ТЕСТИРАЊЕ СТРПЉЕЊА

Зоран Лутовац

Нису га чак ни питали ништа тако страшно као – зашто Србија има више мртвих но ико у региону, три до четири пута више но Хрватска. „Зашто су одредили да сниматељи буду тако близу вас”, питали су га. „А ја вас питам (сниматељима) а што сте дошли”, обрушио се Вучић, појачавајући дозу уобичајене бруталности. Син му је заражен, на Инфективној је, али он осионо, претећи каже: „Ако лекари буду рекли, тестираћу се… Знам ја…, ви бисте желели да ме отерате у изолацију… Али јачи сам ја од короне.“И, угасио је конференције за штампу. Тоне ли Србија у тоталитаризам у време короне и како ће изгледати после ње за НИН говори Зоран Лутовац, лидер Демократске странке.

Плашите ли се када чујете ове речи, с каквом влашћу ми то имамо посла?

Узнемирујуће је када чујете да то изговара председник државе. Они, „опасни други“, опозиција, новинари, слободномислећи људи, сви који постављају питања - јесу непријатељи. Логично питање изазива алергијску реакцију Вучића и то показује у коликом се проблему он налази, али, важније и ми са њим. Изолација је за њега нешто најстрашније што може да га снађе. Тако је то са егзибиционистима и чуварима рејтинга. Каже, „ако лекари буду рекли“… Па, лекари су одавно рекли да је подвргавање тестирању у таквом случају обавезно, као што је било обавезна самоизолација по повратку из Мађарске! Али за Вучића не важи оно што важи за друге. За Јовану Поповић која пева против његове аутократије постоји посебан третман - затвор. Меркелова се тестирала, многи државници, Зоран Заев је отишао у самоизолацију након емисије код новинара за којег се испоставило да је позитиван. Лекари

кажу: избегавајте контакт, а он се на конференцијама „загрцне“, искашље у руке и микрофон, а потом рукује. Дочекивао је кинески авион једини без маске. Ишао у Нови Пазар и Ниш да лично достави респираторе, окупио десетине људи иако је на снази наредба - не више од двоје. Уместо да на примеру покаже одговорно поступање, показује да за њега не важи оно што важи за остале. Бреца се на свако питање, одговара искључиво на квазипитања срочена у његовој спин-лабораторији.

Кажу да је био до сада господар живота. Али, околности су се изненада промениле и сада је господар и смрти. Слична улога увежбавана у доба Милошевића, можда и опаснија. Да ли председник Вучић покушава да искористи пандемију за страховиту политичку кампању?

Он без прекида спроводи беспризорну политичку кампању и очигледно нема намеру да престане. Појављује се свугде и говори о свему. Кампања је недолична, почива на подстицању страха и подгревању наде: у распону од тога да неће бити места на гробљима до обећања да ће сви добити по 100 евра.

Зашто имамо далеко већи број мртвих но ико у региону? Три до четири пута више него Хрватска?

То је питање на чији одговор чекамо. Питање које му неће поставити његови писани или електронски таблоиди, нити „наш“јавни сервис. Уместо тог одговора чујемо како се бори као лав, не спава од бриге, шаље агенте да на црно набављају респираторе од пара из црних фондова. Да ли је у питању лошији здравствени систем? Лошија влада? Нису одговорили, али нам је Министарство за заштиту животне средине објаснило да је узрок повећаног загађења у доба короне - топљење снега. Сличан одговор би био и на ваше питање - да сте имали шансу да питате.

Бруталност и доза драме председника у обраћању новинарима реципрочна је његовим мерама? Дају ли те мере резултате?

