Марко Анђелковић
(1945-2020)
После кратке и тешке болести у петак, 10. априла 2020. године преминуо је академик Марко Анђелковић, биолог, генетичар, редовни професор Биолошког факултета у пензији и генерални секретар САНУ. Припадао је оној групи научника која комплексну науку каква је биологија прихвата и разумева свеобухватно, покушавајући да пронађе одговоре на интригантна питања генетике и еволуције у контексту интеракције живог света и животне средине. Његов избор и истраживачки напори били су усмерени на две научне проблематике популациону генетику врста у природним стаништима и утицај штетних агенаса из животне средине на генетичку структуру индивидуа и популација. Успешно је развијао екотоксикологију као биолошку дисциплину усмеравајући своја истраживања на утврђивање аутономних одговора на мутагене ефекте и генетичка оптерећења индивидуа и популација под утицајем негативних агенаса из спољашње средине. Као редовни професор Биолошког факултета осавременио je наставу и успоставио нове курсеве из генетичких дисциплина, био је ментор великог броја дипломских радова, магистaрских теза и докторских дисертација. Ако има утехе, проф. Анђелковић је оставио иза себе вредне наследнике који ће наставити и развијати истраживања која је осмислио и баштинити научне идеје које је поставио.
Изузетан је и његов допринос раду САНУ. Од како је ступио на дужност генералног секретара 2015. године, академик Анђелковић је мудром и избалансираном политиком успео да разреши на најбољи и за Академију најадекватнији начин бројне наслеђене проблеме из домена њеног рада. Био је део управљачког тима САНУ који је деловао синхронизовано и одмерено са циљем отварања САНУ према изазовима савременог времена. Његов одлазак је тежак губитак за Академију управо због тога што је посао секретара обављао не само оперативно и успешно, већ и на задовољство свих њених чланова.
Дружили смо се више деценија. Био је духовит, широких погледа, огромне ерудиције и знања, умео је да разговара с људима и да слуша саговорника са пажњом и сталоженошћу. Заувек остају у сећању наши дуги и корисни разговори о бројним нерешеним питањима и заблудама у биологији, историји и политици. Недостајаће ми, као и многим колегама, сарадницима, пријатељима.