Дужничка коска
РИЗИЦИ ЗАДУЖИВАЊА ДРЖАВЕ ЗБОГ СПРОВОЂЕЊA ЕКОНОМСКИХ МЕРА ВЛАДЕ
Биће прави изазов наћи 6,5 милијарди евра, колико ће Србија морати да се задужи ове године. За Фискални савет тренутно најважније економско питање је код кога ће се држава задужити и под којим условима, док ће за Владу највећа брига бити да тај новац нађе. Колико год да кошта
Ако се изузме ничим оправдана, сем предстојећим изборима, одлука власти да пунолетним грађанима „поклони“по 100 евра, остале мере државе за санацију штете од вируса ковид-19 готово једногласно су наишле на одобравање струке. Скоро да и нема економисте или привредника који је претходних дана казао како је тај пакет лош, погрешан и неоправдан, мада су сви редом свесни да држава тај новац нема на свом рачуну и да нам следи немало задуживање.
Уз такву подршку, још је нејасније зашто је власт имала потребу да ситуацију представи другачијом, односно да тврди како је стање у буџету толико добро да ће се планирани пакет финансирати делом из буџета, а делом из задуживања, када је јасно, а то потврђује и анализа мера од стране Фискалног савета, да ће се Србија задужити за целокупан износ. Јасно је да у буџету који је сачињен тако да на крају године бележи сасвим мали дефицит, али ипак мањак, не може одједном бити вишка којим би се покривале мере. Поготово што је тај буџет скројен тако што се рачунало на привредни раст од четири одсто, а тиме и на веће приходе, што сада пада у воду. Уместо раста, рачуна се на пад БДП-а од око два одсто, а то заједно са очекиваним растом од четири, доноси лошији резултат од шест одсто. И притом најављује се да ће расходи за плате и пензије остати исти, односно увећани су због једнократне помоћи пензионерима и повишице од 10 одсто медицинским радницима.
Последица је онда јасна, већи буџетски дефицит и раст јавног дуга, као резултат надомешћивања те разлике између мањих прихода и већих расхода. И то није нешто са чим ће се
суочити Србија, већ готово све земље у свету, али српски креатори фискалне политике нису одолели потреби да ситуацију ипак представе мало лепшом него што јесте.
А она је таква да ће држава морати да се задужи ове године за око 6,5 милијарди евра како би финансирала све обавезе, процена је Фискалног савета. Процена Министарства финансија, са којом се и Савет слаже, јесте да ће услед пада БДП-а и смањених прихода, али и уштеде на расходној страни буџета због немогућности да се нека планирана улагања државе и остваре, на крају године буџетски дефицит бити око два одсто БДП-а, а када се томе придода новац намењен за економске мере, долази се до минуса у буџету од око девет одсто БДП-а.
„То онда значи да ће буџет сем 3,1 милијарду евра, колико ће коштати планирани пакет мера, имати и додатни дефицит од око милијарду евра услед очекиваног пада привредне активности. Уз све то, држава мора током 2020. да обезбеди и додатне три милијарде евра за отплату раније узетих кредита, то јест дела јавног дуга који током 2020. доспева на наплату“, пише у анализи Фискалног савета.
Другим речима, када се сабере новац неопходан за враћање ранијих дугова (три милијарде евра), дефицит који ће се створити због пада прихода (милијарду евра) и новац који је потребно само ове године издвојити из буџета за економске мере, (3,1 милијарду евра, јер је план да банке пласирају преостале две милијарде, а да држава гарантује враћање неког дела, али то се свакако неће десити у овој години), долази се до безмало седам милијарди евра. Процена Фискалног савета је да