НА РУБУ БАНКРОТА
Банка из доба Медичија
Некада понос Апенинског полуострва, Moнтe дeи Пaски ди Сиeнa (Banca Monte Dei Paschi Di Siena - МПС) сада је у великом финансијском проблему. После низа погрешних пословних потеза дошао је тренутак истине за најстарију активну банку на свету. „То је национална трагедија, јер је
МПС преживела инквизицију, уједињење Италије и два светска рата, али не може да преживи лоше управљање и корупцију банкара и политичара у 21. веку“, каже Марко Елсер, партнер британског инвестиционог фонда Лoнсин кaпитaл (Lonsin Capital Ltd.) са седиштем у Риму.
Банка из Сијене основана је 1472. и четврта је по снази комерцијална банка у Италији. Имовина МПС процењује се на 478 милиона, а вредност ненаплативих кредита на чак 28 милијарди евра.
Остаје да се види да ли ће МПС-у и још неким банкама, којима прети банкрот, држава ускочити у помоћ, јер се ризични кредити италијанских банака процењују на 360 милијарди евра, што је трећина тешко наплативих зајмова у целој еврозони.
Банка није успела да пронађе инвеститора који би упумпао свежи капитал и извукао је из финансијске кризе. Инвестициони фонд из Катара, који од банака, уз одређени дисконт, купује тешко наплативе кредите, одустао је од намере да у МПС уложи милијарду евра. Тржишна вредност акција банке од почетка 2016. смањена је за 86 одсто. Након што је висина капитала (капитална адекватност) пала испод прописаног нивоа, штедише су кренуле да повлаче новац. До сада су подигли 14 милијарди евра, што је око 11 одсто укупних банкарских депозита.
Проблеми су почели и пре финансијске кризе 2008. МПС је 2007. за девет милијарди евра од шпанског банкарског гиганта Сантандер купио малу Антонвента банку из Падове за девет милијарди евра, иако су је Шпанци само неколико месеци раније платили шест милијарди. Пет година касније, када је та трансакција завршена, смењено је цело руководство, јер се испоставило да је од надзорних органа скривало информације о енормним губицима.
Криза је кулминирала крајем 2016, када МПС није успео да испуни захтев Европске централне банке да капитал повећа за 8,8 милиjaрди евра. Због тога је трговина акцијама банке суспендована 22. децембра 2016. Тадашњи премијер Пaoло Ђeнтилoни
требало је да нaдглeдa нajвeћу нaциoнaлизaциjу бaнкe у Итaлиjи oд 1930, јер је Влада требало да интервенише са 5,4 милијарде евра, а остатак суме је требало да обезбеде повериоци банке. МПС је са државним Трезором припремила бизнис план, уз уважавање ограничавајућих, веома стриктних прописа ЕУ којима је регулисана помоћ банкама, тако да су почетком јула 2017. органи ЕУ одобрили „превентивну државну докапитализацију“банке из Тоскане. Пре тога банка је прихватила план драстичног ремонта, који укључује смањење броја запослених, решавање проблема нeнaплaтивих крeдита дo првe пoлoвинe 2018. и кресање плата члановима вишег менаџмента за 70 одсто. Те мере требало је да обезбеде дугорочну одрживост банке, за коју је ЕЦБ проценила да је „солвентна“, док је држава Италија прихватила обавезу да банку докапитализује са онолико новца колико буде потребно да се испуне прописани критеријуми адекватности капитала. У то време веровало се да ће се бaнкa oпoрaвити дo 2021. и дa после тога неће бити потребно уплитање државе. Две године касније много је више песимиста него оптимиста. Једино што је у међувремену потрошено неколико милијарди евра новца пореских обвезника, а упркос томе шансе за опстанак најстарије активне банке на свету нису нимало веће него пре неколико година. Тешко да ће ишта бити извесније и после Скупштине акционара, заказане за мај.