СВЕ ПО СПИСКУ
25. минут
Председнику су на уму они који су радили против своје земље и са њима ће прво да се обрачуна кад се заврши ванредно стање. Знамо да су га од почетка нарочито жуљали новинари и критичари на друштвеним мрежама, тако да, нека се припреме и једни и други за сваки случај. Да не буде после: „Изненадио нас Вучић ко корона Несторовића“
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да се нада да ће ванредно стање бити укинуто до краја априла. Такође је изјавио и да једва чека да се то деси, да све ово прође, па да може на миру да се „ослободи ћутања“према онима који су радили против своје земље, а ту чак ни не мисли, како је навео, само на политичке противнике. Није прецизирао на кога још мисли, али знамо да су га од почетка ове кризе нарочито жуљали новинари и критичари на друштвеним мрежама, тако да, нека се припреме и једни и други за сваки случај. Да не буде после: „Изненадио нас Вучић ко корона Несторовића.“
Дакле, председнику су на уму они који су радили против своје земље и са њима ће прво да се обрачуна кад се заврши ванредно стање. Рекли би зли језици да, судећи по бројним хапшењима, није губио време ни током трајања ванредног стања. А како је сам више пута истакао, није чак хтео ни да одговара тим мрзитељима и издајницима на конференцијама за штампу. На шта ли ће тек личити то одговарање када стварно буде хтео да им одговори, остаје да видимо.
Са друге стране, нас обичне грађане није помињао. Није рекао, на пример, да ли једва чека да изађемо из домова у којима седимо затарабљени већ недељама. Најстарији чак и у потпуној забрани кретања. Поштујемо све мере државе, које је чак и он лично небројено пута флагрантно кршио. А он? Ни да нас помене. Изгледа да му је битно само да одговори овима који издају своју земљу свакодневно, константно и на свим местима, сад углавном из својих станова, јер није као да могу било где да изађу. А и да изађу, кога би па срели напољу? Евентуално председника како на леђима тегли респираторе. Иде пешке у Ниш. Таман би могао у четири ока да им каже све што има, кад већ не може како бог заповеда. Јавно. На телевизији. После питања Гоце Узелац.
Можда му и није драго да нас поново види на улицама, можда му сметамо док се са Синишом Малим или евентуално са Гораном Весићем возика по граду у старој шкоди и гледа шта треба поправити. Можда ужива да се провоза потпуно празним улицама јер је то тренутно ипак физички најопипљивији, видљиви манифест апсолутне моћи коју му је обезбедило ванредно стање, а то тешко да ће икада више поново имати.
Можда му је драже да нас не гледа док обилази Србију и дели „помоћ“у виду респиратора, већ да ми њега гледамо на свим националним фреквенцијама како то ради. Остаје мистерија како то може бити „помоћ“нешто што је држава у обавези да ради и што се, на крају крајева, плаћа нашим парама. Можда нам и то буде разјашњено по укидању ванредног стања.
Можда добијемо објашњење како то да многе земље уз доста лабавије мере постижу много боље резултате у борби против вируса него Србија и како је дозвољено да корона уђе у здравствене установе и старачке домове. Можда, али само можда. Ако председник буде имао времена, након што одговори свима овима који су радили против државе. Ипак морају да се знају неки приоритети.