Ко не уме или неће тачно да рачуна
Након реаговања директора РЗС на мој текст од 23. јануара о томе да, због учешћа бруто зарада у бруто друштвеном производу, просечна зарада у Србији до 2025. тешко може до достигне 900 евра и да се, због различитих макроекономских показатеља, не може повлачити паралела са Румунијом, морам још једном, верујем последњи пут, да одговорим г. Миладину Ковачевићу.
Позивајући се на податке Еуростата о учешћу бруто плата у БДП-у, Ковачевић истиче да је оно много ниже у Србији и земљама са којима сам нас поредио (Чешкој и Словачкој), а да је у Румунији далеко веће од података које сам навео у тексту. Пита се, такође, где сам нашао те податке и да ли сам их можда измислио, трујући на тај начин стручни простор и обмањујући читаоце, рачунајући на њихову необавештеност. Иако то сматрам и личном увредом, нећу одговорити истом мером, али у циљу заштите стручног интегритета морам рећи да те податке нисам измислио, већ сам користио референтне изворе.
Прво, веома прецизни подаци о величини зарада, као и остали показатељи доступни су на www.tradingeconomics.
com/countri/indicators, које овај сајт узима из националних извора сваке од наведених земаља. Одмах да нагласим да су подаци о учешћу бруто зарада у БДП-у, које је навео г. Ковачевић, тачни али - непотпуни. Бруто зарада је, наиме, нето зарада плус порези и доприноси на терет радника. Али то нису трошкови рада, јер се рачуна и бруто плата II, коју чине и доприноси на зараду коју плаћа послодавац. У Србији, према подацима РЗС, на чијем челу је г. Ковачевић, просечна бруто плата за 2018. била је 68.629 динара (нето плата 49.650 динара). Када се она помножи са 2.131.079, колико је у просеку 2018. било регистровано запослених, добија је сума од 1.755.045,8 милиона динара. Исте године, према истом извору, БДП је био 5.068.288,5 милиона динара. Просечно учешће бруто (један) плате је заиста било 34,6 одсто. Али, то нису укупне бруто плате, односно трошкови, који се и у билансу воде као „Трошкови зарада и накнада зарада“. Укупни, просечни трошкови рада у 2018. били су 81.522 динара месечно према моделу обрачуна бруто зарада. Према томе, укупни трошкови рада били су 2.084.757,6 милиона динара или 41,13 одсто БДП-а, како сам и навео у свом првом тексту.
Исти случај је и са другим земљама које сам помињао. Ако је у Румунији 2018. БДП био око 240 милијарди долара (просечан курс био је 4,02 леја за долар) и ако је 4.950.000 запослених имало просечну бруто плату од 4.500 леја (око 1.119 долара), не разумем како је г. Ковачевић дошао до податка да је учешће зарада веће од 37 одсто? Тим
пре што за ту рачуницу није потребно посебно експертско знање из статистике и макроекономије, које г. Ковачевић истиче као своју предност. У Румунији је бруто плата дата као укупни трошак рада, осим додатног трошка осигурања код послодавца од 2,5 одсто на нето зараду (више иформација за обрачун нето и бруто плате може се наћи на сајту https://accace.com/payrollcalculator-romania/).
У медијима је крајем 2019. и почетком 2020. објављено да је просечна плата у Србији „надмашила 500 евра“. Иако г. Ковачевић каже да он то никад није рекао, ту тврдњу је 30. јануара на Хепију поновио министар финансија Синиша Мали, а дан касније председник Александар Вучић је на конференцији за новинаре изјавио да смо „стигли Црну Гору“. Како смо стигли, ако је просечна плата у децембру у Црној Гори била 517 евра? Због тога молим г. Ковачевића да грађане и стручну јавност у Србији обавести да ли РЗС, чији је директор, има праве податке или постоје и неки „други извори“, који су доступни само високим државним званичницима? И ко председнику државе и министру финансија дотура те „друге податке“, који се битно разликују од званичних података које објављује РЗС? Тим пре што ја у својим анализама користим искључиво податке званичне државне институције, на чијем челу је г. Ковачевић.
За крај, кад смо већ код тога ко је за нешто стручан, а ко није, оно о чему пишем спада у област рачуноводства и основних рачунских операција, па морам да обавестим г. Ковачевића да сам аутор уџбеника о рачуноводству и да сам ту област више од 10 година предавао на струковним и специјалистичким студијама. Толико о „тровању стручног и научног простора и манупулацији подацима користећи необавештеност читалаца НИН-а“.
Ако је у Румунији 2018. БДП био око 240 милијарди долара и ако је 4.950.000 запослених имало просечну бруто плату од 1.119 долара месечно, не разумем како је г. Ковачевић дошао до податка да је учешће зарада веће од 37 одсто? Тим пре што за ту рачуницу није потребно посебно експертско знање из статистике и макроекономије, које директор РЗС истиче као своју предност