Логично је да после осам година лажи, превара, живота у ванредном политичком стању куцне и полицијски час

Одбојност према новинарима који не показују сервилност до те мере је изражена да се не може гледати. Попут детета у вртићу, он се љути, бреца, добацује заједљиве коментаре… Вероватно је то последица незадовољства резултатима мера и кампање. Можемо да нагађамо, јер ни на једно сувисло питање нећемо добити одговор, већ у најбољем случају контрапитање, лекцију из патриотизма или оптужбе за политизацију. У уређеним државама, то је незамисливо. У његовом обраћању, у форми интервјуа, слушали сте 40 минута узнемирујуће исповести до корисне информације да се продужава полицијски час. Логично је да после осам година лажи, превара, живота у ванредном политичком стању, куцне и полицијски час.

Једну стендап комедију смењивала је друга. Министар здравља Лончар изјавио je „вирус корона слабији је од обичног грипа“, „израдићемо вакцину“. Вођа тима струке рекао би „смешан вирус, идите у Милано”. А онда, хорор који до данас не стаје. Да ли то показује да Вучић и његови сарадници нису у стању да управљају системом и држе под контролом пандемију?

Да, то обраћање од приземног хумора до још приземнијег хорора у медијском наступу, требало је да покрије закаснеле реакције и потцењивање проблема. Уместо да су слушали добронамерна упозорења и препоруке, до последњег момента су одлагали суочавање с проблемом и спремали се за нову фарсу од избора. Заменик градоначелника Новог Пазара смењен је само неколико сати након гостовања премијерке у ТВ емисији када је рекла да је он критиковао Вучићеву посету Новом Пазару. Показала је да је улизиштво а не компентенција пропусница до функције?

На једној страни награда за улизивање, на другој казна за опонирање. То показује аутократску одбојност према критици, баш као и одлука да се конференције за новинаре одржавају без новинара после непријатних питања у Нишу. Има симболике у томе да је на дан Ћурувијиног убиства одржана конференција за новинаре без присуства новинара. Већи проблем од појаве лажних вести је чињеница да у Србији ни у редовном стању нема услова за слободно информисање на којем почивају свако слободно друштво и уређена држава.

Влада један човек. Баш као и у протеклих осам година. И као прави аутократа суспендовао је владавину права, поделу власти, ограничио слободу медија, онемогућио поштене изборе.

ДС и СзС предлагали су низ мера за заштиту најугроженијих без политизације. Обавеза свих је да се у кризи помогне најугроженијима. Нису постојале мере државе за бескућнике и реаговали смо и дали предлог. Апели власти и стручњака да остану код куће до тих људи не стижу, а и да их чују, не могу да их послушају јер немају своје домове. Уместо прихватања конструктивних предлога Влада се, нажалост, бавила политичком кампањом.

Не знамо од којих пара милион незапослених купује хлеб, маску и јогурт, али знамо да је град Београд уплатио Небојши Крстићу у време ванредног стања 760.000 евра?

Он је један од најамника режима који тестира или усмерава јавно мњење у правцу који одређује аутократа. Ангажовани на изградњи и очувању Вучићевог рејтинга награђивани су од наших пара. Њихови медији финансирани су директно из буџета, ослобођени пореза, или се

Кампања је недолична, почива на подстицању страха и подгревању наде: у распону од тога да неће бити места на гробљима до обећања да ће сви добити по 100 евра

преко агенција, попут његове, финансирају пропагандни пројекти.

Да ли сте чули које кораке је предузела премијерка да би се помогло радницима, пољопривредницима, привреди?

Од премијерке сте првенствено могли да чујете како брани председника СНС-а од измишљених непријатеља. Темама које помињете бавили су се ДС и СзС. Надам се да су нешто разумели и покушали да реализују. Предложене мере су намењене јавном добру, могу их користити без бојазни да ћемо тражити ауторска права.

Зашто је изостао њен адекватан одговор на чињеницу да су радници у Јури радили без маски и рукавица? Верујете ли да мисли: ако могу медицински радници без заштитне опреме, а што не би радници Јуре?

Не важе иста правила за све. Изостанак реакције према Јури последица је и општег приступа страним инвеститорима као заштићеној врсти која ужива привилегије, ослобођена одговорности. На другој страни радници су изгубили основна права која су имали чак и њихови преци генерацијама уназад.

