Иван Клајн

Наше разлике

Са интернета, читалац Саша Илић послао ми је Razlikovni rječnik hrvatskoga jezika i srpskog jezika, чији аутор није потписан, али се заснива на ранијим сличним радовима Владимира Бродњака (Загреб 1981), Губерине и Крстића (Загреб 1991), Весне Пожгај-Хаџи (Љубљана 1999) и проф. Владимира Крстића са групом студената (Београд 2005). Речник хрватске речи даје на првом месту, а онда сваку од њих „преводи“на српски. Све речи писане су латиницом, неке плаво а неке црвено, али шта значи једна а шта друга боја – немогуће је утврдити. Неки пут је хрватска реч плава а српска црвена, нпр. у juha (плаво) – supa (црвено), promet (плаво) – saobraćaj (црвено), nitko (плаво) – niko (црвено); некад је управо обрнуто, као у паровима klokan (црвено) – kengur (плаво), šalica (црвено) – šolja (плаво), tisuća (црвено) – hiljada (плаво); некад су плаве обе речи, као у ravnalo – lenjir, željezo – gvožđe, naranča – pomorandža, а некад су обе црвене, као у naočale – naočare, osobno – lično, šutjeti – ćutati.

У речник су унети и парови који се разликују само по екавском односно ијекавском изговору, као rijeka – reka, mjesec – mesec, ljepota – lepota, grijati – grejati. Њима у начелу није место у „разликовном“речнику, јер ту српски и хрватски употребљавају исту реч, само с различитим изговором некадашњег „јата“. Биће, наравно, случајева када екавац неће бити сигуран да ли у хрватском облику реч има е, је или ije, односно кад ће Хрвату бити нејасно како се на српски преводи његово sijali su (žito) а како његово sijali su (od sreće). Зато су и овакве речи добродошле, али их је требало дати у посебном списку, или обележити посебном врстом слова.

Нисам имао времена нити био расположен да анонимном аутору ловим грешке, каквих има у сваком првом издању. Ипак треба скренути пажњу да су сувишни парови као neznatan – beznačajan, nikako – nipošto, popis – spisak, јер је прва, наводно „хрватска“реч подједнако уобичајена у Србији као и друга, „српска“. У пару njekati – negirati хрватска реч је погрешно дата (под nj, уместо nijekati, под n), а као српски синоним требало је, пре глагола латинског порекла, дати и домаће poricati.