БАЛСАМОВАЊЕ ИСТИНЕ
Годишњица Лењина
Утренутку када се, 22. априла, навршава тачно 150 година од његовог рођења, Владимир Иљич Лењин и даље је име које изазива полемике. Његов маузолеј остао је нетакнут упркос позивима са разних страна да се балсамовано тело некадашњег вође револуције коначно сахрани. Нико се још није осмелио да то и учини.
Упркос томе у шта ће се претворити сан о комунизму и какве ће страшне истине испливати после пада тог система, Лењиново име још увек је остало живо и на неки чудан начин заштићено.
Владимир Иљич Уљанов рођен је 1830. у граду Симбирску, као треће од шесторо деце у породици. Старији брат Александар обешен је због учешћа у неуспелом атентату на цара и то ће умногоме одредити пут тада седамнаестогодишњег Владимира. Већ 1895. ухапшен је и осуђен на годину дана затвора због деловања у марксистичкој организацији. Потом је прогнан у Сибир. Када је пуштен, 1900. емигрирао је у Швајцарску, где је издавао часопис Искра са Георгијем Плехановим и Јулијем Мартовом.
Усред Великог рата, а после неуспеле Фебруарске револуције, појавиће се октобра 1917. поново у Русији. Како се и уз чију помоћ ту нашао биће питање за каснија времена, али Немци који су му помогли добили су оно што су желели – Брестлитовски мир којим је Москва изашла из рата. Изашла из Првог светског рата, али ушла у крвави грађански рат који ће трајати до 1921, када ће бољшевици потпуно преузети власт. Како су је преузели и колико је крви проливено тада остаће у сенци злочина његовог наследника Стаљина, али упамћено је да Лењин није био мање немилосрдан према непријатељима.
Црвени терор донео је убијање и прогон политичких противника и свакога ко није стао уз партију, није било милости ни за кога ко је сматран претњом за револуцију. У јулу 1918. убијена је царска породица Романових. Тако је створена прва социјалистичка држава на свету Руска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република, која ће неколико година касније, 1922, ући у Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР ). Та ће држава потрајати
све до 1991. када ће се распасти, а Лењиново име постати за једну страну синоним борбе за праведније друштво, за другу симбол снага које су уништиле Русију и име човека који је убио цара.
Лењин је комунизам донео у неразвијену, сиромашну и готово уништену Русију. Било је то нешто сасвим другачије од Марксовог концепта о производним снагама које достижу тако висок ниво развоја да преузимају власт и мењају односе.
Цена стварања такве државе била је веома висока, борба за правду и једнакост донела је и много неправде и милионе изгубљених живота. Совјетска Русија тек је била у повоју када је Лењин, 1924. умро од последица можданог удара. О томе да ли је, ко и како утицао на такав исход, развијане су многе теорије. Чињенице су пак да су колоне грађана који су желели да га виде последњи пут биле дуге километрима, а да је његов маузолеј и данас остао нетакнут.
И док се Русија још увек бори са наслеђем лењинизма, Западна Немачка добија први споменик Владимиру Иљичу. Гелзенкирхен, град у коме је управо донета судска дозвола за постављање таквог споменика, на томе може да захвали Марксистичко-лењинистичкој партији Немачке (МИЛДП) која је покренула иницијативу. Градска администрација покушала је то да спречи подносећи тужбу, али је суд закључио да споменик неће нарушавати изглед околине, нити историјски и политички аспекти његовог деловања подлежу закону. Из МЛДП задовољно су поручили да је Владимир Иљич Лењин на 150. годишњицу рођења извојевао још једну победу.
У тој победи може се видети чежња левичара за временом када је само постојање Москве значило сталну опомену Западу. Она сигурно другачије изгледа из угла оних који су то време живели под комунизмом.