У суседству кажу Вучић је окружен скоројевићима, фалсификаторима докторских дисертација и то сада кошта грађане живота?

За суседе можда новина, али се о томе овде говори осам година. Зато сада уместо масовног тестирања на корону, тестирају се стрпљење незадовољних и интелигенција грађана.

Да ли смо научили кроз мучно искуство, у посебној опасности по грађане, да неспособне и уништене институције могу да буду погубне по животе људи?

Искрено се надам да они који то нису разумели раније, сада то разумеју. У кризним ситуацијама не могу да помогну плаћени да аплаудирају, они који стварају лажну слику о Србији као рају. Твитер је угасио 8.500 налога оних који су водили кампању

Изолација је за Вучића нешто најстрашније што може да га снађе. Тако је то са егзибиционистима и чуварима рејтинга

за Вучића. Они су креирали 43 милиона твитова за лажну подршку Вучићу и режиму, плаћени новцем свих нас. Контролишу готово све медије, и сада окупирају друштвене мреже. Лажима, Потемкиновим селима, притисцима, уценама они могу изнудити подршку на недемократским изборима, али се не могу носити са реалним проблемима какав је пандемија.

Да ли смо схватили зашто је важно имати државу као систем?

То ћемо тек видети. Али је сада јасније да здравствени систем мора да почива на уређеној држави и стабилном буџету, а не на врхунским појединцима и пожртвованости запослених. То једноставно није довољно.

Да ли мислите да је Ани Брнабић јасно зашто удварање владару, приказивање фотографије његове деце у емисији у јеку пандемије уз поданичко „шефе”, није само морално непримерено већ и Уставом недопустиво?

То њено “шефе” запарало је уши сваког грађанина, али пријало је ушима поданика аутократе. Њу и није брига је ли то у складу с Уставом. Јасно јој је како ствари стоје: један човек одлучује о свему и важно је бити с њим у добрим односима. Ако он не поштује Устав без икаквих последица, значи да је он изнад Устава, то је сигнал за њу да не мора да га поштује ни она - док год је уз њега. Колико

год било неморално, противправно и елементарно људски одбојно, такво понашање за ту врсту људи је природно. Али, није природно да они буду на челу државе.

Да ли је и у ванредном стању обавеза власти да чује глас опозиције?

У уређеним државама јесте, у аутократијама не. Од почетка епидемије Меркелова је одржала три конференције, тестирана је, у Немачкој није уведен полицијски час, она не оптужује грађане за ширење вируса, не испоручује лично респираторе и не пада јој на памет да води кампању. У Србији опозицију не третирају као део система, већ као непријатеља државе и народа иако је у јавном интересу да се удруженим снагама изборимо за животе и здравље грађана, не и за њихове гласове и политичке рејтинге.

Многи говоре о „капи која препуни чашу“. У случају Милошевића та кап је било бомбардовање. У случају Вучића могла би то да буде корона?

Не зна се шта може бити догађај окидач. Некада је то нешто сасвим банално. Али у суштини кључно питање је да ли је чаша пуна да би кап учинила да се прелије. Догађања током пандемије пуне чашу до врха. Историја је препуна примера да су тирани и аутократе правили судбоносне грешке, зато што нису прихватали да праве било какве грешке.

Од почетка пандемије вођена је политичка кампања, имали сте слике пуне опремљености СНС активиста и неопремљености медицинског особља. О држави симболички и суштински говори судија који се у пресуди позива на апел председника. Од када је председников апел извор права? То потврђује да нисмо демократска држава. Институције су годинама девастиране и пандемија је то јасније показала. Од нас, грађана и политичара посвећених јавном добру, зависи да ли ће то тако остати или ћемо из темеља мењати вредности на којима почива наше друштво.

Oпозицију третирају као непријатеља државе и народа иако је у јавном интересу да се удруженим снагама изборимо за животе и здравље грађана