КРАЉ РЕСПИРАТОРА И ДРУГИ ХОРОРИ

ПОНАШАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА САД ОД ИЗБИЈАЊА ПАНДЕМИЈЕ СВЕ ЕКСТРЕМНИЈЕ

Обустава финансирања СЗО, позивање на непостојећа овлашћења, претња распуштањем Конгреса, бесловесни брифинзи за медије, подстицање присталица на бунт против власти у савезним државама које воде демократе: шеф Беле куће је потпуно ван контроле

Можда сте чули за оног евангелистичког пастора из Вирџиније који је одбио да следи препоруке надлежних да у периоду пандемије треба избегавати окупљања већег броја људи и спроводити мере социјалног дистанцирања, те паству уверавао како је „Бог већи од овог страшног вируса“. Прошле седмице преминуо је од последица ковида-19, с којим се сада боре и његова супруга, две кћери и зет, сви и даље уверени да је pater familias био у праву по питању односа снага између две обичном оку невидљиве и - засад барем, док наука једног дана новом вирусу дефинитивно не стане на пут - скоро у подједнакој мери мистериозне силе.

Није несрећни пастор у потпуности игнорисао претњу. У цркви су била истакнута упозорења и постављена средства за дезинфекцију, породицама које су у њу долазиле сугерисано је да се држе на растојању једне од других, а сам пастор се после службе није задржавао у разговору с верницима. Свеједно, ироничну димензију ове поучне причице немогуће је игнорисати: биће да, у случају да атеисти неким случајем нису у праву и Бог заиста постоји, дотични има прилично опак смисао за хумор.

И Свевишњи би, пак, могао само да крши руке пред истовремено одурним и фасцинантним призором актуелног америчког председника у борби против пандемије - и против свега осталог, укључујући здрав разум - а за очување сопствених изгледа за победу на новембарским изборима. Након што је дуго игнорисао и(ли) умањивао претњу и тако протраћио драгоцено време за припрему земље за неизбежан удар ковида-19, што је резултирало тиме да је Америка данас земља с далеко највећим бројем регистрованих случајева инфекције и највећим бројем преминулих, Доналд Трамп је у међувремену са себе отресао

и преостале микроскопске остатке било каквих скрупула и понаша се ово више није могуће рећи на блажи начин - као пуштен с ланца.

Они који се досад нису препали или макар забринули што због природе окрутне болести, што због социоекономских и политичких последица које ће пандемија имати, а поготово они који јесу, требало би да по сваку цену избегавају екстензивно праћење Трампових сада готово свакодневних брифинга за медије: како време одмиче, све мање посвећених актив

ностима на плану сузбијања болести, а све више вођењу телевизијске предизборне кампање у околностима кад она теренска није могућа. Одсуство сваке емпатије и саморефлексије; бесрамна саможивост размаженог деришта и пребацивање кривице за све што не ваља на друге; силеџијска агресивност, као и увек пре свега према женама, посебно новинаркама; сомнабулни, маратонски монолози о свему и ни о чему - било је свега тога и раније, мада никад у оволикој мери. Али у околностима у којима је у Њујорку преминулих од ковида-19 толико да морају да их сахрањују у колективне гробнице, тај степен безочности и разуларености особе на челу највеће светске силе истински је застрашујући.

У свега неколико дана, Трамп је стигао штошта.

Да објави привремену обуставу финансирања Светске здравствене организације због њеног наводног потпадања под кинески утицај и стога, опет наводно, неадекватног одговора на пандемију, те да нови замах теоријама завере по којима је нови вирус настао у кинеској лабораторији.

Да се позове на - у Уставу непостојећа - „апсолутна овлашћења“да савезним државама наметне поступање у кризним условима, па тако и укидање рестриктивних мера које је свака од њих засебно увела како би се успорило ширење болести.

Да запрети распуштањем Конгреса због тога што у њему нису потврђена његова именовања на функције у администрацији.

Да сервира видео-клип с фалсификованом хронологијом догађаја у вези с пандемијом и одговором администрације на њу: у реалности катастрофално закаснелим, у Трамповој интерпретацији најбржим и најбољим.

