловати непојмљиво, да је моја дужност да протест учиним и одржим грађанским и нисам у првим данима протеста успела да до краја формализујем свој излазак из покрета.

Верујем ипак да ће дела, а не речи, показати да су моје намере биле часне и да никога нисам фаворизовала.

Иако су најновији поступци удружења, чија сам председница била, а које ни у ком случају није регистровано да би неко под тим именом излазио на изборе, помогли да у јавности буде јасније да сам говорила истину и указивала на могућност злоупотребе, поражена сам тиме што ће та њихова, морам рећи, самољубива и покварена одлука оставити дубок ожиљак у поверење које је друштво тешком муком изградило према неким новим лицима и надасве младим људима.

Не могу а да се не запитам јесу ли они макар делићем срца свесни да ће градећи себи медијску препознатљивост и скупљајући јефтине политичке поене, удаљити мноштво младих који ће сада казати - ма, види како су на брзину ушли у ципеле прекаљених политичара, а у народу потврдити ону познату „ма, сви су исти“.

Где смо то погрешили, откуд такве сујете, подвале и лажи?

Градила сам са својим бившим колегама тим јаких индивидуа, који неће бити вођени само личним интересима, кадрих да покрећу промене у својим срединама, који ће мислити, критиковати и залагати се за оне истинске вредности које чине једно друштво бољим.

Сада сам свесна да нисмо ни могли да се боримо са људима таквог моралног кова, овако наивни и политички неискусни, а ја ћу дати све од себе да образ младих више никада не буде тако укаљан, борећи се за државу без нових Вучића.