Да се, док се тамошњи здравствени радници жале да им недостаје буквално све од опреме, похвали како је Америка постала „краљ респиратора“, спремна да их испоручи свакоме коме затребају.

Да преко Твитера позове на „ослобађање“Минесоте, Мичигена и Вирџиније, савезних држава на чијем челу су гувернери из редова Демократске странке, а у којима су ових дана одржавани протести (који су се после проширили и на друге делове земље) либертаријанаца, десничара

разних фела и других Трампових присталица - међу којима није било мало оних с полуаутоматским пушкама у рукама - са захтевом да се промптно укину рестриктивне мере уведене због пандемије, које сматрају не само непотребним и погубним по њихове изворе прихода, већ пре свега недопустивом повредом загарантованих индивидуалних права и слобода.

Чак и за његове стандарде, Трампово понашање и поступање било је, једном речју, екстремно.

Нико, наравно, не тврди да је СЗО безгрешна. Као и свака мултинационална организација, и она је оптерећена бирократијом и изложена политичким упливима, а закаснело реаговање на епидемију еболе у Африци 2014-2015. нарушило је њену репутацију. Није сасвим нетачно ни то да Кина, у склопу свеобухватне и дугорочне дипломатске офанзиве чији је крајњи циљ уздизање земље на ниво глобалног лидера, има већи утицај на СЗО него што би то нужно произлазило из њеног финансијског доприноса организацији, готово петоструко мањег од америчког (САД су у буџетској 2018-2019. за СЗО издвојиле 400, Кина 86 милиона долара).

Али у ситуацији када се читав свет суочава с највећом здравственом претњом у последњих 100 година; у којој не постоји алтернатива у виду неке друге међународне институције која би радила исти посао, само боље; и у којој је императив издвајање додатних средстава за рад СЗО, а не њихово кресање, чак и привремена обустава финансирања (Трамп је најавио да ће она потрајати два-три месеца, док САД не заврше анализу поступања СЗО у текућој кризи; зависно од закључака анализе, финансирање ће бити или обновљено или трајно обустављено) представља - треба ли то уопште наглашавати - несувисао и нехуман потез. Мада, јасно, сасвим у складу с Трамповом политиком иступања Америке из међународних институција и споразума.

Што се пак тиче будаласте тврдње о „апсолутним овлашћењима“(да су очеви нације хтели монарха на челу земље, Рата за независност ваљда не би ни било), она, предвидљиво, није пала на плодно тло. Трамп се стога брзо повукао и вратио политички ионако исплативијем - и с Уставом сагласном - преваљивању терета на леђа гувернера, на којима и јесте одлука о томе којим ритмом ће мере социјалног дистанцирања и других ограничења у појединачним савезним државама бити укидане. Савезна влада је са своје стране понудила смернице које предвиђају трофазно попуштање рестриктивних мера, при чему би свака од фаза требало да траје по најмање две седмице, а она последња би представљала „нову нормалност“у околностима када је потребно остати на опрезу како болест не би почела поново да се шири.

У исто време, међутим, Трамп је поменутом подршком протестима кренуо у опасну игру распиривања страсти оних сегмената друштва који на свако, макар и добронамерно државно мешање у то како живе свој живот, гледају као на покушај успостављања (зависно од тога који режим сматрају горим) „комунистичке“или „нацистичке“диктатуре. Јасно је и зашто то чини: број оних који су због пандемије у САД остали без посла прошле седмице је премашио 22 милиона, што би могло да буде погубно по његове шансе за реизбор - шансе које су донедавно почивале управо на добром стању економије и минималној стопи незапослености. Без привреде у пуном замаху и опоравка на тржишту рада, Трампови изгледи драматично опадају; и рекло би се да је председник спреман да, мимо више десетина хиљада жртава ковида-19, ризикује још понеки изгубљен живот, у случају да неки очајник или екстремиста закључи како је дошло време да своју пушку тестира на неком локалном званичнику, посебно ако је из Демократске странке.

Можда ће ово неком зазвучати као подједнако екстремна теза; али то ће само значити да не прати како Трамп „хендлује“катастрофу која је, заједно с остатком света, погодила Америку.

Рекло би се да је Трамп спреман да, мимо више десетина хиљада жртава ковида-19 у САД, ризикује још понеки изгубљен живот